Začarani krug ratovanja

U poslednjih dvadeset godina Sudan je postao sinonim za građanske ratove, progone, izbeglice… Rezolucija SB UN-a usvojena prošlog vikenda, kojom se Sudanu preti sankcijama ukoliko ne zaustavi humanitarnu katastrofu u Darfuru, samo je još jedan pokušaj da se to prekine. Rezolucija je usledila nakon neuspešnih pregovora sudanske vlade i dve pobunjeničke grupe, Sudanskog oslobodilačkog pokreta i Pokreta za pravdu i jednakost, i optužbi od strane SAD da arapska milicija Džandžavid, za koju se smatra da je pod kontrolom vlade, vrši etničko čišćenje nad afričkim stanovništvom na zapadu zemlje. UN i SAD zahtevaju od vlade da rasformira i razoruža Džandžavid miliciju i da prekine sa svojim akcijama.

Kada je u junu potpisano primirje između vlade i pobunjeničkog pokreta na jugu zemlje, Sudanske narodnooslobodilačke armije, verovalo se da je zemlja blizu okončanja dvadesetogodišnjeg građanskog rata; međutim, tada je izbio još jedan sukob, ovoga puta u Darfuru, nemirnoj zapadnoj pokrajini, gde konflikti različitog predznaka traju skoro dve godine; neprijateljstva su u početku izbila između nomada, uzgajivača stoke arapskog porekla i afričkih zemljoradničkih plemena, da bi se zatim pretvorila i u sukob na rasnoj osnovi, između arapske milicije i afričkog stanovništva. Kada su afričke pobunjene grupe objavile rat vladi, sudanski predsednik Osman al Bašir, koji od početka podržava arapsko stanovništvo, reagovao je slanjem arapske Džandžavid milicije da uguši pobunu.

NAJGORA KRIZA: U njihovim dosadašnjim akcijama stradalo je oko 60.000 ljudi, uz više od 1.300.000 izbeglica. Sudanska vlada je u početku sprečavala doturanje humanitarne pomoći, kao i dolazak posmatrača, ali je posle apela i optužbi međunarodnih humanitarnih organizacija, a pre svega zahvaljujući pritisku SAD, bila primorana da popusti. Ipak, ona i dalje čini sve da oteža njihov rad. Generalni sekretar UN-a Kofi Anan nazvao je situaciju u Darfuru najgorom humanitarnom krizom u svetu danas. I on i američki državni sekretar Kolin Pauel imali su priliku da se uvere u njene razmere prilikom nedavne posete Sudanu. Broj žrtava se uvećava za 10.000 svakog meseca, a izbeglice žive u užasnim uslovima i stalno su izložene napadima milicije. Oko 200.000 njih sklonilo se u susedni Čad, koji strahuje da se kriza ne prenese preko granice, jer ima sličnu strukturu stanovništva i slične probleme kao i Sudan. Mnogi umiru od gladi i bolesti, a mogli bi biti spaseni kad se ne bi ometalo dopremanje humanitarne pomoći.

Sudanske vlasti žestoko su se usprotivile slanju novih mirovnih snaga u zaraćeno područje. Afrička unija (AU) i Organizacija afričkog jedinstva (OAJ), koje imaju mehanizme za slanje trupa za održavanje mira i koje su najpozvanije da rešavaju krizu u regionu, nameravaju da pošalju oko 4000 vojnika i posmatrača, koji bi se pridružili njihovim sadašnjim simboličnim snagama od jedva 300 vojnika i 185 posmatrača, ali se sudanska vlada protivi tome.

KO KONTROLIŠE MILICIJU: Napori SAD i UN-a do sada nisu doneli veliki preokret. Sankcije koje je predložio Kolin Pauel odnose se pre svega na izvoz nafte. Tome se najviše protive Kina i Rusija, čije se kompanije već nalaze u Sudanu. Novi embargo najviše bi naškodio njima. Treba reći i da zbog donedavnog embarga američki i engleski petro-džinovi nisu imali pristup sudanskim naftnim poljima. Američki državni sekretar Kolin Pauel optužio je sudansku vladu da vrši genocid nad crnim stanovništvom, što do sada ipak nije uspeo da dokaže. Ukoliko bi ta tvrdnja bila dokazana, UN bi bile obavezne da pošalju mirovne trupe, a bilo bi i suđenja za ratne zločine, za šta bi se verovatno mogli optužiti mnogi visoki funkcioneri u Sudanu.

Što se razoružanja Džandžavid milicije tiče, to može biti najveći problem za sudanske vlasti. Otkako je Sudan dobio nezavisnost 1956, vlada nikada nije bila u stanju da kontroliše čitavu teritoriju zemlje, tako da je od početka koristila plemensku miliciju. Kada je pre dve godine počeo sukob u Darfuru, sudanski predsednik Osman al Bašir nije mogao da se osloni na vojsku, u koju nije imao poverenja, pa je poslao miliciju. Iako sudanski predsednik to još uvek poriče, sve ukazuje da je milicija pod njegovom kontrolom i da radi zajedno sa vojskom. Zalihe hrane i municije dostavljaju se vladinim helikopterima vođi Džandžavid milicije Musi Hilalu, a njegove snage dejstvuju zajedno s regularnom vojskom. Pokušaj razoružanja najverovatnije bi doveo do sukoba između milicije i vlade, a milicija ima i snažno uporište u vladinim strukturama, naročito u bezbednosnim službama pod kontrolom potpredsednika Sudana Alija Osmana Muhameda Tahe koje su ih i stvorile. Čak i da to želi, sudanski predsednik bi sada teško uspeo da razbije novonastalo savezništvo između milicije i vojske. Jedino što vlada može da uradi jeste da ih uključi u regularnu armiju. Ni razoružanje obe suprotstavljene grupe za sada ne dolazi u obzir, jer je zbog nestabilne situacije oružje u Sudanu deo „odeće“ i niko ga se ne bi odrekao. Najviše što se može postići jeste ograničavanje količine teškog naoružanja.

BEZ EFEKTA: Pregovori između sudanskih vlasti i pobunjeničkih pokreta koji su održani u Abudži pod pokroviteljstvom Afričke unije, uz posredovanje nigerijskog predsednika Oluseguna Obasandža, nisu doneli nikakve rezultate. Nije potpisan ni humanitarni protokol, koji bi olakšao doturanje pomoći. Sporazum su ovoga puta blokirale pobunjeničke grupe, koje nisu želele ništa da potpišu dok se Džandžavid milicija ne razoruža. Oni nisu pristali ni na slanje mirovnih trupa Afričke unije, koje bi razdvojile zaraćene strane i štitile izbegličke kampove. Predstavnik sudanskih vlasti na pregovorima, ministar poljoprivrede Majzub al Kalifa Ahmad, optužio je neafričke države da su omele potpisivanje mirovnog sporazuma, naročito zbog deklaracije koju je doneo američki Senat na predlog Kolina Pauela i u kojoj se sudanske vlasti optužuju za genocid. To je, po njemu, otežalo pregovore i sprečilo potpisivanje bilo kakvog mirovnog sporazuma.

Nova runda pregovora počeće za tri ili četiri nedelje, a do tada ostaje pretnja sankcijama ukoliko se napadi na afričko stanovništvo u Darfuru ne zaustave. Takođe, pitanje je koliko će sadašnja situacija uticati na nastavak pregovora između severa i juga koji su zakazani za početak oktobra, jer je primena mirovnog sporazuma već ometena sukobima u Darfuru.