„Ljudi misle da se dopisuju sa modelom, a dopisuju se sa mnom“

Kažu da svako ko ima pristup internetu ima i pristup velikom novcu, samo treba da pronađe način kako da do njega dođe. Vodeći se tom idejom, grupa mladih ljudi iz Srbije upustila se u netipičan put do parčeta digitalnog kolača. I već pravi dobre pare.

Početkom godine, među mladima su počele da se šire priče o firmama koje zapošljavaju takozvane „četere“ – ljude koji se dopisuju na internetu – i to za OnlyFans modele iz SAD i Evrope.

Opis posla podrazumeva dopisivanje sa pretplatnicima u ime modela i slanje eksplicitnog sadržaja koji pretplatnici debelo plaćaju. Potrebne su preporuka, poznavanje engleskog jezika i komunikacione veštine za izvlačenje para.

„Mi ti prodajemo sadržaj“, uveo nas je u priču bivši član jedne od tih organizacija, čije ime ovde nećemo pomenuti.

Tako je za „Vreme“ potvrdio – kad mislite da je sa druge strane model ili poznata porno-glumica, zapravo nije, već neki čovek poput našeg sagovornika.

Kako funkcioniše OnlyFans?

OnlyFans je platforma za prodaju erotskog ili pornografskog materijala. U praksi, on je više od toga.

Sličan je Instagramu, samo što se za provokativne slike, video-klipove i četovanje mora drešiti kesa. Pored osnovne pretplate, postoje i „napojnice“ kojima korisnik otključava samo odabrani sadržaj. Što je više spreman da plati, to je sadržaj „ekskluzivniji“.

Većina modela, odnosno autora pornografskog sadržaja na OnlyFansu, posluje samostalno. Ali, iza onih sa većim apetitima i publikom, stoji čitava poslovna mašinerija. Sagovornik „Vremena“ pojasnio nam je kako ona funkcioniše.

Sve počinje potpisivanjem ugovora između modela i kompanije OnlyFans. Model potom, poput sportiste, angažuje neku vrstu menadžerske agencije koja se stara o koječemu.

Jedna od najvažnijih stvari je takozvani „sexting“, odnosno „prljavo dopisivanje“. Pošto „ozbiljnije“ modele prati i po više hiljada ljudi, u igru ulaze četerske firme, koje menadžeri modela angažuju uglavnom u zemljama gde je cena rada niža. Deo te globalne mreže je i Srbija.

„Ljudi misle da se dopisuju sa modelom, a u stvari se dopisuju sa nekim Filipincem, Indijcem. Ili sa mnom“, nasmejao se naš sagovornik.

Te četerske firme ne postoje fizički, svako radi od svoje kuće kao slobodnjak. Ali, postoji jasna hijerarhija. „Klasičan komandni lanac u kojem svako ima svoja zaduženja. Kao i u bilo kojoj drugoj firmi“, kaže naš sagovornik.

Na dnu te hijerarhije nalaze se sami četeri, koji obavljaju posao „na terenu“. Regrutacija novih članova uglavnom ide po preporuci, od usta do usta, a svaki novi zaposleni mora da prođe obuku i testove.

Radni dan četera

Biti dobar model na OnlyFansu znači biti na raspolaganju u bilo koje doba dana i noći. Ili bar tako misle pretplatnici, koji ne slute da se sa druge strane nalazi čitav tim koji pokriva 24 sata dnevno. Svaki izgubljeni sat značio bi propuštenu priliku za zaradu.

„Ljudi nas nekad pitaju ’pa da li ti ikada spavaš’“, kaže nekadašnji četer.

Pre nego što preuzmu profil modela u čije će se ime dopisivati, zaposleni se moraju upoznati sa njenom biografijom, stilom komunikacije i načelnim dojmom koji treba da ostave na fanove.

„Postoje fazoni za navlačenje. Kako im postepeno otključavam sadržaj, tako oni pucaju sve više i više para“, priseća se četer.

Iluzija autentičnosti održava se kroz same klipove i fotografije, koje uvek moraju biti sveže. Menadžerska kompanija za svakog klijenta dostavlja materijal četerskoj firmi, a zadatak četera je da razgovor povede u smeru u kojem će se pretplatnik dohvatiti kreditne kartice i kupiti novi video napravljen „samo za njega“.

„Imamo unapred nasnimljen sadržaj za svaku priliku i za svaki zahtev. Bilo da je dan, bilo da je noć. Pretplatnik mora da poveruje da se sa modelom dopisuje u realnom vremenu“, kaže bivši četer.

A zahtevi pretplatnika su ponekad previše prljavi čak i za OnlyFans.

„Ima svega. Od pravljenja palačinki do nekih radnji koje uključuju upotrebu fekalija. Samo što su takve stvari, zbog politike poslovanja, zabranjene. Na bilo kakvo pominjanje pedofilije, nekrofilije, incesta, nasilja, rasnih uvreda i sličnih senzitivnih stvari – a dešava se i to – prekidamo razgovor istog trenutka“, kaže on.

Koliko je tu para

Zarada zavisi od popularnosti modela, preko ugovora sa menadžerima, pa sve do unutrašnje raspodele u četerskoj firmi.

Ta firma ubira između 10 i 20 odsto zarade modela, dok samom četeru ide 2 do 15 odsto novca koji dobija firma. Na firmi je da li će u obračun tih procenata uzeti visinu pretplate ili učinak u toku smene.

Četeri mogu zaraditi pozamašne cifre ako se uzme u obzir da se kroz OnlyFans prošle godine obrnulo 7,2 milijarde dolara – slično, recimo, BDP-u Crne Gore

Dešavalo se, priseća se bivši četer, da pretplatnici ostave i preko 20.000 evra napojnica tokom jedne smene. Iz tako plodnih smena, četeri mogu izaći sa čistih 1.000 do 1.500 dolara, zarađenih za samo osam sati.

„Sve kreće od običnih stvari…“

A sve na nekoj vrsti prevare. Jer, OnlyFans se od tradicionalnih pornografskih platformi razlikuje što korisnik ima iluziju ličnog odnosa sa autorom, pojašnjava naš sagovornik.

„Postoji personalizacija odnosa sa fanom. Na OnlyFansu imaju mogućnost da traže sadržaj napravljen samo za njih. U toj zabludi su spremni da plate velike pare“, kaže on.

Dodaje da modeli nisu u obavezi da istaknu upozorenje o mogućnosti da se umesto njih sa korisnikom dopisuju drugi ljudi.

„To jesu njihovi zvanični, verifikovani profili. Njima zaista i stižu sve te poruke. Samo što retko kada one to same rade. Jedan model sa kojim sam radio, recimo, ima tačno određeno doba dana tokom kojeg ona lično preuzima čet. Firme tada dobiju instrukcije da se povuku“, priča četer.

Uspeh OnlyFansa se može objasniti i time što predstavlja produženu ruku klasične pornografije. A sklonost ili čak zavisnost od pornografije ovde se dobro naplaćuje jer je u pitanju „jača doza“.

„U mozgovima tih ljudi, sve kreće od običnih stvari. Na primer, od normalnog odnosa sa ženom. Onda se progresivno ide dalje. Modeli sa OnlyFansa najpre iskaču na društvenim mrežama. Tamo pokažu tačno onoliko koliko je dozvoljeno i mame ljude za dalje. Onda odeš na link u opisu, uđeš i vidiš da je osnovni paket samo pet dolara. Kad se zasitiš toga, poželiš i da se dopisuješ. A onda dođeš kod nas“, objašnjava nekadašnji četer.

„Vremenom oguglaš…“

Teško je ignorisati patološke dimenzije tog posla. Sagovornik „Vremena“ nam je ispričao da mu je jedan pretplatnik napisao da je potrošio čitavu ušteđevinu.

Četeri se i na to naviknu. „Posle nekog vremena oguglaš, ali prve smene jesu depresija. Ne sme niko da čeka na odgovor više od par minuta. Moraš brzo i sistematizovano da razmišljaš. Imamo mi skripte, ali ponekad moram da razmislim šta treba da napišem. Moram da budem i autentičan, da pogodim pravi vajb“, govori sagovornik „Vremena“.

Povrh svih čudnih stvari, zaposlenima ostaju i uobičajeni problemi, sa kojima se suočavaju i drugi radnici. Od noćnih smena, preko šefova koji stoje nad glavom, pa do želje da se u poslu bude što bolji i samim tim zaradi što više.

Ali to je, rekli bi oni, mala cena jednog puta koji su pronašla deca digitalnih tehnologija pokušavajući da ućare parče internetskog kolača.