Dokumentarni film
Što jeste i što bi uvek trebalo biti
Postati Led Zeppelin, režija Bernard MakMahon, Sony Pictures Classics (121 minut)
Bioskop – Požuda
Malo o bolu putenosti u eri koordinatora intimnosti
U Evropi ionako poništenih međa Francuska i Holandija nemaju zajedničku granicu (onu starog kova), a reklo bi se da Holandija i ne upada u sferu kulturnog i kulturološkog uticaja znatno veće i značajnije Francuske, te im se kao primaran zajednički sadržatelj ipak prvenstveno nameće raspolućena a funkcionalna Belgija
Bioskop: Better Man
Evolucija pod maskom šimpanze
Better Man je svakako golem korak napred na stazi ka punoj autorskoj odvažnosti, koja pak nikako ne može biti samoj sebi svrha
Bioskop: Nosferatu
Suštinski nepotreban
Novi Nosferatu je solidan film u kome se ističu izvrsna fotografija, kostimi i scenografija, ali koji, kada se sve sabere i oduzme, nije ni prineti prethodnicima
Bioskop (2): Zlica
Zeleni životi su važni
Zlica svakako zaslužuje da je pogledate na velikom platnu, u pitanju je adaptacija koja ima šta da ponudi, ali koja je zapravo prilično plitka i površna
Bioskop – Partenopa
U raljama zamora materijala
Partenopa, kako je Sorentino predstavlja i usmerava, u biti je nedopadljiv lik koji je esencijalno papirnati konstrukt i ne mnogo više i šire od toga
Festival autorskog filma 2024 (2)
Pet ne baš lakih komada
Naturalizam je prisutan kao zajednički sadržatelj u svih pet filmova o kojima će ovde biti reči
Bioskop: Susedna soba
O prijateljstvu i smrti
Film Susedna soba predstavlja novu fazu u karijeri sedamdesetpetogodišnjeg autora: u pitanju je njegov prvi dugometražni igrani film na engleskom jeziku i prvi film sa (uglavnom) nešpanskom glumačkom podelom
Festival autorskog filma 2024: Emilija Perez
Volite li remek-dela?
Mjuzikl, kao uvek u izvesnoj meri isforsirana i teatrolika forma, zahteva popriličnu suspenziju neverice i krajnju benevolentnost gledalaca, što zahteva da se zaplet bavi tipskim, oprobanim, opštemestaškim i svedenijim temama, a Odijaru ovde polazi za rukom da stvori zamah operetskog raspona, gde je sve nekako veće od života, a s druge strane, i silno i temeljno prožeto životom i zbiljom
Bioskop: Gladijator II
Prilično budalast… ali spektakl
Kada je već odlučeno da se nastavak snimi, moglo je to i malo elegantnije da se uradi
Bioskop: The Apprentice – Priča o Trampu
Bez šaka preko lica
Ovaj Abasijev film je, čini se, dovoljno iskren i promišljen pokušaj da ukloni Trampove šake sa lica, i onda što uverljivije prikaže portret čoveka koji i kada sam pati, ne odustaje od mogućnosti (a koja nije tek odraz alfamužjačkih i kompetitivnih poriva) da patnju nanese i drugima, makar oni spadali i u krug njegovih najbližih “satelita”
Bioskop – Čudovište i Eneja
Na klizištu nedorečenih identiteta
Mogli bismo da kao motiv uvedemo i “džentrifikaciju duše”, a što nas onda dovodi do kopče sa dva “egzotičnija” arthaus filmska ostvarenja koja su se tiho ušunjala na repertoare ono malo bioskopa i dalje voljnih da se bave filmovima tog soja
Bioskop: Supstanca
Dismorfija, iliti problemi beljih ljudi
Supstanca je na prvom mestu i u idejnom smislu vrhunski prikaz košmara dismorfije, odnosno ozbiljnog mentalnog poremećaja i endemski rasprostranjene nemogućnosti realne slike o vlastitom izgledu (i obliku)
Bioskop: Sva lica dobrote
Mnogo hteo, mnogo započeo
Novi Lantimosov film svakako “ima svoje trenutke”, ali je sigurno jedno od najslabijih ostvarenja u njegovoj dosadašnjoj filmografiji. Nije pucanj u prazno, ali je daleko od pogotka u centar mete. Očigledno da je Lantimos sa novim filmom požurio a da se nije dovoljno posvetio scenariju, te da je snimio trosatnu bizarnost koja je, manje-više, sama sebi svrha
Iz prevodilačke radionice
Tonemo, ali đuskamo
Velika lepota priča je o večnom Rimu, možda takav film ne bi mogao da nastane izvan Rima, o lepoti i praznini Rima, večnom Rimu mudrosti i svakodnevnom Rimu gluposti. To je – kako kaže glavni junak – mesto u kom su najzanimljiviji ljudi turisti. Rimljani se tako utapaju u svojoj brokatnoj pustoši, u jalovosti diskoteka, ubijajući ostatke datog im vremena eskapističkim cupkanjem na kolektivnim đuskama ili vodeći uz skupa pića buržoaske razgovore o marksizmu
Bioskop: Bitlđus, bitlđus
Sluz na sve strane
Bitlđus, Bitlđus je sasvim pristojan i upotrebljiv repertorski film u kome će uživati poklonici prvog dela i koji će, što je možda i najvažnije od svega, neke nove klince zainteresovati za Bartonov rediteljski opus
Bioskop – Osmi putnik: Romul
Osmi putnik, deveto putovanje
Uz neke pametnije poteze i prekrajanja, mogao je ovo biti znatno bolji film. Ali njegova derivativnost i potreba da se “zakači” za slavne uzore toliko je velika da ubija svaku mogućnost da dobijemo nešto što je bar delimično originalno
Bioskop: 3211
Hibridni hit
Ostvarenje 3211 je kombinacija, zapravo pletenica koju tvore igrani delovi i dokumentarni, odnosno, monološki postavljeni ispovedni segmenti u kojima Stefan Đurić Rasta govori o svom životu i životopisu, kao i o svojoj nepopravljivoj naravi
Bioskop: Openhajmer
Apokalipsa na dugme
Openhajmer je priča o čoveku koji je političarima u ruke predao oružje za masovno uništenje, bombu kakvu svet ranije nije video. Poigravajući se vremenskim tokovima, crno-belom i kolor fotografijom, Nolan polako gradi svoju priču. Trosatno trajanje filma trebalo bi da mu obezbedi dovoljno prostora da kaže i prikaže sve što želi. Ipak, preko dosta toga se samo preleti
Bioskop – Broker
Sledeća stanica: Bliskost
Unutar naturalističkog izraza, a sa podosta takta na planu ubedljivog račvanja i priče i njenih značenja, Korieda se Brokerom vratio na postavke znane iz fundusa učinkovitih rešenja iz američkog nezavisnog filma