Život u senci ekstremizma: Jahja Sinvar, vođa Hamasa i arhitekta napada 7. oktobra

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su u četvrtak da su ubile lidera Hamasa Jahju Sinvara tokom napada u Gazi.

Sinvar je „eliminisan“ u sredu u Tel Sultanu, kvartu najjužnijeg grada u Gazi, Rafe, objavila je izraelska vojska.

Organizator napada 7. oktobra

Nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra prošle godine, izraelski istražitelji su brzo identifikovali Jahju Sinvara, tadašnjeg vojnog vođu Hamasa u Gazi, kao glavnog organizatora. Na njihovo sve veće iznenađenje, otkrili su da ne samo da je Sinvar osmislio ono što je nazvao operacija „Potop al-Akse„, već je gotovo samostalno isplanirao i organizovao napad, piše Gardijan.

Samo nekolicina bliskih saradnika bila je upoznata sa planom napada u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi, uglavnom civila, i oteto 250 ljudi. Ovaj događaj izazvao je izraelsku ofanzivu na Pojas Gaze u kojoj je do sada poginulo oko 42.500 ljudi, uglavnom žena i dece, prema podacima palestinskog Ministarstva zdravlja. Kancelarija Ujedinjenih nacija za ljudska prava pretpostavlja da je ovaj broj veći.

Od mladosti privučen islamističkom ekstremizmu

Sinvar je rođen 1962. godine u izbegličkom kampu u Kan Junisu, na jugu Gaze. Širom Bliskog istoka tada je jačao verski preporod, a Sinvar je već kao tinejdžer bio privučen islamističkom aktivizmu. Kao student prirodnih nauka na Islamskom univerzitetu u Gazi početkom 1980-ih, privučen je uverenjima harizmatičnog sveštenika Ahmeda Jasina, osnivača lokalnog ogranka Muslimanskog bratstva.

Godine 1987, Jasin je uključio Sinvara u novoosnovanu grupu Hamas i postavio ga za šefa njenog novonastalog obaveštajnog servisa. Njegove dužnosti uključivale su otkrivanje i kažnjavanje špijuna ili drugih „saradnika“ Izraela, kao i ljudi u Gazi koji su kršili strogi „moralni“ kodeks Hamasa. Sinvar je to sprovodio s neumoljivom odlučnošću, kasnije priznajući da je ubio veći broj Palestinaca.

Uhapšen je 1988. godine i osuđen na četiri doživotne kazne zatvora zbog pokušaja ubistva i sabotaže, te je proveo 22 godine u izraelskim zatvorima. U zatvoru je odbijao da razgovara s čuvarima i lično kažnjavao zatvorenike koji su to činili, kako je naveo jedan bivši izraelski islednik koji je radio u instituciji gde je Sinvar bio zatvoren.

„On je 1000 odsto posvećen i 1000 odsto nasilan, veoma tvrd čovek“, rekao je bivši islednik.

U zatvoru naučio hebrejski

Sinvar je bio sofisticiran politički operativac oštrog uma. Odlučio je da iskoristi vreme u zatvoru kako bi proučio svog neprijatelja. Naučio je hebrejski i čitao lokalne novine i knjige. Više puta je organizovao štrajkove u zatvoru kako bi poboljšao uslove rada, a 2008. godine je preživeo tumor na mozgu nakon što su ga lečili izraelski lekari. Napisao je poluautobiografski roman opisujući život i borbu u Gazi.

Iako je 2011. bio među više od 1000 zatvorenika predloženih za razmenu za Gilada Šalita, izraelskog vojnika kojeg je Hamas zarobio pet godina ranije, Sinvar je odbio dogovor. Ipak, razmena je izvedena. Kada se Sinvar vratio u Gazu, oženio se, dobio decu i odmah se vratio na prvu liniju militantnih akcija. Jedan novinar koji ga je tada sreo izjavio je za Gardijan da je lider Hamasa bio toliko fokusiran da je izgledalo kao da „svet ne postoji izvan njegovih očiju“.

Preuzimanje vođstva

Hamas je preuzeo vlast u Gazi četiri godine ranije, a Sinvar je brzo počeo da gradi ličnu bazu pristalica. Srušio je pokušaj nezavisnih džihadista da uspostave uporište na toj teritoriji i široko se veruje da stoji iza ubistva još jednog visokog komandanta Hamasa, Mahmuda Ištivija, 2016. godine, nakon borbe za moć.

Sa utvrđenom reputacijom nemilosrdne efikasnosti, Sinvar je 2018. godine preuzeo ukupnu komandu Hamasa u Gazi, konsolidujući odnose između vojnog i civilnog administrativnog krila organizacije i postepeno marginalizujući političko rukovodstvo u inostranstvu.

Uveren da je zarobljavanje izraelskih vojnika jedini način da oslobodi palestinske zatvorenike iz izraelskih zatvora, Sinvar je počeo da planira veliku operaciju koja bi obezbedila poluge za pregovore u cilju oslobađanja Palestinaca.

Priprema napada

Kada je tačno osmislio napad od 7. oktobra nije jasno, ali se veruje da su verzije napada razmatrane godinama. Izrael je 2022. godine dobio Hamasov plan za veliki napad kroz ogradu, pod šifrovanim imenom Jerihonski zid. Uprkos njegovom značaju, on je bio zanemaren jer su zvaničnici verovali da je grupa nesposobna za takvu operaciju.

Hamas je 2022. godine producirao TV seriju pod nazivom Pesnica slobodnih, koja je prikazivala njegove borce kako masovno napadaju Izrael. Sinvar je na javnoj ceremoniji dodelio nagrade svim učesnicima, hvaleći tačnost serije i rekavši da je njihov rad „integralni deo onoga što pripremamo“

Analitičari su podeljeni oko toga da li je Sinvar predvideo posledice napada 7. oktobra, kao i njegove primarne ciljeve. Kako tvrde, jasno je da je verovao da će Hezbolah pokrenuti pomoćnu ofanzivu protiv Izraela, što je bila greška, a možda je verovao i da Izrael neće napasti Gazu dok drži taoce. Neki stručnjaci sugerišu da je Sinvar bio spreman da žrtvuje Gazu i njeno stanovništvo radi višeg cilja.

Nakon 7. oktobra

Nakon napada 7. oktobra, Sinvar se, zajedno sa svojim porodicom, povukao u skrivanje u mrežu tunela koje je Hamas izgradio ispod Gaze. U avgustu je postavljen za lidera Hamasa nakon smrti Ismaila Hanijea u eksploziji u Teheranu za koju se krivi Izrael. Malo toga se čulo od njega od tada, a ništa nije viđeno, sve do četvrtka.

Tačne okolnosti Sinvarove smrti ostaju nejasne, ali izgleda da su izraelske trupe u severnoj Gazi ušle u vatreni okršaj sa trojicom naoružanih muškaraca i pozvale vazdušni ili artiljerijski napad.

Izraelci su objavili snimak poslednjih trenutaka šefa Hamasa. Kada su otkrili da se neko nalazi u razrušenoj zgradi, IDF je poslao dron da snimi o kome se tačno radi. Ono što je kamera zabeležila je neverovatno – Sinvar sedi povređen u fotelji i pokušava da gađa dron štapom.

Zašto je lider Hamasa bio iznad zemlje i naoružan takođe nije jasno, ali je umro kao što je i živeo – s neumoljivom posvećenošću Hamasu i njegovoj ideologiji.