Ovih dana, tačnije, 5. februara, navršava se pet godina od smrti našeg osnivača i glavnog urednika Dragoljuba Žarkovića. Žare je “Vreme” vodio kroz najteže trenutke, ne samo za redakciju, već i za čitavo društvo, od Devetog marta, preko Vučićevog zakona o informisanju, cenzure tokom bombardovanja, Petog oktobra, pa i kroz ovaj period, koji se, nadamo se, bliži kraju
Pre tačno četvrt veka, 3. oktobra 1999, na Ibarskoj magistrali se odigrao atentata na Vuka Draškovića. U insceniranoj saobraćajki ubijena su četiri njegova saradnika. Ovo je prvi tekst koji je „Vreme“ o tome objavilo, 9. oktobra 1999. godine
Za zločin u Podrinju u kome je ubijeno 3.267 Srba niko nije odgovarao ni pred pravosuđem u BiH ni u Haškom tribunalu
Radna grupa sa Multidiscipninarnim timom, u kojoj su i roditelji ubijene dece, pozvala je sve organizovane grupe građana i organizacije koje žele da odaju poštu i polože cveće da to učine u petak, 3. maja, posle 10.30 časova
Program kojim će se zvanično obeležiti godišnjica masovnog ubistva u „Ribnikaru” nosi simboličan naziv „Buđenje”. Vreme je da zastanemo i pogledamo šta se u ovih godinu dana promenilo i jesu li institucije ispunile zahteve ožalošćenih građana. Isto tako, potrebno je da jedni druge pogledamo u oči i zapitamo se: jesmo li se zaista probudili
Grupa „Bajaga i instruktori“ predstavila je svoj kultni album prvenac „Pozitivna geografija“ pre 40 godina u tadašnjem Domu sindikata, a sadašnjoj MTS dvorani. Tim povodom su u nedelju napravili „rimejk“ nastupa, svirajući samo pesme sa debitantskog albuma
U nesreći u rudniku „Soko“ poginuli su rudari Branko Čokorilo, Bojan Stajić, Bratislav Živković, Branislav Zlatanović, Petar Petrović, Darko Zlatković, Nenad Trivunac i Radovan Grujić
Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su na današnji dan pre 25 godina – 24. marta 1999. godine. Procenjeno je da je poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece, a ranjeno oko 6.000 osoba. Srušeni su mostovi, uništena infrastruktura, bombardovane škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, ambasada, spomenici kulture, crkve i manastiri, a gotovo da nema grada koji se nije našao na meti NATO bombi.
Pre 85 godina, u noći na 10. novembar 1938, širom Nemačke je ubijeno oko 1300 Jevreja, oko 30.000 je uhapšeno ili deportovano u koncentracione logore, spaljeno je 1406 jevrejskih hramova i organizacija. Vatrogasne službe dobile su naređenje da intervenišu samo ako požar preti da zahvati šira područja, a policija da se ne meša. Porazbijano je i pokradeno nekoliko hiljada trgovačkih radnji u vlasništvu Jevreja. Bio je to početak holokausta
Čudni su putevi gospodnji, a glumci su njegovi zemaljski izaslanici, idoli čiji smo savremenici, ponekad i poznanici pa ih jednako tretiramo kao i sve druge ljude: ili im štošta nepotrebno zameramo ili ih nepravedno zaboravimo
„Zašto loše prolazim u gradu u kom živim, u zemlji iz koje potičem – pojma nemam“, govorila je glumica koja je na jednom Pulskom festivalu dobila „Zlatnu arenu“ za tri filma, mada su neki članovi žirija tvrdili da u njima ne igra ista glumica
Dan sećanja na žrtve prvog nuklearnog napada u svetu dolazi u trenutku kada su ruski zvaničnici govorili o upotrebi nuklearnog oružja u ratu sa Ukrajinom. Zapadne vlasti su saopštile da nema dokaza da je Rusija pripremala takav napad
