Nakon što je Vladimir Putin priznao nezavisnost koju su izvikali ruski separatisti na teritoriji na istoku Ukrajine, SAD i EU najavljuju niz sveobuhvatnih sankcija protiv pojedinaca koji su učestvovali u kršenju međunarodnog prava i povredi teritorijalnog integriteta Ukrajine
Ruski predsednik Vladimir Putin i njegov francuski kolega Emanuel Makron složili su se da preduzmu hitne mere za zaustavljanje eskalacije sukoba na istoku Ukrajine, navodi se u saopštenju Jelisejske palate u nedelju 20. februara kasno popodne
U nepriznatoj Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici je proglašena opšta mobilizacija, primirja se praktično ni jedna strana više ne drži, desetine hiljada ljudi zbog straha od eskalacije sukoba beži na sigurno, Rusija i Belorusija su zbog „povećanih vojnih aktivnosti“ blizu njihovih granica produžile združene vojne vežbe, a Zapad uvek nanovo resetuje odbrojavanje do početka navodne ruske ofanzive
Dok državna turistička organizacija Ukrajinu promoviše sloganom „Keep Calm and Visit Ukraine“, širom zemlje se održavaju ratni kursevi i borbeni trenizi na kojima u velikom broju učestvuju i žene. Istraživanje Kijevskog instituta za istraživanje javnog mnjenja pokazuje da je jedna trećina Ukrajinaca spremna da u slučaju rata uzme oružje u ruke
Licitacija datumima za početak ruske invazije na Ukrajinu se na Zapadu nastavlja. Utisak koji stiču konzumenti zapadnih medija je da nije više pitanje da li će, već kada će Rusija napasti. Pominje se sreda 16. februar, ili neki dan pre kraja Olimpijade u Pekingu 20. februara, ili već nekada. Iz Moskve poručuju da američke i britanske kolege izgleda da nešto znaju, što Rusi ne znaju
Kijev se po raspadu SSSR odrekao svog nukleranog arsenala. SAD, Ruska federacija, Velika Britanija i Ukrajina potpisale su 1994. „Budimpeštanski memorandum“ koji je obuhvatio obaveze koje će velike sile imati prema Ukrajini nakon što se reši svojih bombi, pre svega zaštitu ukrajinskog suvereniteta. Kada je Rusija 2014. anektirala Krim, Vašington je saopštio da Budimpeštanski memorandum zapravo nije pravno obavezujuć
SАD i NАTО su odbili ruski zahtev da se NATO ne širi na istok, traže deeskalaciju u slučaju Ukrajine, predlažu pregovore o raspoređivanju raketa i kontroli nuklearnog naoružanja i o konceptu „nedeljivosti bezbednosti“
Svet kao da se navikao na hladnoratovsko zveckanje teškim naoružanjem Rusije i Zapada: ne jenjava, ali ne izaziva više toliku pažnju. Posle petočasovnog razgovora sa Viktorom Orbanom u Moskvi Vladimir Putin je lično ponovio ruske zahteve, koji su po automatizmu odbijeni. U ovoj partiji šaha ili pokera u igri je dugoročna bezbednost Evrope
Pregovori velikih sila o situaciji u i oko Ukrajine ne daju rezultate. Blokovska podela na „Zapad“ i „Istok“ podseća na najbolje dane Hladnog rata. Konsolidacija na nivou NATO-a i EU oko jedinstvenog odgovora Rusiji još uvek traje. U sve podeljenijem svetu i Srbija će u nekom trenutku morati da se svrsta na jednu stranu
Držanjem nemačke Vlade u ukrajinskoj krizi kao da niko nije zadovoljan. Ni malobrojni levičarski protivnici intervencionizma i NATO, niti mnogobrojni zagovornici teze da "Putin razume samo jezik sile"
Amerika nije prihvatila ruske zahteve za ograničenje širenja NATO-a na istok i predlaže pregovore o razmeštanju raketa kratkog i srednjeg dometa. Rusija tim odgovorom nije zadovoljna. Tenzije između Rusije i Zapada ne jenjavaju, a očekivani naredni potezi obe strane govore u prilog produbljivanja krize
U slučaju ruske invazije na Ukrajinu predsednik SAD je u izgled stavio sankcije lično protiv Putina. Nije precizirao na šta bi se tačno odnosile
