Ukupan broj izvršenih smrtnih kazni u Iranu ove godine iznosi više od 400, saopštili su stručnjaci za prava iz UN-a i izrazili zabrinutost zbog ukupnog mesečnog porasta sa 45 prijavljenih u julu. Do ovog porasta došlo je uprkos izmenama Zakona o suzbijanju droga koje su imale za cilj da ograniče primenu smrtne kazne za krivična dela u veza sa drogom
Navodni zločini koje je počinio Nemac Riko Kriger su špijunaža, terorizam, stvaranje ekstremističke grupe i planiranje ilegalne operacije koja bi uključivala vatreno oružje i eksploziv. Nema informacija da li se Kriger žalio na presudu, ili je ona stupila na snagu
Amnesti internašenal u izveštaju za 2023. o smrtnim kaznama u svetu predočava mučan bilans: pogubljeno je najmanje 1.153 ljudi: odsecanjem glave, vešanjem, streljanjem ili trovanjem
Republikanski senatori se zalažu za to da se u američkoj saveznoj državi Tenesi uvede smrtna kazna za zlostavljanje dece. Nadaju se da će naići na razumevanje Vrhovnog suda
Onomad je u programu Srpske radikalne stranke stajalo da su oni protiv smrtne kazne. Od svih stvari iz radikalske prošlosti za koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić mogao da se pokaje, on je odabrao da se javno predomisli i pokaje po pitanju podrške smrtnoj kazni
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je, komentarišući ubistvo dvogodišnje devojčice Danke Ilić, da će predložiti Vladi da se ponovo uvede smrtna kazna za najteža krivična dela. Međutim, to bi zahtevalo ne samo ustavne, već i promene poltičkog kursa Srbije
Advokati četvorice osuđenika na smrtnu kaznu pred Vrhovnim sudom Južne Karoline izneće argumente da su električna stolica i streljački vod isuviše okrutni načini pogubljenja zatvorenika. Hoće da se žale i na ponovo izvršenje smrtne kazne injekcijama, jer i dalje nije poznato koja bi se supstanca koristila i kakav je protokol
Pet osoba osumnjičeno je za ubistvo 14-godišnje devojčice u Skoplju i 74-godišnjeg muškarca u okolini Velesa. Ističe se da je motiv ubistva devojčice koristoljublje i da je otac povezan s otmicom
Podrška vraćanju smrtne kazne raste širom sveta. Prošle godine broj pogubljenja je porastao za više od 300 slučajeva. Prema poslednjim istraživanjima udruženja “Srbija protiv smrtne kazne”, više od polovine građana u Srbiji je za vraćanje ovog instituta upravni sistem Srbije. "U društvima gde je visoka tolerancija na nasilje, svaki vid istog je prihvatljiv, pa i smrtna presuda", kaže doktor prava, advokat i borac za ljudska prava Ivan Janković za portal "Vremena"
Singapur će sutra obesiti čoveka zbog krijumčarenja kanabisa, što je izazvalo žučnu raspravu o smrtnoj kazni. Dok se na drugom kraju sveta ova opojna biljka sve češće legalizuje, u ovom slučaju nema milosti
Izveštaj Amnestya takođe optužuje vladu da koristi smrtnu kaznu kao oružje protiv demonstranata disidenata i pripadnika potlačenih etničkih manjina i poziva na „snažan globalni odgovor" i pritisak na Teheran da sprovede moratorijum na smrtnu kaznu.
Nakon što je talas protesta zahvatio Iran u drugoj polovini 2022. godine, piše Amnesty, „iranske vlasti su takođe intenzivirale upotrebu smrtne kazne kao oružja za suzbijanje neslaganja".
Izvor: RSE
',
title: 'Broj pogubljenja u Iranu dostigao osmogodišnji maksimum - UN poziva na hitnu obustavu smrtne kazne',
pubdate: '2024-09-03 10:11:33',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "Droga,Iran,smrtna kazna",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Broj pogubljenja u Iranu dostigao osmogodišnji maksimum - UN poziva na hitnu obustavu smrtne kazne',
'pageContent': '
Najmanje 93 osobe pogubljene su u Iranu u avgustu, čime je ukupan broj za ovu godinu povećan na više od 400, saopštili su stručnjaci UN-a za prava 2. septembra, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kancelarija visokog poverenika UN-a za ljudska prava (OHCHR) izrazio je zabrinutost zbog ukupnog mesečnog porasta sa 45 prijavljenih u julu i pozvao Iran da odmah zaustavi pogubljenje ljudi koji se suočavaju sa smrtnom kaznom.
Skoro polovina (41) pogubljenja je izvršena zbog krivičnih dela u vezi sa drogom.
„Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, čiji je Iran potpisnik, ograničava primenu smrtne kazne na 'najteže zločine', shvaćene kao namerno ubijanje", navodi se.
„Pogubljenja za kaznena dela vezana uz drogu krše međunarodne standarde", rekli su stručnjaci UN-a.
Tokom 2023. smrtna kazna dostigla je maksimum
A tokom 2023. godine pogubljenja su dostigla osmogodišnji maksimum, prema izveštaju Amnesty Internationala.
„Smrtna kazna je odvratna u svim okolnostima, ali masovno je primenjivati za krivična dela povezana s drogom nakon krajnje nepravednih suđenja pred Revolucionarnim sudom je groteskna zloupotreba moći", rekla je Diana Eltahawy, zamenica regionalnog direktora Amnestya za Bliski istok i severnu Afriku.
„Smrtonosna politika Islamske republike protiv narkotika doprinosi ciklusu siromaštva i sistemske nepravde i daljem jačanju diskriminacije marginaliziranih zajednica, posebno potlačene iranske [baluške] manjine", dodala je Eltahawy.
Porast smrtnih kazni uprkos izmenama zakona
U Iranu je od 2021. zabeležen značajan porast pogubljenja zbog droge, s više od 400 pogubljenja povezanih s drogom samo u 2023. godini.
Do ovog porasta došlo je uprkos izmenama Zakona o suzbijanju droga koje su imale za cilj da ograniče primenu smrtne kazne za krivična dela u veza sa drogom.
Takođe, pored ovoga na društvenoj mreži „X" piše i da je u Iranu skidanje turbana sveštenicima islamskog režima postalo „nacionalni sport".
In Iran, knocking off the turbans of Islamic regime clerics has become a national sport! pic.twitter.com/1354T7uULk
Izveštaj Amnestya takođe optužuje vladu da koristi smrtnu kaznu kao oružje protiv demonstranata disidenata i pripadnika potlačenih etničkih manjina i poziva na „snažan globalni odgovor" i pritisak na Teheran da sprovede moratorijum na smrtnu kaznu.
Nakon što je talas protesta zahvatio Iran u drugoj polovini 2022. godine, piše Amnesty, „iranske vlasti su takođe intenzivirale upotrebu smrtne kazne kao oružja za suzbijanje neslaganja".