Ako se nastavi trend klimatskih promena, pet milijardi ljudi mogli bi da žive u sušnim predelima do kraja veka. Tri četvrtine kopnenih površina Zemlje su u proteklih tri decenije postale suvlje i te posledice nisu privremene, već permanentne
Istraživanje koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Novom Sadu otkriva značajne izazove i perspektive u prenošenju znanja o ovoj globalnoj pretnji na najmlađe naraštaje u našoj zemlji
Od svih gasova staklene bašte, metan je trenutno najteže kontrolisati, pre svega zbog nepostojanja svesti da je on u pogledu svog štetnog dejstva na ekosistem i ljude u njemu jednako opasan, a u nekim elementima i opasniji od ugljen-dioksida o kome se neprekidno priča. Interesantno je da je tokom epidemije korone 2020. godine globalna količina emitovanog ugljen-dioksida bila smanjena, ali je zato emisija metana porasla. Taj rast, nažalost, traje i dalje, bez ikakvih naznaka da će uskoro biti usporen ili zaustavljen
Poziv ka zajedništvu života ljudi i prirode, reakcija na krizu planete Zemlje koju živimo poznata kao simbiocen, kod nas je gotovo nepoznat pojam, a o ekološkim problemima govorimo isključivo u kontekstu političkih
Kada bi neka stena iz kosmosa krenula ka Zemlji, postoje svega dva načina da se fatalna kolizija spreči: razaranje asteorida termo-nuklearnim bombama ili njegovo skretanje sa putanje sudara. Prvi način primenio je Brus Vilis u poprilično lošem filmu “Armagedon”, drugi je 27. septembra upotrebila NASA kada se svojom sondom “Dart” spektakularno “zakucala” u asteorid Dimorfos brzinom od 22,000km/h
