Zaokret na Bosforu

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan i njegova Partija pravde i razvoja (AKP) nikako se ne mire sa porazom u Istanbulu, u kome leži – u to veruju svi – ključ za vlast u celoj Turskoj. Svojski su se potrudili da sruše pobedu kandidata opozicione Republikanske narodne partije (CHP) Ekrema Imamoglua na izborima za gradonačelnika prebrojavanjem istih glasova više puta, ometanjem ionako rastegnutog brojanja i, kad ništa drugo nije uspelo, pritiskom na glavnu izbornu instituciju.

Imamoglu je gradonačelnik Istanbula bio samo dvadeset dana. Vrhovno izborno veće (YSK) 6. maja je poništilo izbore za gradonačelnika i njegov mandat sa sedam prema četiri glasa. Predsednik YSK-a Sadi Guven po izlasku sa sastanka na kome je odlučeno da se izbori ponove izjavio je kratko: „Više neću davati saopštenja. Pravni proces je završen. YSK je na kraju u punom sastavu od 11 članova visokog suda doneo odluku. Dostavili smo je u pisanoj formi. To je sve što imam da kažem. Prijatno veče“, i užurbano otišao. Ispostavilo se da je on bio jedan od četvorice koji su bili protiv takve odluke.

A u njoj kao razlog za poništenje izbora stoji da je u biračkim odborima, suprotno zakonu, bilo članova koji nisu državni službenici. Prethodnih dana YSK je odbio kao neosnovane navode iz vanrednog prigovora AKP o „sumnji“ da je preko 40 hiljada glasova u kutije ubačeno u ime mrtvih, mentalno bolesnih i onih koji nisu imali pravo glasa. Ispalo je da je takvih glasova oko 700, ni izbliza dovoljno da obori razliku od 13.000 u Imamogluovu korist. YSK je odbio i sve druge navode u AKP-ovom prigovoru – osim sastava biračkih odbora.

Za opoziciju odluka je nezakonita i nepravedna: rok za žalbe na sastav biračkih odbora istekao je 2. marta; i na ranijim izborima (na kojima je pobedio AKP) u njihovom sastavu je bilo građana koji ne vrše javnu dužnost, a Erdoganova partija se tada nije žalila. Pojedini istaknuti opozicionari kažu da YSK nije trebalo ni da razmatra vanredni prigovor, jer ga je AKP podneo više od sedam dana nakon izbora kada je rok već bio istekao.

NOVI UDAR NA DEMOKRATIJU

Profesor ustavnog prava na Fakultetu političkih nauka u Ankari u penziji Džem Eroglu nazvao je poništenje izbora u Istanbulu rušenjem „najmoćnije tvrđave“ u istoriji turske demokratije. „Bolno je što je YSK odlukom koju je doneo o izborima za gradonačelnika Istanbula svojeručno uništio to najveće postignuće naše demokratske istorije koje je ostvareno narodnom borbom. Kao ustavobranitelj ove zemlje beskrajno sam tužan“, rekao je Eroglu.

Njegove reči ne odnose se samo na demokratiju kao tekovinu Republike Turske, osnovane nakon Rata za nezavisnost, već i na prve godine turskog višestranačja. Iako su još dok je Ataturk bio živ postojali pokušaji, višestranačje je uvedeno tek 1945. godine, a YSK je kao garant regularnosti izbora osnovan posle četiri godine borbe opozicionih partija za formiranje takve institucije. Ataturkov CHP, koji je tada bio na vlasti, osnovao je YSK 1950. godine.

U stavu o poništenju izbora u Istanbulu, Eroglu nije usamljen. Mnogi turski pravnici tvrde da nije samo trenutno narušen izborni sistem, već je trajno uništeno poverenje građana u izborni proces. „Ova odluka o poništenju nema pobednika. I niko ne treba da se raduje zbog nje. Nažalost, većinom glasova u YSK-u poverenje u izbore velike većine naših sugrađana sravnjeno je sa zemljom, bez obzira na to kojoj su političkoj partiji ili kom kandidatu dali svoj glas“, saopštila je Unija advokatskih komora Turske. Njen predsednik Metin Fejzioglu postavio je pitanje zašto nisu poništeni izbori i na ostalim nivoima u Istanbulu, održanim uporedo sa izborima za gradonačelnika.

Jer, na lokalnim izborima 31. marta birači su glasali za kandidate na četiri različita glasačka listića koji se stavljaju u isti koverat i tako ubacuju u glasačku kutiju. Isti birački odbori brojali su sve glasove. Poseban problem, kaže Fejzioglu, je to što je za sastav biračkih odbora u krajnjoj instanci zadužen upravo YSK: „Imenovanje predsednika biračkih odbora i javnih dužnosnika u biračkim odborima ne zavisi od volje birača, političkih stranaka ili kandidata. Te osobe određuju okružna izborna veća. S kakvim opravdanjem YSK vlastitu grešku prebacuje na birače?“

UTICAJ „PELIKANA“

Kada se u noći nakon izbora obratio svojim pristalicama, izgledalo je da je predsednik Erdogan, makar uvijeno, priznao poraz u Istanbulu. Posle sastanka sa vrhom partije 3. aprila počeo je da menja priču i nekoliko dana kasnije rekao da zbog neregularnosti treba poništiti izbore. Uporedo s tim, iz AKP-a su pljuštali prigovori i zahtevi da se ponovo prebroje nevažeći glasovi, a uložen je i vanredni prigovor. I kada je ponovljeno brojanje bilo gotovo, a Imamogluu zvanično uručen mandat, Erdogan je rekao da njegovi „prijatelji“ misle da bi AKP na ponovljenim izborima prošao lošije, ali da on „ne misli tako“. Možda su neki od tih prijatelja bivši premijer Ahmet Davutoglu i bivši predsednik Abdulah Gul, koji su osudili poništavanje izbora.

Samo dva dana pre odluke YSK-a Erdogan se obratio javnosti, ali tada više nije pominjao prijatelje, već narod: „Vidite, povodom prigovora u Ankari se nismo obratili višoj instanci. Ali u Istanbulu je bilo trikova sa hiljadama (glasova), ima nezakonitosti. Pred tim nezakonitostima sam kao predsednik primoran da sledim volju i glas mog naroda… Sugrađani mi kažu: predsedniče, ove izbore treba ponoviti.“

Moguće objašnjenje za Erdoganov zaokret je zakulisni rad kruga njemu bliskih ljudi koji su u turskoj javnosti poznati kao „pelikani“, a taj naziv dobili su po turskom blogu „Dosije Pelikan“ (aluzija na istoimeni film) iz 2016. godine, gde se govori o zbivanjima u AKP-u iza zatvorenih vrata. Prema tezi koja se pojavljuje u nekim medijima, Erdogan je bio spreman da prizna poraz, ali su ga „pelikani“ ubedili da rezultat mogu preokrenuti pomoću nevažećih glasova, a da su motiv za to finansijski interesi unutar AKP-a.

Bilo to tačno ili ne, Erdoganove izjave i pozivi na poništenje izbora bili su vid pritiska na YSK. A ukoliko takav pritisak zakaže, uvek je moguće hapšenje pod optužbom za „fetoizam“ – pripadnost organizaciji kontroverznog imama Fetulaha Gulena (FETÖ), bivšeg Erdoganovog saveznika koji je u Turskoj proglašen za teroristu. „Recimo da je rezultat uznemirio vladajuću partiju. Pogledajte tih sedam članova YSK-a što ćute, pa oni su u problemu. Verujte mi, u problemu. Čak ih mogu uhapsiti pod izgovorom operacije FETO“, rekao je novinar televizije Foks Turska Fatih Portakal. U svakom slučaju, Erdogan je još sredinom aprila počeo pripreme za dalje korake, a biće i za nove izbore – zvaničnom odlukom je državnu novinsku agenciju Anadolija stavio pod kontrolu svoje službe za komunikacije.

LUPANJE U ŠERPE

Građani su širom Istanbula 6. maja uveče spontano izašli na ulice i protestovali zbog odluke o poništenju izbora. Mnogi delovi grada bili su blokirani, a demonstranti su uzvikivali „zakon, pravda, pravo“, „vojnici smo Mustafe Kemala“ i „YSK ostavka“. Oni koji nisu bili na ulicama, izašli su na prozore i lupali u šerpe. Protesti su protekli mirno, a opozicija je pozvala pristalice na uzdržanost. „Pozivam sve da smireno prate dešavanja i da postupaju u skladu sa odlukama naše partije“, rekla je predsednica istanbulskog odbora CHP-a Džanan Kaftandžioglu.

Poništenje izbora naljutilo je čak i neke pristalice AKP-a. Politički analitičar Omer Turan, u turskoj javnosti poznat kao blizak vlastima, pozvao je Istanbulce da nezadovoljstvo pokažu na izborima: „Nisam postao CHP-ovac i ne nameravam. Iako prihvatam odluku YSK-a,

ne mislim da je ispravna. Odgovor ću dati izlaskom na biralište, a ne na ulicu. Odgovoriću glasom za Imamoglua.“ Sva nagađanja o eventualnom bojkotu izbora, koji će biti ponovljeni 23. juna, CHP je prekinuo već 7. maja odlukom o izlasku na izbore, i Imamoglu je novu kampanju započeo istog dana. A veliko je pitanje i da li bi bojkot imao efekta, jer je u Turskoj po pravilu izlaznost na izbore velika.

UJEDINJENA OPOZICIJA

Čim je postalo jasno da se Imamoglu ponovo kandiduje, oglasile su se i druge opozicione partije. Njihovi kandidati su se povukli i javno podržali Imamoglua, a kandidat Partije radosti za gradonačelnika Antalije na prošlim izborima dao je i novčani prilog za Imamogluovu kampanju. Bivši glavni urednik lista „Džumhurijet“ Džan Dundar, sada u egzilu u Nemačkoj, ocenjuje da je opozicija ujedinjena kao nikad pre. „Po prvi put, različite opozicione stranke ostavile su po strani duboke političke podele i napravile savez. Ta velika koalicija ujedinila je socijaldemokrate, socijaliste, nacionaliste i konzervativne vernike koji poštuju i podržavaju volju onih koji su glasali“, napisao je Dundar za Dojče vele. Dundar smatra da je opoziciju ujedinio upravo Erdogan.

Ipak, koliko god predsednik bio moćan, manevarski prostor mu je sužen. Vrednost turske lire naglo je pala nakon ekonomskog spora sa SAD prošle godine, ali je osetno počela da pada još tri godine pre toga. Cene povrća u Turskoj su ove godine otišle u nebo, kao i društvene tenzije, koje sigurno neće podstaći ulaganja i ekonomski rast (o pravnoj nesigurnosti da i ne govorimo). Zbog svega ovoga, ako Imamoglu opet pobedi, AKP će to teško moći još jednom da promeni. Poništenjem izbora, Erdogan i njegova partija su već uložili političkog džokera, a ponavljanje već ponovljenih izbora, ili postavljanje poverenika umesto izabranog gradonačelnika, ukinulo bi svaki privid demokratije u Turskoj (neki politikolozi Tursku već smatraju „kompetitivno autoritarnim“ društvom), i to sa nepredvidivim posledicama.

Teško je reći da li bi u tom slučaju opozicija pozvala na proteste, jer vlast to može proglasiti pokušajem državnog udara ili terorizmom (ili nečim trećim), što povlači moguću primenu sile protiv demonstranata i eventualno hapšenje opozicionih prvaka. Uostalom, za to i nisu neophodni protesti. Istaknuti kurdski opozicioni političar Selahatin Demirtaš, koji je u zatvoru od 2016. godine, pre devet meseci osuđen je zbog govora koji je održao još pre šest godina. Bilo kakvi protesti ili sukobi samo bi pogoršali situaciju u društvu, koja ni za Erdogana i njegovu stranku nije idealna. Oni su razvlačenjem izbornog procesa i, na kraju, poništenjem izbora, od sebe udaljili umerene pristalice, koje ipak misle da je demokratija važnija od ćefa predsednika i njegove partije i podigli entuzijazam opozicionih glasača. Na pitanje „u šta se AKP uzda kad izlazi na ponovljene izbore“, novinar Bariš Jarkadaš, bivši poslanik CHP-a u parlamentu, kaže: „Bacaju kocku.“