Od osnivanja Fiskalnog saveta 2011. godine njegov predsednik bio je profesor i akademik Pavle Petrović. Po isteku mandata nije mu ponuđeno da nastavi da obavlja tu funkciju, a za novog predsednika Aleksandar Vučić je predložio profesora Blagoja Paunovića. Da li to znači kroćenje poslednje državne institucije "sa kičmom"
Pavle Petrović neće više biti na čelu Fiskalnog saveta, pod njegovim rukovodstvom poslednje državne instuticije sa kičmom. Aleksandar Vučić je za njegovog naslednika predložio profesora ekonomije Blagoja Paunovića
Fiskalni savet bio je jedina preostala institucija sa kičmom. Na njegovom čelu je trinaest godina bio prof. Pavle Petrović. Vučić mu je sada uručio otkaz. Dosta je bilo kritike
Zbog „trome" administracije država počela da uz pomoć „prečica" realizuje velike javne projekte. Iako su mnogi od njih završeni, ne postoji transparentnost u trošenju novca iz budžeta, a cena pojedinih projekata, kao što je Moravski koridor, povećana sa 750 miliona na 1,6 milijarde evra
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović ocenio je da će Srbija 2023. godine morati dodatno da se zaduži za tri do četiri milijarde evra i da je republički budžet netransparentan
Iza štelovane statisike o smanjenju javnog duga krije se nesporna činjenica: ukupan iznos javnog duga Srbije je u odnosu na decembar 2021. bio porastao za još oko 300 miliona evra. Pritom za srpskim hartijama od vrednosti više ne postoji nikakvo interesovanje, spoljnotrgovinski deficit bi do kraja godine mogao da premaši 10 milijardi evra, a izostaju i direktne strane investicije. Pitanje je od čega će se javni dug plaćati, osim novim zaduživanjem
