Sjedinjene Države i Velika Britanija izvele su više napada na Hute, koje u Jemenu podržava Iran, prenosi Glas Amerike. Udar je usledio kao reakcija na više od dvadeset napada na brodove koji saobraćaju međunarodnim plovnim putevima u Crvenom moru i Adenskom zalivu. Huti sada prete odmazdom
Nakon vazdušnih udara na njihove položaje u Jemenu Huti prete odmazdom. „Amerika i Velika Britanija moraju da budu spremne da plate visoku cenu“, rekao je jedan predstavnik ove vojno-političke organizacije televiziji Hutija Al Masira. Ova stanica je javila da je Jemen izložen „masivnom, agresivnom napadu američkih i britanskih brodova, podmornica i borbenih aviona, te da su gađani gradovi Sana, Hodeida i Sada.
Na patformi X grupa je, uprkos tome, najavila da će nastaviti da napada brodove u Crvenom moru. Jedan od portparola Hutija Mohamed Abdulsalem je izjavio da za postupak SAD i Britanije „nema opravdanja“.
Ministar odbrane SAD Ostin Lojd je, sa druge strane, izjavio da su napadi bili usmereni na dronove, balističke i krstareće rakete i radarska postrojenja Hutija. „Intervencija koalicije je jasna poruka Hutijima da će platiti cenu ako ne obustave svoje ilegalne napade“, rekao je Lojd.
Bajden i Sunak o vojnoj intervenciji
Američki predsednik Džo Bajden i britanski premijer Riši Sunak potvrdili su ranije zajedničku vojnu operaciju u Jemenu.
Bajden je saopštio da su udari sprovedeni uz podršku Australije, Bahreina, Kanade i Holandije.
„Napadi su direktan odgovor na udare Huta na brodove u Crvenom moru. Njima su ugroženi američko ljudstvo, mornari i naši partneri, trgovina i slobodna plovidba. Nećemo oklevati da primenimo dalje mere u zaštiti ljudi i slobodne trgovine“, saopštio je američki predsednik, a prenosi Glas Amerike.
Reč je o prvom udaru na Hute u Jemenu, od kada su militanti počeli napade na plovila u Crvenom moru, nakon upada ekstremista Hamasa na Izrael 7. oktobra.
Od sredine novembra 2023. počinjeno je 27 napada sa područja Jemena koja pod kontrolom drže Huti.
Pre vojne reakcije, više američkih zvaničnika pozvalo je Hute i Iran na suzdržanost.
„Biće posledica“, poručio je u četvrtak predstavnik za medije Pentagona general-major Pat Rajder, odgovarajući na pitanje Glasa Amerike.
„Hute u velikoj meri finansira, obučava i oprema Iran. Svesni smo uloge Irana u ovim bezobzirnim, opasnim i nezakonitim aktivnostima“, rekao je on.
Rezolucija UN-a
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je u sredu rezoluciju, pozivajući Hute da hitno obustave napade.
Protekle sedmice, Sjedinjene Države i dvanaest saveznika upozorili su Hute na moguće posledice – ukoliko se njihovi napadi u Crvenom moru nastave.
„Šaljemo jasnu poruku: pozivamo na hitan prekid nezakonitih napada i oslobađanje brodova i posada“, navodi se u saopštenju velike Britanije, Australije, Kanade, Nemačke i Japana.
Ovo nije prvi put da su američke snage reagovale povodom napada militanata na brodove i plovila. U oktobru 2016, američki razarač „USS Nici“ raketirao je tri lokacije sa radarima duž obale Crvenog mora pod kontrolom Jemena – kako bi onesposobio Hute da prate i gađaju brodove, penosi Glas Amerike.
Huti su, prema navodima izraelske vojske, periodično ispaljivali rakete na teritoriju Izraela.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
