Životna sredina
Čovečanstvo ulazi u ekološki dug
Čovečanstvo od sutra, 24. jula, počinje da živi na ekološki kredit, jer je potrošilo sve prirodne resurse koje planeta Zemlja može da obnovi za godinu dana
Svetski dan stanovništva
Koliko nas ima i gde smo pošli?
Na današnji dan 1987. rođen je Zagrepčanin Matej Gašpar, petomilijarditi stanovnik Zemlje. Njegov rođendan postao je Svetski dan stanovništva
Klimatske promene
Kopno sve suvlje: Biće ugrožena egzistencija pet milijardi ljudi
Ako se nastavi trend klimatskih promena, pet milijardi ljudi mogli bi da žive u sušnim predelima do kraja veka. Tri četvrtine kopnenih površina Zemlje su u proteklih tri decenije postale suvlje i te posledice nisu privremene, već permanentne
Šta kažu učenici
Istraživanje: Klimatske promene nedovoljno zastupljene u školama u Srbiji
Istraživanje koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Novom Sadu otkriva značajne izazove i perspektive u prenošenju znanja o ovoj globalnoj pretnji na najmlađe naraštaje u našoj zemlji
Globalno zagrejavanje
Ubrzani tempo uništavanja planete Zemlje
Od svih gasova staklene bašte, metan je trenutno najteže kontrolisati, pre svega zbog nepostojanja svesti da je on u pogledu svog štetnog dejstva na ekosistem i ljude u njemu jednako opasan, a u nekim elementima i opasniji od ugljen-dioksida o kome se neprekidno priča. Interesantno je da je tokom epidemije korone 2020. godine globalna količina emitovanog ugljen-dioksida bila smanjena, ali je zato emisija metana porasla. Taj rast, nažalost, traje i dalje, bez ikakvih naznaka da će uskoro biti usporen ili zaustavljen
Buduće doba
Simbiocen, nova reč za novi svet
Poziv ka zajedništvu života ljudi i prirode, reakcija na krizu planete Zemlje koju živimo poznata kao simbiocen, kod nas je gotovo nepoznat pojam, a o ekološkim problemima govorimo isključivo u kontekstu političkih
Analiza
Planeta zemlja uzvraća udarac: Zakucavanje asteroida Dimorfos
Kada bi neka stena iz kosmosa krenula ka Zemlji, postoje svega dva načina da se fatalna kolizija spreči: razaranje asteorida termo-nuklearnim bombama ili njegovo skretanje sa putanje sudara. Prvi način primenio je Brus Vilis u poprilično lošem filmu “Armagedon”, drugi je 27. septembra upotrebila NASA kada se svojom sondom “Dart” spektakularno “zakucala” u asteorid Dimorfos brzinom od 22,000km/h