“Mogućnost normalnog, dostojanstvenog života, pre svega za moje dete, dovoljan je razlog da se, makar u ovom trenutku, osećam bolje u Švedskoj. Zašto me nema više u Srbiji, nije pitanje za mene. Ima me tačno onoliko koliko sam potrebna srpskom pozorištu. I koliko je ono potrebno meni”
“Sudeći po sebi, na primer, da li znam ko je autor nekih mojih omiljenih pesama? E pa, nemam pojma. Na kraju krajeva, kad je dobra muzika, nije to ni mnogo bitno. Film i pesma su zajedno disali i desio se neplanirani uspeh. Nekako se to odigravalo samo od sebe. Ja sam poslednji ukapirao da se ona svugde izvodi. I drago mi je. Pesma je toliko veća od mene da i ja sad imam osećaj da je narodna”
Zbog dinamike radnog procesa ali i novca, većina beogradskih pozorišta u decembru ima dve premijere. Kod nekih su to i jedine nove predstave u ovoj sezoni
Kiran Lin: Incident na granici; režija Stefan Gajić; Jugoslovensko dramsko pozorište
“Uvek sam voleo digresije, čini mi se da smo zreli, pogotovo mlada generacija, bar za ovo da otvaraš puno prozora, dolaziš do neke šifre, tražiš tu dalje, pa se vraćaš u osnovnu pripovest. Pošto je život haotičan, postoji potreba za smirenjem koja bi dala (a odatle ta želja i u pozorištu) čisto pripovedanje. Čini mi se da su u porastu čistije forme – priča, povratak realizmu, sklanjamo mikrofone, gradimo, u stvari, scenografiju koja dočarava, zatvara, radi ono što nam radi film”
U Srbiji je, prvi put, održan godišnji skup svetskih pozorišta za decu i to je važna vest. Nazvan je “Prekretnica”, što odgovara i jednom od pitanja o kojima se razgovaralo – da li su današnjem detetu, posebno u Srbiji, uskraćena/zanemarena prava na kulturu i umetnost
Veliki glumac s kojim poistovećujemo likove koje je glumio na filmu i u pozorištu, Žarko Laušević, preminuo je nekoliko dana nakon što je završena serija inspirisana detaljem iz njegovog života
Pre 67 godina u Beogradu je osnovano pozorište kako bi se razlikovalo od postojećih – „Atelje 212“
Od danas, Beograd ima dve nove pozorišne scene: za decu „Teatar Zmaj“ i za odrasle Kamernu scenu „Mihajlo Viktorović“. Ova druga je rezultat privatne inicijative
“Mogla bih satima da gledam kako probaju. Imala sam osećaj da mi daju nešto dragoceno, nešto na šta sam možda skoro bila i zaboravila da postoji. Mnogo nežnosti i topline u našim odnosima. Vrhunska profesionalnost. Nema površnosti”
Rešen je status „Boška Buhe“ u zgradi u kojoj ovo pozorište za decu radi od osnivanja. Na koji način - nije poznato
„Kad pukne ova vlast gledaćemo opet kako se pretrčava sa jednog na drugi kraj političkog igrališta, s tim što neki ljudi ostaju konstanta – naročito tzv. eksperti“, kaže za portal "Vremena" rediteljka večerašnje jubilarne „Gospođe ministarke“, predstave o političkoj travestiji
