Udruženje žena „Osnažene“ otkrilo je Telegram grupu u kojoj su se delile fotografije i snimci maloletnih osoba i čiji sadržaji naslućuju da je reč o pedofiliji. Iz Tužilaštva za visoko-tehnološki kriminal nema reakcija
Američka država Juta je povukla 13 naslova sedam autora među kojima su i Margaret Atvud, Džudi Bum i Sara Dž. Mas, optuživši ih za pornografski sadržaj
Dipfejk - verodostojni falsifikat koji proizvodi video-snimke, koristi se za prevare i dezinformacije u raznim oblastima, pa i za pornografske sadržaje. Nemačka sprema zakon koji se neće svima svideti
Osvetnička pornografija i seksualno eksplicitne fotografije godinama se šire Telegram grupama. Novi vid zloupotrebe donosi veštačka inteligencija, koja omogućava korisniku da sa bilo koje fotografije „svuče“ odeću. Ovi alati su lako dostupni, svako može da ih koristi i bilo ko može biti žrtva. Ipak, po pravilu, to su gotovo isključivo žene
Dok se na društvenim mrežama vodi rat oko morala, ukrajinska glumica u filmovima za odrasle sa umetničkim imenom Džozefin Džekson prikuplja sredstva za protetiku i druži se sa ranjenicima koji su izgubili nogu ili ruku u odbrani Ukrajine
Kakav je pravni status dečje pornografije? Kako deca dospevaju u ruke onlajn predatora? Kako teče proces prijavljivanja i ko prijavljuje? Na koji način se dete štiti u krivičnom postupku? I jesu li roditelji oslonac ili faktor rizika
Sve je više dečje pornografija na internetu – tužilaštvo je za tri godine broj predmeta uvećalo tri puta, koliko i broj punoletnih građana koji se gone za ovo krivično delo, a to je samo vrh ledenog brega jer se takvi slučajevi retko prijavljuju. I dalje imamo mnoštvo nekažnjenih slučajeva. Kakve su posledice za decu i koliko su zaista opasne društvene mreže
Komesarka za decu iz Velike Britanije upozorava da deca već sa osam godina susreću sa pornografskim sadržajem na društvenim mrežama, koji bi kompanije trebalo da uklanjaju. Srbija sa druge strane prednjači po broju dece mlađe od 13 godina koji imaju profile na društvenim mrežama. Neophodna je edukacija roditelja, kako bi umeli da se uhvate u koštac sa izazovima novog doba
Prevod
„Svi oblici stvaranja, deljenja ili pretnje deljenjem intimnih slika bez pristanka mogu biti razorni", dodaje ona i upozorav da moramo da bdemo svesni toga “da mogu biti i opasni po život", pa čak i smrtonosni.
Ovaj trend nije zaobišao ni Srbiju, koja za sada nema slične zakonske regulative.
„U Srbiji su postali popularni takozvani 'botovi za skidanje odeće' u Telegram grupama", kaže za „Vreme" istraživačka novinarka Anđela Milivojević. „Istraživanje koje sam radila prošle godine za BIRN je pokazalo da je desetine muškaraca delilo slike 'skinutih žena' iz raznih krajeva Srbije".
Šta će Britanci kažnjivati
U Velikoj Britaniji je 2015. godine kriminalizovano objavljivanje intimnih fotografija ili video-zapisa bez pristanka.
Međutim, postojeći zakon ne obuhvata korišćenje lažnih slika, a ovaj problem uzeo je maha poslednjih godina.
Podaci britanske službe za pomoć žrtvama Revenge Porn Helpline pokazuju da je zloupotreba slika uz pomoć „dipfejka" porasla za više od 400 odsto od 2017. godine.
„Najpopularnija stranica za ‚dipfejk‘ pornografiju, koja se obično kreira i deli bez pristanka, ima oko 17 miliona poseta mesečno", objašnjava profesorka Kler Mekgin. „Sadržaj skoro isključivo cilja na žene".
Došlo je i do ogromnog porasta „aplikacija za skidanje“.
Prema novoj regulativi, koja će biti uključena u Zakon o kriminalu i policiji koji će biti upućen parlamentu, počinioci će biti krivično gonjeni i suočiće se sa optužbama za kreiranje i deljenje takvih slika.
[caption id="attachment_4707383" align="aligncenter" width="737"] Žrtve dipfejk pornografije gotovo bez izuzetka su žene[/caption]
Britanski primer nije usamnjen. I Amerika razmatra da u federalno zakonodavstvo ubaci mogućnost da žrtve imaju pravo da tuže za odštetu prekršioce, kaže Mekgin. Slični zakoni koji predviđaju kazne za „dipfejk" već postoje u Holandiji i Viktoriji u Australiji.
„Niko nije bezbedan"
„Veoma dobra vest", komentariše Anđela Milivojević najavu britanskog zakona.
„Zloupotreba veštačke inteligencije za kreiranje seksualno eksplicitnog sadržaja je postala toliko masovna da gotovo niko od nas nije bezbedan", kaže ona.
„Još strašnije je što je uz samo nekoliko klikova bilo koja slika koju smo objavili na društvenim mrežama može da bude pretvorena u pornografski sadržaj".
Srpski zakon ne prepoznaje, dodaje ona, „ni deljenje pravih intimnih snimaka ili slika bez dozvole kao posebno krivično delo".
„Žrtve, koje su uglavnom žene, su prepuštene same sebi da kroz dug proces privatnih tužbi traže zaštitu od digitalnog nasilja koje ostavlja dugoročne traume", kaže Milivojević, koja je razgovarala sa ženama žrtvama pornografskog „dipfejka" za BIRN.
U Srbiji se ovaj vid lažne pornografija masovno koristi i za osvetu ženama koje su prekinule veze sa muškarcima ili su ih odbile.
U Hrvatskoj je 2021. godine u Krivični zakon uvedeno krivično delo ‘zloupotreba seksualno eksplicitnog sadržaja’, dok je Crna Gora prošle godine uvela posebno krivično delo za zloupotrebu tuđeg snimka, fotografije, portreta, audio zapisa ili fajla sa seksualno eksplicitnim sadržajem, navodi se u tekstu Milivojević koji je objavila za BIRN.
',
title: 'Botovi za skidanje odeće žena: Kada će ih Srbija kažnjavati',
pubdate: '2025-01-09 11:57:51',
authors: authors,
sections: "Društvo",
tags: "Dipfejk skidanje žena,Osvetnička pornorafija,Pornografija,Seksulano zlostavljanje,Veštačka inteligencija",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Botovi za skidanje odeće žena: Kada će ih Srbija kažnjavati',
'pageContent': '
Fotografije ili snimci žena bez odeće, koji se masovno dele u grupama putem mobilnih telefona, a zapravo su lažni - mogli bi da postanu prošlost.
Makar u Velikoj Britaniji. Vlada ove zemlje najavila je da će biti usvojen zakon koji predviđa da svako ko napravi ili podeli „dipfejk" pornografiju, odnosno seksualno eksplicitni sadržaj kreiran uz pomoć veštačke inteligencije, može da dobije i do dve godine zatvora.
„Ovo je dobrodošao korak koji prepoznaje ozbiljnu štetu ovakvog seksualnog zlostavljanja", kaže za „Vreme" Kler Mekgin, profesorka prava sa Univerziteta u Duramu.
Mekgin je bila u timu stručnjaka koji se izborio za ovaj zakon.
„Svi oblici stvaranja, deljenja ili pretnje deljenjem intimnih slika bez pristanka mogu biti razorni", dodaje ona i upozorav da moramo da bdemo svesni toga “da mogu biti i opasni po život", pa čak i smrtonosni.
Ovaj trend nije zaobišao ni Srbiju, koja za sada nema slične zakonske regulative.
„U Srbiji su postali popularni takozvani 'botovi za skidanje odeće' u Telegram grupama", kaže za „Vreme" istraživačka novinarka Anđela Milivojević. „Istraživanje koje sam radila prošle godine za BIRN je pokazalo da je desetine muškaraca delilo slike 'skinutih žena' iz raznih krajeva Srbije".
Šta će Britanci kažnjivati
U Velikoj Britaniji je 2015. godine kriminalizovano objavljivanje intimnih fotografija ili video-zapisa bez pristanka.
Međutim, postojeći zakon ne obuhvata korišćenje lažnih slika, a ovaj problem uzeo je maha poslednjih godina.
Podaci britanske službe za pomoć žrtvama Revenge Porn Helpline pokazuju da je zloupotreba slika uz pomoć „dipfejka" porasla za više od 400 odsto od 2017. godine.
„Najpopularnija stranica za ‚dipfejk‘ pornografiju, koja se obično kreira i deli bez pristanka, ima oko 17 miliona poseta mesečno", objašnjava profesorka Kler Mekgin. „Sadržaj skoro isključivo cilja na žene".
Došlo je i do ogromnog porasta „aplikacija za skidanje“.
Prema novoj regulativi, koja će biti uključena u Zakon o kriminalu i policiji koji će biti upućen parlamentu, počinioci će biti krivično gonjeni i suočiće se sa optužbama za kreiranje i deljenje takvih slika.
[caption id="attachment_4707383" align="aligncenter" width="737"] Žrtve dipfejk pornografije gotovo bez izuzetka su žene[/caption]
Britanski primer nije usamnjen. I Amerika razmatra da u federalno zakonodavstvo ubaci mogućnost da žrtve imaju pravo da tuže za odštetu prekršioce, kaže Mekgin. Slični zakoni koji predviđaju kazne za „dipfejk" već postoje u Holandiji i Viktoriji u Australiji.
„Niko nije bezbedan"
„Veoma dobra vest", komentariše Anđela Milivojević najavu britanskog zakona.
„Zloupotreba veštačke inteligencije za kreiranje seksualno eksplicitnog sadržaja je postala toliko masovna da gotovo niko od nas nije bezbedan", kaže ona.
„Još strašnije je što je uz samo nekoliko klikova bilo koja slika koju smo objavili na društvenim mrežama može da bude pretvorena u pornografski sadržaj".
Srpski zakon ne prepoznaje, dodaje ona, „ni deljenje pravih intimnih snimaka ili slika bez dozvole kao posebno krivično delo".
„Žrtve, koje su uglavnom žene, su prepuštene same sebi da kroz dug proces privatnih tužbi traže zaštitu od digitalnog nasilja koje ostavlja dugoročne traume", kaže Milivojević, koja je razgovarala sa ženama žrtvama pornografskog „dipfejka" za BIRN.
U Srbiji se ovaj vid lažne pornografija masovno koristi i za osvetu ženama koje su prekinule veze sa muškarcima ili su ih odbile.
U Hrvatskoj je 2021. godine u Krivični zakon uvedeno krivično delo ‘zloupotreba seksualno eksplicitnog sadržaja’, dok je Crna Gora prošle godine uvela posebno krivično delo za zloupotrebu tuđeg snimka, fotografije, portreta, audio zapisa ili fajla sa seksualno eksplicitnim sadržajem, navodi se u tekstu Milivojević koji je objavila za BIRN.
