Vihor sa Jamajke

Pošto o ukusima ne vredi raspravljati, sigurno će biti (i) onih koji će misliti da su oreol najboljeg sportiste sveta u 2009. zaslužili plivač Majkl Felps, fudbaler Lionel Mesi ili automobilistički as Formule 1 Dženson Baton, ali naš izbor je Husein Bolt, sprinter sa Jamajke. U avgustu ove godine na Svetskom prvenstvu u Berlinu dva puta je protutnjao stazom, prvo na 100, a potom na 200 metara, oborivši u obe finalne trke svetske rekorde za po 11 stotinki. Ako se zna da je pomeranje granica u sprinterskim disciplinama obično za stotinku-dve, onda ono što je uradio Bolt spada u sferu sportske naučne fantastike.

Kada je Nemac Armin Hari, poslednji beli sprinter koji je nešto značio u ovoj disciplini, na rimskoj Olimpijadi 1960. istrčao 100 metara za ravno 10 sekundi (ručno mereno), smatralo se da su ljudske granice tu negde i da znatnije popravljanje rezultata nije moguće. Kada je Bob Hejns na Olimpijadi u Tokiju 1994. istrčao stotku za 9,95, prvi svetski rekorder sa elektronskim merenjem, opet je rečeno da ne preostaje mnogo prostora za napredak. Međutim, nauka, tehnologija, ishrana, novi metodi treninga plus genetske predispozicije pomerali su naizgled nepomerljive granice ali najviše za pet stotinki. Nikome pre Bolta nije uspelo da nadmaši svetske rekorde u obe sprinterske discipline za po 11 stotinki. Njegov trener tvrdio je još posle Olimpijade u Tokiju da Bolt ima u nogama rezultat 10,55 na 100 metara, što se godinu dana kasnije u Berlinu gotovo i potvrdilo (10,58). Naučnici tvrde da je donja granica 9,48 sekundi, dakle samo 10 stotinki od sadašnjeg Boltovog rekorda.

Ako je u Berlinu bio kadar da svoj rezultat popravi za 11 stotih delova sekunde pitanje je kome treba više verovati, naučnicima koji se bave teorijom ili praktičaru Boltu… Granica na 200 metara procenjena je na 18,60 što je znatno bolje od sadašnjih 19,19 koliko je Bolt istrčao u Berlinu. Ono što je mnogo izvesnije jeste prognoza da Bolt ima sve šanse da postane prvi čovek koji će 200 metara pretrčati za manje od 19 sekundi. U Berlinu je u trci na 200 metara prvu polovinu staze, sa krivinom, pretrčao za 9,92 i tako postao prvi čovek koji je taj deo trke prešao za manje od 10 sekundi.

Tajna njegove neverovatne brzine leži u sjajnom telu, visok je 1,96 a težak 95 kilograma. Kada mišićna masa uhvati brzinu ide kao vihor. Posle dva trijumfa u Pekingu 2008. i Berlinu 2009. postao je prvi čovek koji je u isto vreme bio dvostruki olimpijski i svetski šampion. Kada se pojavio 2004. na jednom ozbiljnom regionalnom takmičenju, osvojio je zlatnu medalju na 200 metara rezultatom 19,93 čime je za 20 stotinki popravio juniorski svetski rekord i postao prvi čovek ispod 20 godina koji je tu distancu trčao ispod 20 sekundi. Serija povreda zaustavila je njegov razvoj. Bio je učesnik Olimpijade u Atini 2004, ali njegovo vreme stiglo je 2007. kada je oborio državni rekord Jamajke na 200 metara (19,75), koji je držao Don Kvori. Svetski rekorder prvi put je postao u maju 2008. kada je 100 metara istrčao za 9,72. Potom je usledio dvostruki trijumf u Pekingu sa šeretskim ulaskom u cilj što ga je koštalo bar nekoliko stotinki. U Berlinu je bio ozbiljniji i rezultat su dva fantastična svetska rekorda koja će u dogledno vreme moći da obori samo on.

Jamajka je zemlja koja je proporcionalno broju stanovnika dala daleko najviše velikih atletičara, pre svega u sprinterskim disciplinama. Niko nije do kraja otkrio tajnu brzine Jamajčana, pretpostavke kojima se najčešće barata su klimatski uslovi i genetske predispozicije.

Roditelji Huseina Bolta, Dženifer i Velesli, držali su bakalnicu u gradiću Trelejvni (Trelawny). Rastao je uz brata Sadikija i sestru Šerin, voleo je kriket i američki fudbal. Njegova izrazita brzina primećena je u osnovnoj školi, sa 12 godina bio je daleko najbrži đak i njegova sportska sudbina bila je određena još tada, iako je nastavio sa kriketom i u srednjoj školi. Jedan trener usmerio ga je definitivno ka atletici. Pablo Meknil, bivši olimpijac, i trener Dvejn Baret ohrabrili su ga da se prebaci na novi sport i već 2001. osvojio je prvu zlatnu medalju na jednom srednjoškolskom takmičenju. Zanimljivo je da je 2001. učestvovao na prvim Karipskim regionalnim igrama i trčao 400 metara. Rezultat uopšte nije bio loš, sa 48,28 bio je drugi, dok je na 200 metara takođe osvojio srebrnu medalju sa 21,81.

Mnogi predviđaju da će se Husein Bolt u ne tako dalekoj budućnosti prešaltovati na 400 metara, a mnogi su skloni da se klade da će istovremeno biti trostruki svetski rekorder, na 100, 200 i 400 metara.