Upotreba mrtvih novinara

Vest je u prvi mah izgledala kao prijatno iznenađenje: nakon desetomesečne istrage, ruske vlasti su prošle nedelje saopštile da su pronađene ubice Ane Politkovskaje, poznate novinarke čija je smrt izazvala šok u Rusiji i van nje. Državni tužilac Jurij Čajka je na konferenciji za štampu objavio da je uhapšeno deset ljudi za koje se osnovano sumnja da su organizovali i izvršili atentat na Politkovskaju: grupa Čečena, dva ruska policajca i jedan pripadnik Federalne službe bezbednosti (FSB), agencije poznatije pod bivšim nazivom KGB. Čajka je u interesu istrage odbio da otkrije više detalja o slučaju, ali je nagovestio da je ubistvo bilo naručeno „iz inostranstva“, kao i da je žrtva „dobro poznavala naručioca“. Sem toga, Čajka je izjavio da je ista grupa odgovorna i za ubistvo Pavla Hlebnjikova, urednika ruskog izdanja časopisa „Forbs“, koji je izrešetan 2004. godine u Moskvi.

Da podsetimo: Politkovskaja je ubijena 7. oktobra prošle godine, sa četiri hica u glavu, u ulazu zgrade u kojoj stanuje („Smrt u Moskvi“, „Vreme“ broj 823). Njene kolege i prijatelji ubistvo su doveli u vezu sa Aninim beskompromisnim tekstovima o dugogodišnjem prljavom ratu u Čečeniji, korupciji i teškim kršenjima ljudskih prava od strane ruske vojske i Moskvi lojalnih Čečena. Ubistvo je, sem toga, u ruskim opozicionim krugovima i na Zapadu shvaćeno kao deo šire strategije predsednika Vladimira Putina u cilju disciplinovanja medija i gušenja kritičke javnosti, a gotovo niko nije verovao da će ubice biti privedene pravdi. Sada se, ako je verovati tužiocu Čajki, ispostavilo da su te optužbe bile neosnovane.

Sa prvim delom Čajkine izjave, u kojoj je kao zaverenike označio grupu Čečena, policajce i agenta FSB-a, niko nije imao problema: čečenske kriminalne grupe u Moskvi odavno su se specijalizovale za naručena ubistva a, s obzirom na okolnosti, učešće službenih lica delovalo je logično. Mnogo veću sumnju izazvale su tužiočeve opaske o „naručiocu iz inostranstva“ i „Aninom dobrom poznaniku“. Nije neophodno biti posebno upućen u rusku političku scenu da bi se shvatilo na koga je Čajka uperio prst: na milijardera Borisa Berezovskog, bivšeg Putinovog sponzora a danas jednog od vodećih neprijatelja aktuelnog moskovskog režima, koji već godinama živi u Londonu i za kojim je Moskva raspisala poternicu. Berezovski se, inače, nekoliko puta sretao sa Politkovskajom, a Kremlj ga sumnjiči i da je organizovao ubistvo svog bivšeg telohranitelja Aleksandra Litvinjenka, koji je ranije ove godine otrovan polonijumom u Londonu. Litvinjenko (bivši agent FSB-a), kao i Politkovskaja, optuživao je Putina da je namerno raspirivao rat u Čečeniji kako bi u Rusiji uveo samovlašće. U oba slučaja, tvrdi se u Kremlju, Berezovski je organizovao ubistva sebi bliskih ljudi kako bi diskreditovao Putina i destabilizovao Rusiju. Odmetnuti magnat je, doduše, i sam doprineo optužbama na svoj račun nakon što je iz Londona pozvao Ruse na opšti ustanak protiv Putina, uz konstataciju da se moskovski režim može srušiti jedino silom.

I sam Putin je, par dana nakon atentata na Politkovskaju, ustvrdio da su za njenu smrt krivi „begunci od ruskih pravosudnih organa koji rade na tome da izazovu antirusko raspoloženje na Zapadu“, što je bila jasna aluzija na Berezovskog. To što je Čajka osam meseci kasnije parafrazirao svog predsednika ima logike ako se zna da je ruski državni tužilac pod direktnom kontrolom ministarstva pravde, a ministar pravde Rusije je blizak rođak Igora Sečina, jednog od dvojice šefova Putinovog kabineta (vidi okvir).

Berezovski je iz Londona odlučno odbacio optužbe tužioca, tvrdeći da je reč o „histeričnoj reakciji“ Moskve. S njim se slaže i Roman Šlejnov, urednik moskovske „Nove gazete“, lista u kome je Politkovskaja radila. „Verujem da je ubistvo naručio neko iz Moskve, a ne iz Londona“, rekao je on. I glavni urednik „Nove gazete“ Dimitrij Muratov ocenio je kao sumnjive tvrdnje tužioca. „Imena osoba koje su osumnjičene za ubistvo poklapaju se sa rezultatima istrage koje je naš list sproveo“, rekao je Muratov. „Ime naručioca, međutim, uopšte se ne poklapa.“ Muratov je, sem toga, rekao da je utvrđeno da je Politkovskaja nekoliko dana pre ubistva bila stavljena pod intenzivnu prismotru FSB-a.

Kritičarima se pridružio bivši prvak sveta u šahu Gari Kasparov, koji je na protestu održanom 30. avgusta na Puškinovom trgu u Moskvi ponovo optužio Putina da stoji iza atentata. „Politkovskaja je za života bila simbol nezavisnog novinarstva u Rusiji, i mi i dalje verujemo da ju je ubio režim“, rekao je Kasparov pred oko trista pristalica. „Izgleda de je u Putinovoj Rusiji za sve kriv Berezovski.“ Čak ni Edička Limonov, našim čitaocima dobro znan lik, trenutno lider zabranjene Nacionalboljševičke stranke, nije poverovao u Čajkinu verziju. „Mislim da je sve namešteno“, rekao je Limonov.

U međuvremenu je kredibilitet tužioca dodatno narušen vešću da su dvojica osumnjičenih pripadnika policije krajem prošle nedelje puštena, te da pritvoreni poručnik FSB-a nema veze sa atentatom, već se sumnjiči za iznuđivanje iskaza od osumnjičenog u sasvim drugom slučaju. U pritvoru su, dakle, još samo Čečeni, od kojih su trojica rođena braća. Njihov advokat Murad Musajev tvrdi da ima dokaza da su njegovi klijenti nevini, i da su izloženi teškoj torturi. On je najavio da će zvanično tražiti da budu pušteni iz pritvora.

Suđenje će, pod uslovom da do njega uopšte dođe, možda baciti više svetla na smrt Ane Politkovskaje, koja je samo jedna od trinaest novinara ubijenih u Rusiji tokom Putinove vladavine. Nijedno od tih ubistava nije sudski razrešeno.