Ljudska prava
Hjuman rajts izbačen iz Rusije
Organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč (HRW) ocenila je odluku ruskih vlasti da je proglasi „nepoželjnom“ i zabrani rad u Rusiji kao „još je jedan znak represije Kremlja“
Foto: AP
Tramp je predložio da se Rusija i Ukrajina uzdrže od napada na objekte energetske infrastrukture u trajanju od 30 dana
Predsednik Rusije Vladimir Putina prihvatio je predlog američkog predsednika Donalda Trampa da se sukobljene strane uzdrže od napada na objekte energetske infrastrukture u trajanju od 30 dana i odmah je dao ruskoj vojsci odgovarajuće naređenje, saopšteno je iz Kremlja.
Putin je takođe konstruktivno odgovorio na sugestiju Trampa da se sprovede poznata inicijativa koja se odnosi na bezbednost plovidbe u Crnom moru i dogovoreno je da počnu pregovori o daljoj razradi konkretnih detalja takvog sporazuma, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je dogovoreno da Rusija i Ukrajina 19. marta razmene 175 ratnih zarobljenika, kao i da u Ukrajinu budu prebačena 23 teško povređena ukrajinska vojnika koji se leče u Rusiji.
Putin je zahtevao i da su u narednih 30 dana obustavi mobilizacija u Ukrajini, kao i da u tom periodu Ukrajini ne bude isporučivano naoružanje.
Tramp je saopštio je da je razgovor sa Putinom „bio veoma dobar i produktivan“.
„Složili smo se da odmah stupi na snagu prekid napada na svu energetiku i infrastrukturu, sa razumevanjem da ćemo brzo raditi na kompletnom prekidu vatre i, na kraju, okončanju ovog veoma užasnog rata“, napisao je Tramp na društvenoj mreži Truth Social.
„Razgovarano je o mnogim elementima mirovnog ugovora, uključujući i činjenicu da ginu hiljade vojnika, a i predsednik Putin i predsednik Zelenski bi želeli da se to okonča. Taj proces je sada u punoj snazi. Nadajmo se da ćemo, zbog humanosti, obaviti posao“, naveo je Tramp.
Putin i Tramp razgovarali su telefonom, a Bela kuća je ranije saopštila da je razgovor počeo u 10 sati po vašingtonskom vremenu.
Na šta je ranije pristala Ukrajina i šta još traži Putin
Ukrajina je nedavno pristala na američki predlog za hitno primirje od 30 dana u ratu sa Rusijom, dok su Sjedinjene Američke Države pristale da ukinu ograničenja na vojnu pomoć i deljenje obaveštajnih podataka, saopštile su američka i ukrajinska delegacija posle više od osam sati razgovora u Džedi.
„Ukrajina je izrazila spremnost da prihvati američki predlog o hitnom prelaznom primirju od 30 dana, koje može biti produženo međusobnim sporazumom strana i koje zavisi od pristanka i istovremene primene od strane Ruske Federacije. SAD će preneti Rusiji da je ruski reciprocitet ključan za postizanje mira“, navedeno je u saopštenju.
Putin je rekao da podržava prekid vatre i istovremeno postavio i niz uslova za eventualni mirovni sporazum. On je rekao da je jedna od spornih oblastizapadni region Rusije, gde je Ukrajina pokrenula vojni upad prošlog avgusta i zauzela određenu teritoriju u Kurskoj oblasti.
Tvrdi da je Rusija u potpunosti vratila kontrolu nad Kurskom i rekao da su ukrajinske trupe tamo „izolovane“.
„Pokušavaju da odu, ali mi kontrolišemo situaciju. Ostavili su opremu i vozila. Za Ukrajince u Kursku postoje dve opcije – da se predaju ili poginu“, rekao je Putin.
O predlogu o jednomesečnom prekidu vatre Putin je rekao:
„Kako će se iskoristiti tih 30 dana? Da se Ukrajina mobiliše? Dodano naoruža? Obuči ljude? Ili ništa od toga? Onda se postavlja još jedno – kako će se to kontrolisati? Ko će izdati naređenje da se okončaju borbe? Po koju cenu? Ko odlučuje ko je prekršio eventualni prekid vatre, na liniji fronta od više od 2.000 kilometara? Sva ta pitanja zahtevaju temeljan rad obe strane. Ko će to da kontroliše?“, upitao je Putin.
Izvor: FoNet
Organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč (HRW) ocenila je odluku ruskih vlasti da je proglasi „nepoželjnom“ i zabrani rad u Rusiji kao „još je jedan znak represije Kremlja“

Američka vojska ponovila je akciju napada na osumnjičeni brod za prevoz droge i tako ubila sve preživele, kažu izvori CNN

Crna Gora bi trebalo da završi pregovore sa Evropskom unijom već naredne godine, Albanija 2027. Srbija, međutim, slovi kao neverodostojan kandidat koji će propustiti još jednu istorijsku šansu

Dvanaestogodišnja devojčica koja ima i srpsko državljanstvo teško je ranjena u akciji policije u Bohumu pre desetak dana. Okolnosti tragedije još nisu razjašnjene, a to sada postaje i političko pitanje. Šta za sad znamo?

Požar je počeo u sredu popodne u jednoj od osam kula kompleksa Vang Fuk Kort, i brzo se proširio sa jedne na drugu, jer su se zapalile bambusove skele prekrivene mrežom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve