Živi i mrtvi

(Od stalnog dopisnika „Vremena„)

Svake godine, i tako već gotovo tri decenije, grupa žena okuplja se na trgu ispred predsedničke palate u centru Buenos Ajresa. Raspoznaju se po povezanim belim maramama, na kojima su ispisane brojke, datum rođenja, datum nestanka i datum smrti njihove dece. Sa sobom obično nose crno-bele fotografije mladića i devojaka nestalih za vreme vojne diktature u Argentini, 1976–1983.

Majke sa Plaze de Majo, kako se zove mesto na kojem su se prvi put okupile tražeći nestalu decu, više ne čekaju na njihov povratak. U međuvremenu je postalo poznato da su u podrumima, privatnim kućama i policijskim stanicama njihovi sinovi i ćerke silovani i mučeni, razvlačeni po metalnim stolovima, sa žicama u ustima, ušima i vagini, izluđivani elektrošokovima, bacani iz helikoptera, ubijani ili ostavljeni da osakaćeni umru. Od majki su postale bake s Plaze de Majo koje sada tragaju za unucima rođenim u mnogobrojnim centrima za mučenje polovinom sedamdesetih godina. Većinu od oko petsto novorođenčadi usvojili su tadašnji oficiri koji nisu mogli da imaju decu.

„Moje dete mi niko ne može vratiti“, kaže u jednom televizijskom intervjuu Elen Marks, „ali ja se ne borim samo za svoje dete.“ Nemica jevrejsog porekla Elen Marks je većinu svoje rodbine izgubila u koncentracionim logorima nacističke Nemačke. U Argentini je Elen zbog podrške peronistima izgubila ćerku, još 1976. godine. Starica koja je odavno prešla osamdesetu i dalje je u potrazi za pravdom, jer se – kako kaže – oseća odgovornom za život buduće generacije, život koji se mora sačuvati od sličnih zločina.

PLAN KONDOR: Izgleda kao da su se južnoamerički diktatori utrkivali u zločinima početkom sedamdesetih godina. U Brazilu se dolaskom generala Koste de Silve 1968. uspostavlja vojna diktatura slična čileanskoj generala Pinočea, koji na vlast dolazi nakon (samo)ubistva demokratski izabranog socijaliste Salvadora Aljendea 1972. godine. Slede vojna hunta generala Vidala u Argentini tri godine kasnije, kao i diktature u Paragvaju i Urugvaju. Sve ove diktature, kao i zločini koji su ih pratili usko su povezani s tajnim planom Kondor, lansiranim od strane američkih obaveštajnih službi. U saradnji s predstavnicima ovih šest južnoameričkih zemalja, američka administracija je podržala njihovu odluku sa sastanka u Čileu 1975. da zajednički i sistematski progone i unište južnoameričku levicu. Uz otmice, omiljeni specijalitet novonastalih diktatura, bilo je mučenje disidenata, ali i nasumice izabranih građana, uz prisustvo najbližih članova porodice.

Karlos Alberto Kampero je bio dete kada su vojnici njega i njegovu majku sa ulice odvukli u prvu obližnju radnju, gde su uz pomoć kabla za ventilator improvizovali elektrošokove. „Kako bi šokovi imali veći efekat, vojnici su majku polivali vodom“, kaže u izjavi argentinskoj organizaciji Nunka mas (Nikada više) koja je dugo godina sakupljala dokaze o zločinima koji su počinjeni za vreme vojne hunte. Žrtve, iako se radilo o ideološkom progonu pristalica bivšeg predsednika Perona, većinom su bili nedužni građani koji su mesecima bili smešteni u jednom od tadašnjih 360 argentinskih zatvora.

Broj nestalih i ubijenih u ovim zamljama za vreme sprovođenja plana Kondor procenjuje se na 100.000 ljudi.

Iako demokratija postepeno stiže u Južnu Ameriku, početkom devedesetih izostali su sudski postupci protiv počinilaca zločina. Ustaljene forme, po kojima bivši diktatori uživaju u lagodnom životu, važile su sve do pre nekoliko meseci. Beskonačna sudska natezanja o Pinočeovom mentalnom i fizičkom stanju omogućila su ovom bivšem diktatoru privatnog šofera, medicinsko osoblje i novčanu naknadu koja mu pripada kao bivšem čileanskom šefu države.

Argentinski generali odgovorni za otmice i mučenje više od 30.000 ljudi kandidovali su se za senatore i gradonačelnike, dok se general Vidal, čovek najodgovorniji za argentinske eskadrone smrti, iako u kućnom pritvoru, može s vremena na vreme sresti u šetnji parkovima ili u nekom od prestoničkih restorana.

Početak kraja borbe za pravdu, koju vode Elen Marks, Karlos Alberto Kampero i još hiljade majki i rođaka žrtava vojnih diktatura, nazire se u najnovijoj odluci Vrhovnog suda Argentine kojom je ukinut zakonski imunitet bivših generala. Predsednik Argentine Nestor Kirhner je još 2003. godine zakone njegovih prethodnika o nekažnjavanju pripadnika vojske proglasio nevažećim. Odlukom suda trebalo bi ubrzo da počne krivično gonjenje više od 500 pripadnika vojne hunte.

Iako nikada nije kasno, većina bivših generala je ovu odluku suda dočekala u penziji, u staračkom domu, ili je nije ni dočekala na ovom svetu.