Platforma OnlyFans već nekoliko godina izaziva brojne debate. Iako na njoj postoje različite vrste sadržaja, kroz vreme je postala gotovo sinonim za pornografiju. Da li je OnlyFans korak napred ili unazad za ženska prava i koliko se na njemu uopšte može zaraditi
Novoizabrana predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska Davkova pri polaganju zakletve izgovorila je samo Makedonija umesto punog naziva države na čije čelo je stupila, te je pokrenula lavinu naizgled ugašenog vulkana
“Ona je sve. On je samo Ken”, slogan je sa plakata za film o kultnoj lutki. I zaista, dok smo se igrale barbikama, mogle smo sve, pa čak i da komad toalet-papira smatramo svečanom haljinom. Mogle smo baš sve. A onda smo porasle i zaboravile kako se igra. Ali, tu je film Grete Gervig da nas podseti
Srbija, u kojoj je preko 50 odsto žena nezaposleno, spada u države koje biju bitku sa "roze porezom". Jedan od najbrutalnijih oblika je porez na uloške koji je institucionalizovan kroz sistem oporezivanja
Zarađivanje preko leđa marginalizovanih grupa, a u konkretnom slučaju na borbi za ženska prava, uvek je postojalo, ali mi se čini da je u poslednje vreme posebno istaknuto. Lično mi je trebalo vremena da počnem da procenjujem koje inicijative su neiskrene. A lako je: neiskreni su oni što plaćaju sebi, a ne plaćaju tvorca sadržine
Nekako baš u vreme kulminacije heštega NisamPrijavila, u Narodnom pozorištu je nakon jednog veka postavljena Ibzenova Nora, predstava o ženi koja sme da se odupre životu koji joj ne odgovara
Prevod
Tako je studija Univerziteta u Merilendu pod nazivom „Devojka koja je plakala zbog bola: Predrasuda prema ženama u lečenju bola“ pokazala da su žene ređe primale agresivna lečenjea nakon dijagnoze, ali su češće doživljavale odbacivanje svog bola, preneo je BBC.
Žena anksionza, a muškarac ima zdravstveni problem
Cvetinčanin Knežević daje primer drugačijeg odnosa prema bolu pacijentkinja nego pacijenata: „Žene pri bolu u grudima češće šalju kući sa dijagnozom anksioznosti, dok se muškarci podrvrgavaju testovima i brže dobijaju terapiju. Rezultat toga je veća smrtnost žena. Čak i kada su u pitanju bolesti koje pogađaju žene, poput endometrioze, one se mnogo teže dijagnostifikuju, tek nakon najmamnje sedam godina, jer se bol normalizuje kao samo menstrualni. Takođe, menstrualni bol, bol tokom porođaja ili bol nakon ginekoloških intervencija često se tretira kao prirodan i nešto što žena mora da izdrži, umesto da bude medicinski tretiran.“
Žene u bolovima mnogo češće dobijaju recepte za sedative, umesto za lekove protiv bolova, tvrde stručnjaci.
„Jedna studija je čak pokazala da su žene koje su imale operaciju koronarnog bajpasa imale samo upola manje šanse da im budu prepisani lekovi protiv bolova, u poređenju sa muškarcima koji su prošli istu proceduru“, navodi se u članku Medicinskog fakulteta Harvarda. „U Sjedinjenim Državama u hitnim slučajevima žene čekaju u proseku 65 minuta pre nego što dobiju analgetik za akutni bol u stomaku, dok muškarci čekaju samo 49 minuta.“
Pored toga, većina istraživanja bola i dalje se zasniva na muškim ispitanicima, što znači da protokoli za lečenje nisu prilagođeni specifičnim iskustvima žena, objašnjava Hristina Cvetinčanin Knežević.
„Ženama zato ne treba ženska verzija leka, nego zdravstveni sistem koji neće umanjivati i zanemarivati ženski bol, slati ih kući uz obrazloženje da je to normalno i ostavljati ih godinama bez dijagnoze“, dodaje ona.
Tako marketing u roze pakovanju „ne leči patrijarhalnu pristrasnost u medicini“, poručuje sociološkinja.
',
title: 'Nimalo ružičasta situacija: „Ženski” roze brufen ponovo na tržištu',
pubdate: '2025-09-23 13:17:59',
authors: authors,
sections: "Društvo",
tags: "Bol,feminizam,Lekovi protiv bolova,medicina,Roze brufen",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Nimalo ružičasta situacija: „Ženski” roze brufen ponovo na tržištu',
'pageContent': '
Čuvena roze varijanta analgetika „brufen“ koji je do 2008. godine proizvodila „Galenika“ vratio se na tržište kao specijalni lek za žene. Povratak čuvene roze pilule je kod nostalgičnih dočekan sa oduševljenjem, jer su mnogi bili razočarani kada je ta verzija leka povučena sa tržišta.
Međutim, ispostavilo se da je roze „brufen“ prvobitno povučen sa tržišta medicinskom, a ne marketinškom odlukom. Dotadašnje tablete imale su šećerni omotač, što je predstavljalo problem za pacijente sa dijabetesom i one koji iz zdravstvenih razloga moraju da izbegavaju šećer.
Stručnjaci su još upozoravali i da su korisnici roze brufena obmanjivani jer su verovali da je u pitanju samo „slatka roze bombonica”, a ne lek koji zloupotrebom i prekomernim korišćenjem izaziva štetne posledice. Pogotovo što mu je ukus, zbog šećernog omotača, bio sladak.
„Specijalno“ za žene
Sada je „Galenika“ otišla korak dalje, vratila roze lek u opticaj i još ga promovisala u „specijalni lek za žene“. Predstavila je novu verziju „brufena“ i nazvala ga „rozufen“.
Hristina Cvetinčanin Knežević, sociološkinja i istraživačica koja godinama vodi popularnu stranicu „Feminizam iz teretane“ na društvenim mrežama, kaže da je pikiranje ženskog bola „rozufenom“ posebno opasno.
„Studije ukazuju da bol koji osećaju žene sistematski dobija manje pažnje i slabiju terapiju od bola kod muškaraca. Zbog toga žene duže čekaju i ređe dobijaju jače analgetike, a bol im se često pripisuje emocijama“, govori Cvetinčanin Knežević. „Ženski bol se vekovima objašnjavao kroz histeriju, a i danas se o pacijentkinjama piše kao o emotivnim osobama, što utiče na terapiju i dijagnoze. Bolesti koje pretežno pogađaju žene, kao što su endometrioza i fibromialgija, i dalje dobijaju manje sredstava, istraživanja i sistemske pažnje.“
Tako je studija Univerziteta u Merilendu pod nazivom „Devojka koja je plakala zbog bola: Predrasuda prema ženama u lečenju bola“ pokazala da su žene ređe primale agresivna lečenjea nakon dijagnoze, ali su češće doživljavale odbacivanje svog bola, preneo je BBC.
Žena anksionza, a muškarac ima zdravstveni problem
Cvetinčanin Knežević daje primer drugačijeg odnosa prema bolu pacijentkinja nego pacijenata: „Žene pri bolu u grudima češće šalju kući sa dijagnozom anksioznosti, dok se muškarci podrvrgavaju testovima i brže dobijaju terapiju. Rezultat toga je veća smrtnost žena. Čak i kada su u pitanju bolesti koje pogađaju žene, poput endometrioze, one se mnogo teže dijagnostifikuju, tek nakon najmamnje sedam godina, jer se bol normalizuje kao samo menstrualni. Takođe, menstrualni bol, bol tokom porođaja ili bol nakon ginekoloških intervencija često se tretira kao prirodan i nešto što žena mora da izdrži, umesto da bude medicinski tretiran.“
Žene u bolovima mnogo češće dobijaju recepte za sedative, umesto za lekove protiv bolova, tvrde stručnjaci.
„Jedna studija je čak pokazala da su žene koje su imale operaciju koronarnog bajpasa imale samo upola manje šanse da im budu prepisani lekovi protiv bolova, u poređenju sa muškarcima koji su prošli istu proceduru“, navodi se u članku Medicinskog fakulteta Harvarda. „U Sjedinjenim Državama u hitnim slučajevima žene čekaju u proseku 65 minuta pre nego što dobiju analgetik za akutni bol u stomaku, dok muškarci čekaju samo 49 minuta.“
Pored toga, većina istraživanja bola i dalje se zasniva na muškim ispitanicima, što znači da protokoli za lečenje nisu prilagođeni specifičnim iskustvima žena, objašnjava Hristina Cvetinčanin Knežević.
„Ženama zato ne treba ženska verzija leka, nego zdravstveni sistem koji neće umanjivati i zanemarivati ženski bol, slati ih kući uz obrazloženje da je to normalno i ostavljati ih godinama bez dijagnoze“, dodaje ona.
Tako marketing u roze pakovanju „ne leči patrijarhalnu pristrasnost u medicini“, poručuje sociološkinja.
