Vaši ambasadori su ružni

Za „Vreme“ iz Skoplja

Na mitingu u Skoplju 21. aprila prošle godine organizacija Građanski pokret za odbranu Makedonije (GDOM) istakla je, između ostalog, zahtev za zabranu nevladinih organizacija finansiranih iz inostranstva, obelodanivši time novi, putinovsko-erdoganovski politički pravac njenog osnivača – vlade VMRO-DPMNE. Učesnici su nosili transparente o NATO-u kao zločinačkoj organizaciji kao i „EU – Ne hvala!“ i „Vaši su ambasadori ružni!“. I sve bi to ostalo u domenu folklornog poimanja geostrategije da kriza u Makedoniji nije uzela takav zamah da je danas nezahvalno bilo šta prognozirati. Od pokušaja vrhu­ški VMRO-DPMNE i albanske Demokratske unije za integraciju, koje su godinama vladale državom, da izbegnu suočavanje s pravdom (optužnicama Specijalnog javnog tužilaštva, formiranog posle obelodanjivanja megaafere sa prisluškivanjem 25.000 građana), stiglo se do pitanja o opstanku države.

Makedonsko ministarstvo inostranih poslova je preko ambasade u Vašingtonu zatražilo diplomatskim putem objašnjenje od Stejt departmenta o stavovima američkog kongresmena Dejna Rorbejkera, prema kojima je „stvaranje makedonske države propao projekat“, te da su stvorene okolnosti da se njeni delovi pripoje susednim državama. Makedonski MIP je reagovao da stavovi kongresmena koji je član Komiteta za inostrane poslove i predsednik Potkomiteta za evropske poslove „stvaraju veliku uznemirenost u Makedoniji i regionu, da rasplamsavaju nacionalističku retoriku u susedstvu i vraćaju nas u prošlost“ i izrazio nadu da će SAD „odstraniti svaku sumnju oko iznesenih pozicija i afirmisati svoju politiku prema Makedoniji i Balkanu“.

foto: ap

DALJE RUKE OD MAKEDONIJE: Ova reakcija je samo još jedna epizoda u haotičnoj seriji diplomatskih „incidenata“ u postizbornoj Makedoniji, koja već skoro dva meseca od prevremenih parlamentarnih izbora ne može da formira novu vladu. Još dok je Državna izborna komisija u uzavreloj atmosferi prelamala tesan rezultat (VMRO-DPMNE – 51, SDSM – 49, a tri albanske partije zajedno – 20 od 120 mandata u Sobranju), bivši premijer Nikola Gruevski je uputio prvu pretnju stranim diplomatama da se ne mešaju u unutrašnje stvari Makedonije, odnosno, „da nema više poslušnosti ambasadorima“. Uz parolu da neće dozvoliti federalizaciju Makedonije i dvojezičnost (upotrebu albanskog kao službenog jezika na celoj teritoriji), to je bila inicijalna kapisla za demonstrante da kliču Donaldu Trampu da ga vole, ali i da nose transparente poput „Bejli dalje ruke od Makedonije!“ (Bejli Džes je američki ambasador u Makedoniji), kao i za širok dijapazon pretnji upućenih Džordžu Sorosu i za hajku strogo kontrolisanih vladinih medija protiv zapadnih diplomata i „unutrašnjih neprijatelja“.

Iako je VMRO-DPMNE u saopštenju javnosti potencirao da nije protiv zapadnih ambasadora, već da principijelno reaguje kada neki od njih prekorače ovlašćenja, i da mu je cilj i dalje EU i NATO, izjave i postupci neprikosnovenog lidera Nikole Gruevskog i drugih eksponiranih članova rukovodstva partije na državnim funkcijama, uključujući i ministra spoljnih poslova u ostavci Nikola Poposkog, otvaraju pitanje da li je VMRO-DPMNE batalio evrointegracije u korist „početka jednog divnog prijateljstva“ s Rusijom.

UPLITANJE RUSIJE: Jer, paralelno sa zaoštravanjem vokabulara čelnika VMRO-DPMNE u odnosu na EU i SAD, uz zahteve za objašnjenja iz Brisela zbog poruka portparola EK da predsednik Đorge Ivanov mora da pri dodeljivanju mandata vodi računa o što širem konsenzusu ili o širokoj koaliciji za formiranje vlade, i uz optužbe zbog navodne nekoordinacije između Trampove administracije i navodno „odmetnute“ ambasade SAD u Skoplju, u unutrašnjopolitički haos u Makedoniji se uključuje i Rusija.

Posle prošlonedeljnog susreta Gruevskog sa ruskim ambasadorom Olegom Ščerbakom, koji je zauzeo stranu VMRO-DPMNE u makedonskoj krizi, posebno ističući navodnu štetu koju je tzv. „šarena revolucija“ (prošlogodišnje višemesečne demonstracije protiv vlasti), poput ostalih „obojenih revolucija“ u Evropi, pričinila na ekonomskom planu u Makedoniji, usledila je i reakcija zvanične Moskve koja je konstatovala „snažan spoljni uticaj“ na produbljivanje makedonske krize.

Ruski MIP je poslao saopštenje u kome se tvrdi da „sramna makijavelistička manipulacija voljom glasača preti da detonira situaciju u Makedoniji i da naruši krhku stabilnost celog balkanskog regiona“. Rusija optužuje Zapad da želi da raščisti sa „makedonskim političarima koji mu se ne sviđaju“, da pod „psedudodemokratskim sloganima produžava duboki spoljni uticaj na političke snage u Makedoniji“. Tvrdi se da „veliki nemir izaziva činjenica da u multietničkoj Makedoniji, u kojoj se odvijao teški međuetnički konflikt, političari iz jedne zajednice, na osnovu spolja diktiranih, ultimativnih zahteva, faktički odlučuju koji će od blokova druge zajednice ući u sastav buduće vlade“.

I ruska ambasada u Skoplju je poslala saopštenje prema kojem su svi pokušaji mešanja spolja u političku krizu u Makedoniji i nametanje rešenja veoma opasni i treba da budu odbačeni po principu „univerzalnog karaktera suverene jednakosti država i nemešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja. Takve konstatacije su slične neodgovornim tvrdnjama izvesnih militantnih političara koji su pre izvesnog vremena postavili Makedoniju na ‘liniju vatre između Vašingtona i Moskve’.“

Pored prepucavanja sa Evropskom komisijom preko saopštenja i debate u Komisiji za spoljne poslove Evropskog parlamenta oko Nacrta rezolucije o Makedoniji, donesen je zaključak da su sprovođenje reformi i neometano funkcionisanje Specijalnog javnog tužilaštva važniji za EP od toga ko je u Makedoniji na vlasti, „sve dok postoji jasna većina i stabilna vlada koja će se vratiti na evropski put, sprovesti hitne reformske prioritete i koja neće biti protiv rada SJT“.

Na to ko će i kakvu vladu sastaviti možda će uticati i poseta komesara za proširenje i susedsku politiku Johanesa Hana, koji će u četvrtak, prvi put posle decembarskih izbora, doći u Skoplje u atmosferi neizvesnosti oko dodele mandata i uzavrele retorike na relaciji Skoplje–Brisel. Jer, medijska hajka protiv zapadnih diplomata i medijski linč protiv „unutrašnjih neprijatelja“ ne jenjavaju, a predsednik Ivanov, koji je pod snažnim uticajem VMRO-DPMNE, i dalje može opstruirati da dosadašnja opozicija formira vladu, čak i ako pronađe većinu u parlamentu.

Bivša nemačka ambasadorka u Makedoniji Gudrun Štajnaker je u intervjuu za „Dojče vele“ osudila ponašanje Ivanova, čija bi posledica bili novi izbori. Ona je istakla da se uvek u obzir moraju uzeti sve opcije i da je mudra opcija da se opoziciji omogući da formira vladu. Pored toga, Štajnaker smatra da se mora istrajati u zahtevima da se istraže svi navodi o zloupotrebama i krivičnim delima, bez obzira ko ih je počinio, i da sva lica koja su pod istragom treba da se odreknu političkih funkcija sve dok se ne raščisti šta se sve dešavalo u Makedoniji. Ona je optužila rusku vladu da ne shvata da je situacija u Makedoniji osetljiva, da je zemlja etnički i verski mešovita, ili da to ne uzima dovoljno u obzir, te postavila pitanje šta je to zapravo što Rusija nudi Makedoniji ili regionu.