Komesarka za proširenje EU Marta Kos ocenila je da su studentski protesti direktno povezani s evropskim zahtevima i najavila da će tokom posete Srbiji razgovarati i sa civilnim sektorom i demonstrantima – jer „reči nisu dovoljne“
Nije još zabeležen slučaj da je neko iznenađen što vlasti u Kini, Rusiji ili Izraelu nisu podržale demokratske snage u Srbiji. Prag očekivanja, uspostavljen još u prošlom veku, drastično je drugačiji kada je reč o EU. Od nje se očekuje da ne zatvara oči na zloupotrebu institucija, na batinaše koji u režiji vlasti lome vilice studentkinjama, na političke zatvorenike kakvih danas ima i previše u Srbiji, počevši od šestoro ljudi u Novom Sadu koji već drugi mesec sede u zatvoru kao taoci pomahnitalog režima. Ovo razočaranje manifestuje se i na ulicama, gde nema evropskih zastava. Iako bi mi bilo draže da ih ima, ne samo da razumem zašto ih nema već mislim da njihovo odsustvo može biti blagotvorno i za EU
Od samita u grčkom Solunu 2003. godine Evropska unija, koja se u međuvremenu sastoji od 27 zemalja članica, ponavlja mantru - države Zapadnog Balkana deo su Evrope i treba da budu primljene u evropski klub, podseća Dojče vele
Brisel traži od srpskih vlasti da dostavi svoju pregovaračku poziciju za poglavlja koja će se eventualno otvoriti u okviru klastera 3
Kao glavne razloge za odbacivanje, zemlje članice su ukazale na neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU i sankcijama prema Rusiji, nejasno geopolitičko opredeljenje Beograda, probleme u vladavini prava, kao i odnosima sa Prištinom
Evropska komisija treći put preporučuje otvaranje Klastera 3 u pregovorima o pristupanju Srbije. Međutim, pojedine članice EU izražavaju zabrinutost zbog odnosa Srbije sa Rusijom, nedostatka napretka u vladavini prava, slobodi medija i dijalogu sa Kosovom
Crna Gora napreduje u evrointegracijama i dobila je najpozitivniji izveštaj Evropske komisije od svih zemalja regiona. Gde je ostvaren napredak, a gde i dalje postoje problemi?
Evropska komisija preporučila otvaranje novih poglavlja za Srbiju, ključne reforme u vladavini prava i dijalog sa Prištinom
Berlinski proces pokrenut je 2014. kao platforma za jaču saradnju između šest zemalja Zapadnog Balkana i EU. Deset godina nakon pokretanja procesa, mnogi dogovori ostali su neispunjeni
Berlinski proces, pokrenut pre deset godina, okuplja ministre spoljnih poslova uoči samita koji bi mogao doneti važne promene u regionalnoj saradnji Zapadnog Balkana. Iako je fokus na CEFTA sporazumu, nesuglasice između Kosova i Srbije i dalje izazivaju tenzije
Brzina kojom će Beograd napredovati uslovljen je i dijalogom sa Prištinom, u kojem je potreban konkretan angažman obe strane, posle eskalacija protekle godine
Više od decenije je EU delovala kao zatvoreni klub pred čijim vratima uzaludno čeka nekoliko zemalja. Ali, ruska invazija na Ukrajinu to je promenila iz korena. Šta može da očekuje Srbija
Dok stariji Hrvatio odlučuju o postizbornom krojenju nove vlasti, u senci se našao krajnje negativan godišnji izveštaj hrvatske pravobraniteljke u kojem se iznose razni podaci o rastućim problemima mladih u toj zemlji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je „samo“ usmeno prihvatio sporazume u Briselu i Ohridu, ali oni sada, sasvim zvanično, postaju uslov za pristupanje Evropskoj uniji. Iako je Beograd sproveo skoro sve iz tih sporazuma, ostaje pitanje narušene demokratije u Srbiji
Za razliku od IPA fondova, kada je novac davan unapred i Unija se nadala rezultatima, sada je ovaj fond drugačije postavljen - svaka vlada napravi svoju reformsku agendu koju treba da preduzme u četvorogodišnjem periodu
Ukoliko izaberemo pogrešan put, odbrana Kosova će biti otežana i nemoguća kada smo izolovani, rekao je Borko Stefanović, i najavio da će od Vlade tražiti usklađivanje politike sa EU. Tonino Picula pozvao je Evropsku narodnu partiju (EPP) da utiče na Vučića i SNS, kako bi Beograd ispunio svoje obaveze kao kandidat za članstvo u EU
