foto: ap
Makedoniji, koja dva meseca posle prevremenih izbora nikako da sastavi novu vladu, veštački se nameće izbor između "trampizacije i "ruskog ruleta"
Za „Vreme“ iz Skoplja
Na mitingu u Skoplju 21. aprila prošle godine organizacija Građanski pokret za odbranu Makedonije (GDOM) istakla je, između ostalog, zahtev za zabranu nevladinih organizacija finansiranih iz inostranstva, obelodanivši time novi, putinovsko-erdoganovski politički pravac njenog osnivača – vlade VMRO-DPMNE. Učesnici su nosili transparente o NATO-u kao zločinačkoj organizaciji kao i „EU – Ne hvala!“ i „Vaši su ambasadori ružni!“. I sve bi to ostalo u domenu folklornog poimanja geostrategije da kriza u Makedoniji nije uzela takav zamah da je danas nezahvalno bilo šta prognozirati. Od pokušaja vrhuški VMRO-DPMNE i albanske Demokratske unije za integraciju, koje su godinama vladale državom, da izbegnu suočavanje s pravdom (optužnicama Specijalnog javnog tužilaštva, formiranog posle obelodanjivanja megaafere sa prisluškivanjem 25.000 građana), stiglo se do pitanja o opstanku države.
Makedonsko ministarstvo inostranih poslova je preko ambasade u Vašingtonu zatražilo diplomatskim putem objašnjenje od Stejt departmenta o stavovima američkog kongresmena Dejna Rorbejkera, prema kojima je „stvaranje makedonske države propao projekat“, te da su stvorene okolnosti da se njeni delovi pripoje susednim državama. Makedonski MIP je reagovao da stavovi kongresmena koji je član Komiteta za inostrane poslove i predsednik Potkomiteta za evropske poslove „stvaraju veliku uznemirenost u Makedoniji i regionu, da rasplamsavaju nacionalističku retoriku u susedstvu i vraćaju nas u prošlost“ i izrazio nadu da će SAD „odstraniti svaku sumnju oko iznesenih pozicija i afirmisati svoju politiku prema Makedoniji i Balkanu“.
DALJE RUKE OD MAKEDONIJE: Ova reakcija je samo još jedna epizoda u haotičnoj seriji diplomatskih „incidenata“ u postizbornoj Makedoniji, koja već skoro dva meseca od prevremenih parlamentarnih izbora ne može da formira novu vladu. Još dok je Državna izborna komisija u uzavreloj atmosferi prelamala tesan rezultat (VMRO-DPMNE – 51, SDSM – 49, a tri albanske partije zajedno – 20 od 120 mandata u Sobranju), bivši premijer Nikola Gruevski je uputio prvu pretnju stranim diplomatama da se ne mešaju u unutrašnje stvari Makedonije, odnosno, „da nema više poslušnosti ambasadorima“. Uz parolu da neće dozvoliti federalizaciju Makedonije i dvojezičnost (upotrebu albanskog kao službenog jezika na celoj teritoriji), to je bila inicijalna kapisla za demonstrante da kliču Donaldu Trampu da ga vole, ali i da nose transparente poput „Bejli dalje ruke od Makedonije!“ (Bejli Džes je američki ambasador u Makedoniji), kao i za širok dijapazon pretnji upućenih Džordžu Sorosu i za hajku strogo kontrolisanih vladinih medija protiv zapadnih diplomata i „unutrašnjih neprijatelja“.
Iako je VMRO-DPMNE u saopštenju javnosti potencirao da nije protiv zapadnih ambasadora, već da principijelno reaguje kada neki od njih prekorače ovlašćenja, i da mu je cilj i dalje EU i NATO, izjave i postupci neprikosnovenog lidera Nikole Gruevskog i drugih eksponiranih članova rukovodstva partije na državnim funkcijama, uključujući i ministra spoljnih poslova u ostavci Nikola Poposkog, otvaraju pitanje da li je VMRO-DPMNE batalio evrointegracije u korist „početka jednog divnog prijateljstva“ s Rusijom.
UPLITANJE RUSIJE: Jer, paralelno sa zaoštravanjem vokabulara čelnika VMRO-DPMNE u odnosu na EU i SAD, uz zahteve za objašnjenja iz Brisela zbog poruka portparola EK da predsednik Đorge Ivanov mora da pri dodeljivanju mandata vodi računa o što širem konsenzusu ili o širokoj koaliciji za formiranje vlade, i uz optužbe zbog navodne nekoordinacije između Trampove administracije i navodno „odmetnute“ ambasade SAD u Skoplju, u unutrašnjopolitički haos u Makedoniji se uključuje i Rusija.
Posle prošlonedeljnog susreta Gruevskog sa ruskim ambasadorom Olegom Ščerbakom, koji je zauzeo stranu VMRO-DPMNE u makedonskoj krizi, posebno ističući navodnu štetu koju je tzv. „šarena revolucija“ (prošlogodišnje višemesečne demonstracije protiv vlasti), poput ostalih „obojenih revolucija“ u Evropi, pričinila na ekonomskom planu u Makedoniji, usledila je i reakcija zvanične Moskve koja je konstatovala „snažan spoljni uticaj“ na produbljivanje makedonske krize.
Ruski MIP je poslao saopštenje u kome se tvrdi da „sramna makijavelistička manipulacija voljom glasača preti da detonira situaciju u Makedoniji i da naruši krhku stabilnost celog balkanskog regiona“. Rusija optužuje Zapad da želi da raščisti sa „makedonskim političarima koji mu se ne sviđaju“, da pod „psedudodemokratskim sloganima produžava duboki spoljni uticaj na političke snage u Makedoniji“. Tvrdi se da „veliki nemir izaziva činjenica da u multietničkoj Makedoniji, u kojoj se odvijao teški međuetnički konflikt, političari iz jedne zajednice, na osnovu spolja diktiranih, ultimativnih zahteva, faktički odlučuju koji će od blokova druge zajednice ući u sastav buduće vlade“.
I ruska ambasada u Skoplju je poslala saopštenje prema kojem su svi pokušaji mešanja spolja u političku krizu u Makedoniji i nametanje rešenja veoma opasni i treba da budu odbačeni po principu „univerzalnog karaktera suverene jednakosti država i nemešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja. Takve konstatacije su slične neodgovornim tvrdnjama izvesnih militantnih političara koji su pre izvesnog vremena postavili Makedoniju na ‘liniju vatre između Vašingtona i Moskve’.“
Pored prepucavanja sa Evropskom komisijom preko saopštenja i debate u Komisiji za spoljne poslove Evropskog parlamenta oko Nacrta rezolucije o Makedoniji, donesen je zaključak da su sprovođenje reformi i neometano funkcionisanje Specijalnog javnog tužilaštva važniji za EP od toga ko je u Makedoniji na vlasti, „sve dok postoji jasna većina i stabilna vlada koja će se vratiti na evropski put, sprovesti hitne reformske prioritete i koja neće biti protiv rada SJT“.
Na to ko će i kakvu vladu sastaviti možda će uticati i poseta komesara za proširenje i susedsku politiku Johanesa Hana, koji će u četvrtak, prvi put posle decembarskih izbora, doći u Skoplje u atmosferi neizvesnosti oko dodele mandata i uzavrele retorike na relaciji Skoplje–Brisel. Jer, medijska hajka protiv zapadnih diplomata i medijski linč protiv „unutrašnjih neprijatelja“ ne jenjavaju, a predsednik Ivanov, koji je pod snažnim uticajem VMRO-DPMNE, i dalje može opstruirati da dosadašnja opozicija formira vladu, čak i ako pronađe većinu u parlamentu.
Bivša nemačka ambasadorka u Makedoniji Gudrun Štajnaker je u intervjuu za „Dojče vele“ osudila ponašanje Ivanova, čija bi posledica bili novi izbori. Ona je istakla da se uvek u obzir moraju uzeti sve opcije i da je mudra opcija da se opoziciji omogući da formira vladu. Pored toga, Štajnaker smatra da se mora istrajati u zahtevima da se istraže svi navodi o zloupotrebama i krivičnim delima, bez obzira ko ih je počinio, i da sva lica koja su pod istragom treba da se odreknu političkih funkcija sve dok se ne raščisti šta se sve dešavalo u Makedoniji. Ona je optužila rusku vladu da ne shvata da je situacija u Makedoniji osetljiva, da je zemlja etnički i verski mešovita, ili da to ne uzima dovoljno u obzir, te postavila pitanje šta je to zapravo što Rusija nudi Makedoniji ili regionu.
Posle neuspeha Nikole Gruevskog da formira vladu zbog nemogućnosti da usaglasi stavove sa dugogodišnjim partnerom u sprovođenju vlasti Alijem Ahmetijem, liderom DUI-ja, oko podrške Specijalnom javnom tužilaštvu, predsednik Đorge Ivanov je odlučio da ne dodeli mandat lideru drugoplasirane koalicije okupljene oko SDSM-a Zoranu Zaevu.
Ivanov je dodelu mandata uslovio time da budući mandatar dokaže da je sakupio parlamentarnu većinu – 61 potpis novih poslanika sa verifikovanim mandatima (iako je prethodno mandat dodelio Gruevskom bez takvog uslova), kao i davanjem garancije o očuvanju unitarnosti države i o reformama u bezbednosnim strukturama, što je razjarilo njegove brojne kritičare. Politički analitičar dr Sašo Ordanoski je ulogu Ivanova, o kome je „Frankfurter algemajne cajtung“ u tekstu „Kriza u Makedoniji se pretvara u farsu“ napisao da je „opravdao svoju ulogu marionete Gruevskog“, ocenio rečima: „On služi da unosi pravnu i političku nesigurnost u državi.“
I dok od ponedeljka tročlane delegacije SDSM-a i DUI-ja pregovaraju o mogućoj koaliciji (pošto je SDSM nezvanično obezbedio podršku partije Besa i koalicije Alijansa za Albance, čime je osvojenim 49 poslaničkih mesta dodao i njihovih 8, ipak mu je neophodan barem deo poslanika DUI-ja), eksperti polemišu u medijima o potezima Ivanova.
Dok deo pravnih stručnjaka tvrdi da je Ivanov nedodeljivanjem mandata već prekršio član 90 Ustava i počinio krivično delo zloupotrebe službenog položaja i ovlašćenja i da će to biti dovoljno za njegov opoziv u novom parlamentu, drugi eksperti upozoravaju da bi Ivanov mogao da se pozove i na član 84 Ustava, prema kojem predsednik mora da brani državne interese. Tako bi Ivanov od Zaeva, ukoliko on i postigne koalicioni dogovor sa DUI-jem, mogao da traži i nekakav program „o očuvanju unitarnog karaktera Makedonije“, što bi još više produbilo krizu.
Posebno je pitanje kako bi pod pretnjom brojnih krivičnih prijava protiv članova najužeg rukovodstva VMRO-DPMNE novi, opozicioni status dočekalo partijsko članstvo koje je godinama pod žestokom medijskom kampanjom o opasnosti od federalizacije Makedonije. Jer, uz dokazani populizam partijske vrhuške koja je već deceniju na najvišim državnim funkcijama, a sada se suočava sa zatvorskim kaznama, uvek ostaju mogućnosti manipulacije partijskim poslušnicima, odnosno organizovanje masovnih protesta i dalja destabilizacija.
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
