Reforma zdravstvene zaštite koju namerava da sprovede Ministarstvo zdravlja, podrazumeva i uvođenje porodičnog lekara. To je ideja koja se bazira na prevenciji bolesti.
„U Srbiji ponovo treba uvesti porodične lekare u svaki kvart naše države. To je neophodno uraditi da ne bismo gubili vreme, jer bolest moramo otkriti na vreme, kako bismo mogli da efikasno lečimo ljude“, poručila je nova ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić
„Cilj je da doktori budu ti koji dobro poznaju svoje pacijente, njihove navike, kompletnu porodicu, da mogu da se bave preventivom jer je to način da se vrati poverenje u doktore.“
Navela je i da je Ministarstvo trenutno u pregovorima sa Svetskom bankom kako bi krenuli sa finansiranjem pilot-projekta u toku sledeće godine. Ideja je da se za početak krene od nekoliko seoskih i nekoliko gradskih sredina i da se posle projekat proširi ka celoj Srbiji. smatra da u nekoliko narednih godina možemo veći deo posla da se uradi ako se krene od sledeće godine.
Kao ilustraciju institucije privatnog doktora, ministarka Grujičić je navela primer Kubanskog zdravstvenog sistema.
Osnovne karakteristike tog sistema su jedan lekar na 200 pacijenata, besplatno zdravstvo za sve, obavezan rad od tri godine u Opštoj praksi u lokalnoj ambulanti za završene studente medicine, brojna medicinska dostignuća, jeftino i pouzdano lečenje.
Privatni lekari na Kubi svake nedelje dolaze kod pacijenta kući. Osim lekara opšte prakse, o pacijentima vode računa i patronažne sestre za novorođenčad i doktori za najstarije.
Oni prate svaku porodicu, od istorije bolesti, kompletne prevencije, kontrole, obaveznu vakcinaciju, pa čak i to da li se ljudi pravilno hrane, rade fizičke vežbe, šalju ih redovno kod stomatologa.
Stručnjaci su, međutim, ocenili da je Kubanski model dobar u teoriji ali ne i u praksi. Naime, kažu da lekari i medicinske sestre imaju veoma malo zaliha lekova pa prevencija i lečenje postaje problematično, pogotovo što nemaju pristup najnovijoj dijagnostičkoj tehnologiji.
Oni kažu da uspeh privatnih lekara zavisi od razvijenosti i poslovanja ostalih nivoa zdravstvene zaštite.
Bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun , kao neko ko se školovao za doktora na Kubi preneo je svoja iskustva, i rekao da je to „model za sve zemlje“, za lekare koji rade u nepovoljnim uslovima je rekao da oni „i dalje nalaze snage da proguraju sve ove prepreke i izazove kako bi pružili uslugu dostojnu hvale.“
„Kubanski lekari uglavnom primećuju da postati lekar u njihovoj zemlji nije zbog novca, već zbog potrebe da se pomogne drugima. Ovo je bila jedna od prvih stvari koje su mi učili u medicinskoj školi. Iako plemenito osećanje, ovo je glavno pitanje za kubanski model“, naglasio je Ban Ki Mun.
S.Ć./Danas/Politika
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
