Eksperimentalnim borbenim avionom F-16 prvi put je upravljala veštačka inteligencija, a ne ljudski pilot. Na prednjem sedištu se vozio sekretar vazduhoplovnih snaga Frenk Kendal, piše Vašington post.
Iako tehnologija nije u potpunosti razvijena, planirana je čitava flota kojom upravlja veštačka inteligencija sa više od 1.000 bespilotnih ratnih aviona, od kojih je će prvi biti u funkciji do 2028. godine.
Kendal je doputovao da bi video kako veštačka inteligencija leti u realnom vremenu.
„Bezbednosni rizik je da to nemamo. Tako da nam je u ovom trenutku neophodno“, rekao je Kendal nakon što je sleteo.
F-16 pod kontrolom AI VS. pod kontrolom ljudi
F-16 pod kontrolom veštačke inteligencije, nazvan Vista, leteo je brzinom većom od 550 milja na sat. Išao je skoro paralelno sa drugim F-16 kojim su upravljali ljudi, pokušavajući da nadmaše protivnika.
Na kraju jednočasovnog leta, Kendal je iskočio iz pilotske kabine smejući se.
Rekao je da je tokom leta video dovoljno da bi ovoj veštačkoj inteligenciji, koja još uvek uči, verovao.
Veća ograničenja u upotrebi AI
Mnogi se protive toj ideji. Stručnjaci za kontrolu naoružanja i humanitarne grupe duboko su zabrinuti da bi veštačka inteligencija jednog dana mogla samostalno da baci bombe koje ubijaju ljude bez daljih ljudskih konsultacija, i traže veća ograničenja u njenoj upotrebi.
„Postoji široko rasprostranjena i ozbiljna zabrinutost oko ustupanja odluka o životu i smrti senzorima i softveru“, upozorio je Međunarodni komitet Crvenog krsta. Autonomno oružje „je neposredan uzrok zabrinutosti i zahteva hitan, međunarodni politički odgovor“.
Kendal je rekao da će uvek postojati ljudski nadzor u sistemu kada se koristi oružje.
Put unapred
„Zbog velikih troškova proizvodnje vojnih letelica, manji i jeftiniji bespilotni mlaznjaci koje kontroliše veštačka inteligencija su put napred“, rekao je Kendal.
Vistini vojni operateri kažu da nijedna druga zemlja na svetu nema AI mlaznjak poput ovog, gde softver prvo uči na milionima tačaka podataka u simulatoru, a zatim testira svoje zaključke tokom stvarnih letova. Ti podaci o performansama u stvarnom svetu se zatim vraćaju u simulator gde ih AI zatim obrađuje da bi naučio više.
Kina ima veštačku inteligenciju, ali nema naznaka da je našla način da pokrene testove van simulatora.
Dok zaista ne poletite, „sve je to nagađanje“, rekao je glavni test pilot Bil Grej. „I što vam je duže potrebno da to shvatite, potrebno je više vremena pre nego što imate korisne sisteme.
Programi brzo napreduju
Vista je u septembru 2023. godine odletela svoju prvu vazdušnu borbu pod kontrolom veštačke inteligencije, a od tada je bilo samo oko dve desetine sličnih letova. Ali programi uče tako brzo da neke AI verzije koje se testiraju na Visti već pobeđuju ljudske pilote u bazdušnoj borbi
Piloti u ovoj bazi su svesni da u nekim aspektima možda obučavaju svoje zamene ili oblikuju buduću konstrukciju tamo gde ih je manje potrebno.
