O skandaloznoj reakciji državnih funkcionera na tragediju u Novom Sadu, Šešeljevom proročanstvu, misterioznom delovanju parlamentarne opozicije i radosti Srba nakon pobede Donalda Trampa, vesnika smrti liberalne demokratije
Šta rade službe bezbednosti u Srbiji na suzbijanju terorizma osim pravljenja dimne zavese oko vlastitih neuspeha?
Dokle će trajati postizborna groznica u Srbiji i čemu nas ona uči?
Analena Berbok, Džo Bajden, inflacija, poskupljenja, dizanje kamatnih stopa, kolaps TENT-a, ekološka pobuna, profilisanje opozicije – okolnosti su se pred izbore 3. aprila malo promenile. A tu je još i tinjajuća, nepredvidiva pandemija
Predsednika Srbije Aleksandra Vučića porazila je „ulica“. Makar u jednom izolovanom slučaju. Pokazalo se da je u naprednjačkoj demokratiji recept da se građani izbore za svoje vitalne interese da se u dovoljnom broju okupe na ulicama, da budu dovoljno uporni, da se ne plaše hapšenja, da ne ustuknu pred batinašima, da smisle dovoljno radikalne demonstracije i da ih dobro organizuju
„Destine plaćenika“ koji su „maltretirali milione pristojnih građana“ naterali su u subotu predsednika Vučića da kaže da će naložiti da se izmeni Zakon o ekproprijaciji. Čovek čija vlast se zasniva na nepopostljivosti makar verbalno je najavio da će da popusti. Što do apsurda dovodi njegovu izjavu „da ulica neće određivati politiku u Srbiju“ i štošta drugo
Vučić je u svom obraćanju naciji pokušao da „pristojnom narodu“ ogadi opoziciju i ekološke aktiviste, poručio da bi Srbija postala "evropsko čudo" kada bi se u njoj proizvodile baterije od domaćeg litujuma i električni automobili i najavio da policija u subotu 4. decembra neće sprečevati blokade saobraćajnica. Kroz čitavo izlaganje je provejavao ton tihe pretnje
