Za sada bez euforije

Za „Vreme“ iz Soluna

Dok se vlada Aleksisa Ciprasa klima zbog sporazuma sa Skopljem o promeni imena susedne države u Republika Severna Makedonija, u Grčkoj, naročito na severu zemlje, na sve strane niču legalne plantaže industrijskog i farmaceutskog kanabisa, a u gradovima se umnožavaju prodavnice sa raznim proizvodima napravljenim od ove biljke.

Doskora to je bilo nezamislivo. Kada su 2002. godine gospođa Papas i njen suprug u Atini otvorili radnju sa garderobom i ostalim proizvodima od kanabisa, tj. konoplje, ubrzo su se našli suočeni sa optužbama da trguju drogom. Mnogi njihovi prijatelji i rođaci su im okrenuli leđa, a njen svekar je bio prinuđen da proda stan kako bi im pomogao. Nakon sudskog procesa koji je trajao gotovo čitavu deceniju sud ih je oslobodio svih optužbi.

„Mi smo po svaku cenu hteli da sačuvamo ovaj biznis, jer smo videli da promena u vezi sa kanabisom dolazi i hteli smo da budemo deo te promene“, rekla je gospođa Papas. A to što dolazi je, po njenom i mišljenju velikog broja preduzetnika i investitora, prava eksplozija gajenja, razvoja i prodaje legalnog kanabisa u Evropi. Grčka, koja polako izlazi iz desetogodišnje krize, zbog pogodne klime za uzgoj kanabisa videla je svoju veliku šansu i na vreme donela odgovarajuće zakone.

EVROPSKA KALIFORNIJA: Atina je već odobrila dozvole za uzgoj kanabisa na ime dvanaest velikih privatnih kompanija, a ta brojka će se sigurno narednih meseci povećati. Iako Grčka od antike ima bogatu tradiciju uzgoja i prerade kanabisa, jedra grčkih brodova su imala platno i konopce satkane od ove dragocene biljke, legalizovala je proizvodnju kanabisa u industrijske svrhe tek 2016, a u farmaceutske i medicinske svrhe 2017. godine.

„Grčka je Kalifornija Evrope“, izjavio je nedavno Džejms Ikes, izvršni direktor kompanije Devcann sa središtem u Ohaju koja je u Grčkoj već uložila dvanaest miliona evra u uzgoj, obradu i izvoz medicinske i industrijske konoplje. „Grčka predstavlja avangardu u ovom sektoru, jer je jedna od malobrojnih zemalja koje daju šansu ne samo za proizvodnju nego i za izvoz kanabisa, a pritom je položaj zemlje idealan, na putu između Evrope i Bliskog istoka“, izjavio je Ikes.

Pored idealne klime, sunca i vode u izobilju, naročito u severnoj Grčkoj, grčki uzgajivači i agronomi radosno su se latili legalnog uzgoja marihuane. Geografski položaj zemlje na raskršću tri kontinenta, pa samim tim lak pristup tržištima ostalih evropskih zemalja, čine Grčku idealnom za izvoz visokokvalitetnih proizvoda ove dragocene biljke.

Prve dozvole su već izdate i odnose se na investicije u visini od 185 miliona evra, a procenjuje se da će doseći 1,5 milijardi evra do 2022. godine. Investitori i kompanije u ovoj industrijskoj grani procenjuju

da bi tržište medicinskog kanabisa u Evropi moglo da premaši godišnju prodaju od 50 milijardi evra, a Grčkoj bi mogao pripasti značajan komad tog kolača.

CENTAR PROIZVODNJE: Centar za proizvodnju i preradu tekstilnog i farmaceutskog kanabisa postaje severna Grčka, gde su u punom zamahu radovi koji će biti završeni do kraja 2019. godine. Radi se o investicijama ukupne vrednosti 255 miliona evra, uloženih u izgradnju fabrika za preradu tekstilnog i farmaceutskog kanabisa, koji će stvoriti preko 2000 radnih mesta. Za očekivati je da se ove investicije uvećaju, s obzirom da neka od planiranih postrojenja još uvek nisu finalizirala svoj budžet.

To je naglasio akcionar i direktor Cannatec Greece, podružnice grupe Golden Greece Holdings, Dionisis Sarmazanidis, dodajući da su „već sklopili sporazume sa evropskim kompanijama koje će raspolagati našom proizvodnjom. Jedna od njih je i poznata nemačka industrija automobila Mercedes, a predstavlja jednu od mnogobrojnih firmi koje koriste tekstilni kanabis za proizvodnju raznih delova svojih vozila.“

Prva fabrika u vlasništvu Cannatec Greece za preradu tekstilne konoplje i farmaceutskog kanabisa je zajedničko grčko-izraelsko preduzeće, nalazi se u Kilkisu i počinje sa radom u aprilu 2019. „U to preduzeće će u prvoj fazi biti uloženo 150 miliona evra, ali biznis plan obuhvata i 350 miliona evra koji će biti uloženi u roku od tri godine“, kaže Sarmazanidis. Ova fabrika će imati oko 200 zaposlenih, a preuzeće know how iz Kanade. Pritom će imati svu potrebnu dinamiku za preradu tekstilne i farmaceutske konoplje koju će uzgajati na 5000 hektara u centralnoj Makedoniji. Fabrika će u prvoj fazi proizvoditi 70 proizvoda od konoplje počevši od tekstila, ali i hranu, testenine, ulje, papir, kao i delove za vozila umesto dosadašnjih plastičnih.

Grupa Golden Greece Holdings je već usmerila investicije u preradu farmaceutskog kanabisa u istoj oblasti severne Grčke, i to u Polikastru 70 miliona evra, u Lagadasu 15 miliona, u Veriji 20 miliona, ali i u Seresu i Kavali, dakle u oblastima koje su ranije bile poznate po uzgoju duvana, pamuka i suncokreta, jer su bogate suncem i vodom.

Grčki proizvođači, iako neki u početku prilično skeptični, prihvatili su ideju proizvodnje kanabisa jer su shvatili koliko su mali troškovi proizvodnje, a koliko je velika zarada. Prvi proizvodi od kanabisa odličnog kvaliteta su već apsorbovani.

KANABISOVO ULJE: U februaru i martu ove godine biće zasejano više od 2000 hektara kanabisa. Sarmazanidis je ponosan jer su, kako kaže, već proizveli papir od konoplje, a količina papira koju daje jedan hektar zasejan konopljom za mesec dana daje količinu papira koju daju četiri hektara posađenog drveća, a tom drveću treba 40 godina da poraste.

„Da li razumete da postižemo smanjenje troškova u proizvodnji papira za najmanje 70 odsto?“, upitao je Sarmazanidis. I to u Grčkoj koja zbog svoje klime ima sve uslove za dva do tri useva godišnje bez izgradnje skupih staklenika.

Agronom iz Cannatec Greece Adonis Cipicudis, koji nadgleda berbu kanabisa u Veriji, objašnjava kako sam uzgoj kanabisa nije mnogo zahtevan, jedino što biljke u početku traže mnogo vode. Berba traje oko tri meseca. Seme se skuplja, a ostatak biljke ostaje na obradivoj površini. Seme se suši četiri dana, a zatim se prelazi na hladno ceđenje.

Ulje je veoma bogato dobrim mastima kao što su omega 3 i omega 6. Uz pomoć hladne ekstrakcije CBD-a proizvodi se poznati kanabinol koji ima snažne terapeutske indikacije za čitav niz bolesti: Alchajmer, Parkinson, anksioznost, depresija, rak, mučnine, reumatski artritis, intestinalne upale, Kronova bolest, srčani problemi i dijabetes. Lekovita svojstva kanabisa su odavno naučno dokumentovana i međunarodno priznata.

Foto: Cannabisnews.gr

Preostalo semenje se koristi za proizvodnju brašna za picu, sir i druge prehrambene proizvode. Ostatak biljke će postati papir ili će se prodati u auto-industriji, ali će se iskoristiti i za proizvodnju „cigle“ od kanabisa, koja je novi građevinski materijal sa neverovatnim prednostima. Uzorke biljaka koje su predviđene za industrijsku namenu kontroliše državna institucija za napredak i razvoj poljoprivrede ELGO DIMITRA. Uslov za dobru i legalizovanu proizvodnju je da industrijska konoplja treba da sadrži supstancu THC u količini manjoj od 2 odsto. Količina proizvodnje se procenjuje na 300 do 1500 kg po hektaru, a prodajna cena semenja iznosi oko 2200 evra po hektaru, dok čista zarada proizvođača po hektaru iznosi oko 10.000 evra.

OD MANTIJE DO KANABISA: Vasilis Arseniu, po struci IT inženjer, sa iskustvom u alternativnoj medicini i prehrambenim dodacima, do 2009. je služio u grčkoj crkvi kao sveštenik, a onda je odlučio da skine mantiju i posveti se sistematskom proučavanju kanabisa i njegovog uticaja na ljudski organizam. A kada je kultivacija ove biljke legalizovana, odlučio je da se uključi u njenu proizvodnju.

Od početka 2018, zajedno sa lokalnim proizvođačima na površini od 0,3 hektara u selu Vasilika blizu Soluna gaji cvetove kanabisa u staklenim baštama. Prošle godine prvi avgustovski urod mu je doneo 150 kilograma cveta, a drugi krajem oktobra 75 kilograma. U isto vreme je obrađivao i u Ksantiju 1,3 hektara zemlje, gde je od semena proizveo kanabisovo ulje (CBD). Cvetovi se prerađuju i prodaju se celi ili u prahu pod imenom The Hempway, koji postoji od 2017. kao e–shop i kao fizička prodavnica u Solunu. The Hempway plasira i prodaje kako svoje tako i proizvode drugih grčkih i stranih kompanija.

Ove godine će, kažu, proširiti proizvodnju na još hektara u severnoj Grčkoj. „Postoji ogromno interesovanje proizvođača da uđu u proizvodnju kanabisa. Tržište se zapravo sada formira i ima veliku perspektivu. Međutim, sve što se radi mora biti dobro promišljeno. Nama je u osnovi svega kvalitet, a ne kvantitet“, kaže bivši sveštenik. Dodaje kako se jasno vidi da će u budućnosti biti sve više izgleda za uvećanje izvoza, a sudeći po istraživanjima koja je sproveo u SAD i Engleskoj, grčki brend kanabisa je jak i za njega postoji veoma unosno tržište koje se uvećava.

FARMACEUTSKI KANABIS: Grčko tržište je nedavno ušlo u novu eru, posle odobravanja prve dve licence za instalaciju pogona za proizvodnju i preradu kanabisa u visini od 9,5 miliona evra u Larisi i 12,5 miliona evra u Korintu. Njihovi proizvodi su usmereni na grčko i strano, uglavnom evropsko tržište. Grčko Ministarstvo za poljoprivredni razvoj i prehranu, ali i grčka Vlada u celini, koja je u ovom slučaju sve samo ne konzervativna, pomažu preduzetnicima i proizvođačima olakšavajući im put kako bi ubrzali proceduru i smanjili birokratske poteškoće. Cilj je da se uvećaju investicije i broj radnih mesta u zemlji u kojoj nezaposlenost još uvek iznosi čitavih 18,5 odsto, mada je pala sa 27,5 odsto kolika je bila 2014. godine. Cilj je da se što više ulaže u grčke inovacije i originalne brendove, kao što je grčko maslinovo ulje Philocanna koje sadrži ekstrakt kanabisa.

Privrednici i proizvođači kanabisa ciljaju i na 37 miliona turista koji planiraju da posete Grčku 2019. godine, a od kojih će mnogi želeti da legalno kupe proizvode od grčkog kanabisa, od odeće, šešira i papira do hrane i ulja na bazi kanabisa. Za sada nijedna evropska zemlja ne namerava da legalizuje proizvodnju kanabisa u svrhu izazivanja euforije. Investitori kažu da su za sada skoncentrisani na medicinski kanabis, ali smatraju da bi legalizacija upotrebe u svrhu izazivanja euforije, naravno za punoletne, mogla udvostručiti evropske investicije u ovom sektoru.

„Mi smo društvo koje je prošlo kroz tešku krizu i koje traži nove investicione modele koliko za našu poljoprivredu toliko i za industriju. A industrija kanabisa nam nudi rešenje za oba sektora“, rekao je suprug gospođe Papas Argiris Muntzuris. Njihov osamnaestogodišnji mačor Odisej je jedan od prvih bolesnika koji je bio korisnik grčkog kanabisa. Pati od artritisa i drugih bolova koji su povezani sa starenjem. Dnevna doza kanabisovog ulja u njegovoj hrani znatno mu pomaže i čini ga energičnijim i razigranijim.