Hakerska grupa Anonimus napadala je poznate sajtove boraca protiv piraterije, a u sklopu operacije "Vraćanje duga" i "Osveti Asanža" napali su sve one koji su blokirali račune Vikiliksa – Amazon, Pej Pal, Master Kard, Viza... Tokom "arapskog proleća" gasili su redom sajtove vlada Tunisa, Egipta, Jordana, Maroka, Bahreina i mnogih drugih. Sada žele da unište Fejsbuk
Svi domaći i svetski mediji preneli su u sredu 10. avgusta najavu hakerske grupe Anonimus (Anonymous) da planira napad na najveću društvenu mrežu na svetu – Fejsbuk. Oni su pozvali „haktiviste“ (hakere aktiviste) i sve one koji se bore za zaštitu privatnosti i slobodu informisanja da im se pridruže. Cilj im je da „ubiju“ Fejsbuk, mrežu 750.000.000 ljudi.
Kako kažu članovi ove grupe, oni žele da prekinu rad Fejsbuka jer će tako zaustaviti i „prodaju ličnih podataka Fejsbuk korisnika“. Oni tvrde da Fejsbuk te podatke prodaje vladinim agencijama i kompanijama koje špijuniraju ljude. Podsećaju da sve što se postavi na Fejsbuk večno tu i ostaje i dodaju da Fejsbuk više zna o svojim korisnicima nego njihovi roditelji.
VOLI ME, NE VOLI ME: Iole vičnijem korisniku Fejsbuka deo ovoga o čemu pričaju Anonimusi potpuno je jasno. Na profilima svakodnevno isplivavaju novi podaci o članovima – svima nam je jasno otkud ti podaci, ali se ujedno pribojavamo čega tu još ima. Što se tiče tvrdnje Anonimusa da Fejsbuk zna više o svojim članovima od njihovih roditelja, tu nema ničega spornog: Fejsbuk zna onoliko koliko mu kažemo o sebi, plus, onoliko koliko na to dodaju naši prijatelji. Ako nam ti uslovi ne odgovaraju, uvek možemo da izbrišemo svoj nalog na Fejsbuku. Međutim, čak i tada, Fejsbuk „zarad nas“ čuva sve te podatke sa „izbrisanih“ profila, za slučaj da se predomislimo i vratimo na mrežu.
Da li Fejsbuk svoje „bogatstvo“ prodaje drugima – to ne znamo i niko još nije dokazao, ali znamo da je on postao savršeno mesto za špijuniranje: U sred nedelje napili ste se u kafiću? Glasate za opoziciju? Zapravo niste vernik? Ogovarate šefa? Nevini poljubac? Dobićete otkaz, nogu, hladan tuš…
Znajući sve ovo, većina korisnika ima ambivalentan odnos prema Fejsbuku. Tu smo, družimo se i zabavljamo, ali zašto Fejsbuk kvari zabavu mašući okolo sa našom intimom i tera nas da stalno budemo na oprezu?
Sve ove stvari dovoljne su da inspirišu armije mladih koje ne simpatišu Fejsbuk da se udruže i „stanu mu na put“. Anonimusi su napad najavili za 5. novembar kroz audio, odnosno video poruku koju čita muškarac. Poruka je postavljena na Jutjub još 16. jula, a izvršena je modulacija zvuka, tako da nije moguće prepoznati glas.
Fejsbuk nije želeo da komentariše ovu najavu.
Moto napada na Fejsbuk, „Seti se, seti 5. novembra“ („Remember, remember, the fifth of November„), inspirisan je stripom Alana Mura i Dejvida Lojda V kao vendeta i istoimenim filmom o anarhisti koji se bori protiv represivnog društva. Na Fejsbuku je prošle nedelje postojalo oko 90 grupa „Remember, remember the fifth of November“ ili sličnog naziva, a ove nedelje već ih ima bar duplo više. One okupljaju od svega nekoliko članova, pa do nekoliko stotina i hiljada pristalica ideje o napadu na Fejsbuk. Naravno, kao što to obično bude na Fejsbuku, većina tih grupa zapravo služe isključivo za zabavu.
AKTIVISTI ILI HULIGANI: Grupa Anonimus postoji još od 2003. ali je svetskoj javnosti upala u oči po izbijanju afere Vikiliks. Anonimusi su tada napadali sve one koji su pokušavali da zaustave objavljivanje diplomatskih depeša kojih se Vikiliks dokopao.
Grupa na internetu okuplja veliki broj zajednica među kojima ne postoji hijerarhija. Članovi žive u različitim državama – od SAD preko Srbije do Turske u kojoj je nedavno uhapšena veća grupa članova Anonimusa. Oni zajedničkim snagama demonstriraju građansku neposlušnost i bore se protiv nepravde, kako je shvataju. Sebe nazivaju „haktivistima“ i učestvuju u različitim akcijama i hakerskim napadima promovišući internet slobode i slobode govora.
Članstvo u grupi se lako stiče i još lakše gubi. Potrebno je samo izvršavati zadatke koji su u skladu sa ciljevima Anonimusa i ostati anoniman. Onog trenutka kada se otkrije identitet člana, on je izbačen.
Poslednjih godina mediji su prepuni vesti o sajtovima koje je oborila ova grupa. U više navrata su preplavili Jutjub pornografskim video snimcima. To je za njih bio način borbe protiv cenzure s obzirom na to da je pornografija na Jutjubu zabranjena.
Napadali su grupe i organizacije koje se bore protiv piraterije, a u sklopu operacije „Vraćanje duga“ i „Osveti Asanža“ napali su sajtove kompanija Amazon, Pej Pal, Master Kard, Viza, kao i švajcarsku banku Post Finans koja je takođe blokirala račun Vikiliksa.
Tokom „arapskog proleća“ gasili su redom sajtove vlada Tunisa, Egipta, Jordana, Maroka, Bahreina i mnogih drugih. Neke sajtove su čak nedeljama držali oborene.
Borili su se protiv svih onih koji su cenzurisali Vikiliks, a povremeno su se udruživali sa najvećim piratskim sajtom Pirate Bay. Anonimusi, naime, smatraju da je borba protiv piraterije – borba protiv slobode.
Šansu da svoju „zaveru“ kuju sledeća dva i po meseca, a da ne budu u tome sprečeni, prilično je mala. Ipak, ceo svet će sasvim sigurno bez daha čekati i pomišljati na 5. novembar.
Primećeno je da se po različitim hakerskim forumima razmenjuju adrese na kojima je hostovan Fejsbuk. Neki predviđaju da će 5. novembra uslediti takozvani DDoS napad (Distributed Denial of Service Attack) koji je uobičajen kada su mete veliki i dobro zaštićeni sajtovi, uključujući i bankarske.
Jedan od oblika DDoS napada izvodi se tako što ogroman broj korisnika, stvarnih ili mašina, istovremeno pokuša da pristupi jednom sajtu. Kada se serveri preopterete, jer treba da odgovore na primer na milion zadataka umesto na hiljadu, sajt se sve teže otvara, a onda i prestane da radi. Korisnici dobijaju poruku da je nedostupan. Da li je ovakav napad uopšte moguć u slučaju Fejsbuka, teško je proceniti. Ovu društvenu mrežu ionako u svakom trenutku koriste milioni ljudi, pa je sigurno sposobna da odgovori na zahteve i drastično većeg broja.
Međutim, sve oko napada svodi se na spekulacije, uključujući i to da li će do njega zaista i doći, i to baš 5. novembra. Teško da će hakeri unapred najaviti svoju taktiku, a već sada Fejsbuk ima dovoljno informacija i vremena da se pripremi za eventualne probleme.
Ne, Anonimusima ništa nije problem. Oni i inače najavljuju napade, ali to očigledno nije dovoljno „žrtvi“ – uključujući i gigante poput Vize i Master Karda – da ih spreči.
Datum za koji je najavljen napad, 5. novembar obeležava se kao „zavera baruta“ u kojoj je 1605. godine propao atentat na engleskog kralja Džejmsa I. Gaj Fouks je tog dana sa grupom engleskih katolika pokušao da raznese Dom lordova (gornji dom) britanskog parlamenta. Zahvaljujući dojavi anonimnim pismom, pretražujući Vestminstersku palatu, Fouksa su pronašli dok je čuvao 36 burića sa eksplozivom i on je uhapšen. Pred zakazano pogubljenje skočio je sa skele gde je trebalo da bude obešen i slomio je vrat.
Akcije hakerske grupe Anonimus ne završavaju se uvek na internetu. Pre tri godine učestvovali su u protestu protiv sajentološke crkve. Razlog za to bio je pokušaj cenzure snimka intervjua sa glumcem Tomom Kruzom, pripadnikom ove crkve. Anonimusi su tvrdili da se bore za slobodu govora i protiv finansijske eksploatacije članova sajentološke crkve. Osim što su napali brojne sajtove, učestvovali su i u uličnim protestima ispred sajentoloških crkava u oko sto gradova. Na protestima su se pojavili sa maskama na licu. Maske su bile iste kao u filmu V kao vendeta.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
