Nekada moćna Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) Vilija Branta i Helmuta Šmita nezaustavljivo tone na marginu političke scene. Hrišćansko-demokratsku uniju Nemačke (CDU) kancelarka Angela Merkel poslednjih četrnaest godina održava kao najjaču političku snagu u zemlji, ali nije uspela da zadrži osipanje glasača i negativan trend. Nekada marginalna družina zaluđenika za životnu sredinu i protivnika nuklearne energije duge kose, u farmerkama i patikama se od osnivanja partije Zeleni pre skoro četrdeset godina transformisala u partiju iz čijih bi redova nakon narednih parlamentarnih izbora mogao da dođe kancelar ili kancelarka Nemačke. U ovom trenutku je, prema nekim istraživanjima javnog mnjenja, Savez 90 / Zeleni najjača politička partija u Nemačkoj.
Na izborima za Evropski parlament u Nemačkoj krajem maja je CDU osvojio 27,9 odsto glasova (-7,4 odsto), SPD 15,6 odsto (-11,7), a Zeleni 21,8 odsto (+11,1 odsto), s tim što njima i bukvalno pripada budućnost.
Analizirajući rezultate uspeha Zelenih, „Zidojče cajtung“ navodi da je 29 odsto glasača starosti između 18 i 29 godina glasalo za Zelene, 13 odsto za CDU i samo 9 odsto za SPD. Trend je više nego jasan: za mlađe generacije u Nemačkoj klimatske promene nisu tema koju političke partije mogu tek tako, političke korektnosti radi, da otaljavaju, već se nalaze u središtu briga i interesovanja.
BRIGA ZA PLANETU ZEMLJU
Da je jedan od relevantnih uzroka pada CDU-a i pre svega SPD-a koji u koaliciji vladaju Nemačkom nedovoljna briga za životnu sredinu, pokazuje i studija nemačkog Ministarstva za životnu sredinu, zaštitu prirode i nuklearnu bezbednost pod nazivom „Svest o životnoj sredini u Nemačkoj“. Prema toj studiji, 85 odsto građana Nemačke smatra da savezna vlada ne čini dovoljno za planetu Zemlju. Samo tri odsto smatra da je angažovanje koalicije CDU/SPD po pitanju životne sredine zadovoljavajuće. Prema istoj studiji, pre samo dve godine je jedna trećina Nemaca bila makar delimično zadovoljna klimatskom politikom savezne vlade.
I još malo brojeva koji objašnjavaju uspeh Zelenih u Nemačkoj: za 64 odsto Nemaca su klimatske promene i zaštita životne sredine „veoma važne“. Samo su socijalna pravda (65 odsto) i stanje obrazovnog sistema (69 odsto) viši na lestvici interesovanja, piše nemački nedeljnik „Špigel“.
KRAH SOCIJALDEMOKRATA
Uspeh Zelenih direktno je povezan i sa gubitkom identiteta nemačkih socijaldemokrata koje je započelo sa bivšim predsedavajućim SPD-a i bivšim kancelarom Gerhardom Šrederom, koji sada radi za Vladimira Putina. Razvodnjavanjem ideje o socijalnoj pravdi na kojoj je počivao SPD, koji korene vuče iz Socijalističke radničke partije Nemačke osnovane 1875, kompromisima u koalicijama sa CDU, „realnom“ politikom prilagođenom tržišnoj privredi, saučesništvom u postepenom brisanju pojma „socijalan“ u „socijalnoj tržišnoj privredi“ koji je kapitalizmu u Evropi posle Drugog svetskog rata dao ljudsko lice, SPD je tresnuo na petnaestak odsto podrške. Nametnulo se pitanje zašto bi neko danas uopšte glasao za SPD.
„Socijaldemokratska era je prošla“, piše levičarski „Zidojče cajtung“. Mnogo toga što je na vrhuncu moći bilo specifično za SPD danas se jednako razvodnjeno kao kod socijaldemokrata može naći gotovo u svim partijama. Srednjoročno, i demohrišćanima iz sličnih identitetskih razloga preti ista sudbina, njihovi glasači odlaze desnopopulističkim partijama.
Sa druge strane, Zeleni su, uz svoj identitet partije koja zaštitu životne sredine stavlja u centar svoje politike, politička snaga koja se zalaže i za socijalnu pravdu, otvoreno društvo, jednakost, prihvatanje migranata. Sve u svemu, privlačna je ili prihvatljiva za levičare mnogih fela koji traže političko utočište. Može se reći da je danas u nemačkoj politici zeleno novo crveno.