Varenje posledica korone: Zar su morali toliki lokdauni?

Nedeljom većina ljudi ne radi. Vikend je vreme za opuštanje, šetnje i susrete  s porodicom i prijateljima. Ali tišina te nedelje – 22. marta 2020. – bila je varljiva, gotovo sablasna.

Nemačka se našla u prvom lokdaunu zbog korone: Politički odgovorni su uveli stroga ograničenja kako bi pod kontrolu stavili bolest disajnih puteva koja se širila svetom, podseća Dojče vele.

Sedam miliona mrtvih širom sveta, 187.000 u Nemačkoj

Izuzetno zarazan korona virus, poznat i kao Sars-CoV-2, gotovo je potpuno zaustavio društveni i ekonomski život u svetu. Oko tri godine širom sveta su važila, u manjoj ili većoj meri, ograničenja kontakata.

Uprkos tome, gotovo sedam miliona ljudi umrlo je od bolesti nazvane Covid-19. U Nemačkoj je 187.000 ljudi umrlo – sa ili od korone. Poslednje mere vezane za koronu, uključujući obavezno nošenje zaštitnih maski u određenim ustanovama, ukinute su u aprilu 2023.

Međutim, zarazna bolest nije nestala: virus, koji se neprestano menja, i dalje izaziva oboljenja, ali je sada za većinu ljudi manje opasan.

Mnogi i dalje pate od dugotrajnih posledica, takozvanog postkovida ili long kovida, ali i od neželjenih efekata vakcinacije.

Štajnmajer očekivao više od Bundestaga

Ipak, još uvek nema sveobuhvatne društvene i političke analiza posledica pandemije. Među onima koji to već duže kritikuju je i predsednik Nemačke, Frank-Valter Štajnmajer.

„Ljudi u našoj zemlji očekuju da se temeljno pozabavimo tim vremenom“, rekao je predsednik Nemačke ovih dana u diskusiji koju je sam inicirao, a koja je bila posvećena posledicama pandemije i poukama iz tog perioda.

Tom prilikom izrazio je žaljenje što je nemački Bundestag tokom upravo završene zakonodavne periode zaobilazio ovu temu u širokom luku.

„Smatram da je neophodno da obezbedimo transparentnost kako bismo ponovo pridobili što veći broj ljudi koji su tokom pandemije izgubili poverenje u demokratiju i institucije“, naglasio je Štajnmajer.

Mnoge restrikcije bile su nužne kako bi se suzbilo širenje zaraze. Nažalost, to je uključivalo i maksimalno ograničavanje kontakata. Ipak, predsednik Nemačke ima mnogo pitanja:

Da li je bilo neophodno zatvaranje škola? Da li su bila neizbežna ograničenja osnovnih prava, poput slobode okupljanja? Da li je debata o obaveznoj vakcinaciji donela više štete nego koristi?

Kakvu su ulogu imale politika i nauka, i kakvu bi trebalo da imaju u sličnim krizama u budućnosti?

Odgovore je Štajnmajer dobio od svojih gostiju iz različitih oblasti: medicine, obrazovanja, istraživanja, nege, sporta, kulture i politike.

„Deca moraju biti mnogo više u fokusu“

Među njima je bila i Maksi Brautmajer-Ulrih, direktorka osnovne škole u Paderbornu. Poput mnogih drugih u diskusiji, opisala je početnu kreativnost u organizovanju digitalne nastave, ali je dodala da je u jednom trenutku zavladala ogromna iscrpljenost.

„Najviše su ispaštali deca i adolescenti“, rekla je pedagoškinja. Posledice se osećaju i danas. Poverenje u školu i obrazovni sistem trajno je narušeno. Razlog tome je što su porodice odjednom morale da preuzmu veliki deo obaveza – pored sopstvenog posla.

„Strah je još uvek prisutan“, kaže ona. Koja se pouka može izvući iz iskustava pandemije? „Deca moraju biti mnogo više u fokusu – sada i ubuduće“, kaže direktorka škole.

Ono što je propušteno, bilo kroz štetne posledice ili kroz neiskustvo, ne može se nadoknaditi. Njena zapažanja nakon pandemije pokazuju da mnoga deca imaju jezičke deficite – uzrokovane dugotrajnim nošenjem maski i povećanom upotrebom digitalnih medija.

„Porodice nisu mogle da se oproste od svojih bližnjih“

Gotovo polovina od 187.000 preminulih u Nemačkoj bila je starija od 80 godina.

Astrid Tile-Žerom vodi starački dom u okrugu Varendorf. Tokom najtežih faza pandemije bila je svedok smrti mnogih ljudi. Porodicama je tada bilo zabranjeno da ulaze u dom. Ni njoj ni njenim zaposlenima nije bilo jasno zašto je moralo da bude tako.

„Ako ja mogu da uđem u sobu u zaštitnoj odeći – s odelom, maskom i vizirom – zašto onda to ne mogu i članovi porodice?“, pitali su se radnici u domu. „Onda smo otvarali prozore i pupuštali ih unutra da se oproste.“

To je, međutim, bilo moguće samo zato što prozori u prizemlju njenog doma dosežu do poda.

Jedna reč se posebno često čula tokom susreta sa predsednikom Nemačke: solidarnost.  „To je zaista bilo neverovatno“, prisetila se i Astrid Tile-Žerom, govoreći o slozi i predanosti svog tima, koji se u dvanaestočasovnim smenama brinuo o starijim i samim tim najugroženijim osobama.

Štajnmajer: „Cilj je uvek bio spasiti što više ljudskih života“

Domaćin, predsednik Frank-Valter Štajnmajer, više puta je pohvalio visok nivo zajedništva u Nemačkoj. Istovremeno, stalno je naglašavao koliko mu je važan kritički osvrt na protekli period. Smatra da je neophodno analizirati šta je dobro funkcionisalo, a šta nije.

Pri tom ne bi trebalo zaboraviti da su mnoge mere donete na osnovu tadašnjih saznanja. „Cilj je uvek bio jedan: spasiti što više ljudskih života. I to nam je, sve u svemu, uspelo“, zaključio je predsednik.

Pokrajina Brandenburg preuzela je inicijativu i osnovala istražnu komisiju o periodu pandemije. U tom telu sede poslanici, predstavnici lokalnih zajednica i stručnjaci iz naučnih krugova.

Ipak, Štajnmajer očekuje da pet godina nakon prvog lokdauna, sledeći Bundestag i buduća vlada konačno temeljno analiziraju period pandemije.

„Ako ne analiziramo prošlost, previše toga će ostati potisnuto“, upozorio je Štajnmajer. Ono što se ne izgovori javno, podstiče teorije zavere i novo nepoverenje. A oboje su otrov za demokratiju, istakao je predsednik. „To samo pomaže populistima, a to ne smemo dopustiti.“