Svetska organizacija predviđa da će ove godine globalni ekonomski rast usporiti, a da će klimatska kriza potkopati poljoprivrednu proizvodnju i turizam
Ujedinjene nacije objavili su mračnu globalnu ekonomsku prognozu za 2024. godinu. Svetska organizacija ukazuje na izazove zbog sukoba koji eskaliraju, usporavanje globalne trgovine, stalne visoke kamatne stope i sve veće klimatske katastrofe.
U svom glavnom ekonomskom izvještaju, UN predviđa da će ove godine globalni ekonomski rast usporiti na 2,4 odsto u odnosu na procijenjenih 2,7 odsto u 2023. što premašuje očekivanja.
Prognoza koju navodi UN niža je od one Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) iz oktobra i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) objavljene krajem novembra.
UN u izeštaju „Stanje svetske ekonomije i prognoze za 2024.“ upozoravaju da produžetak strožih uslova za kredite i viših troškova zaduživanja predstavljaju „snažnu smetnju“ za svetsku ekonomiju opterećenu dugovima.
Shantanu Mukherje, direktor Odeljenja za ekonomsku analizu i politiku UN, rekao je da su strahovi od recesije u 2023. izbegnuti uglavnom zahvaljujući tome što su Sjedinjene Američke Države obuzdale visoku inflaciju bez kočenja ekonomije.
Opasnot i dalje preti
Međutim, naglasio je, „još nismo izašli iz opasne zone“.
„Dugotrajne vrlo visoke kamatne stope i pretnja od mogućih šokova cena doprinose prilično teškom balansiranju“, rekao je Mukherje. „To je razlog zašto smo rekli da još nismo izašli iz zone opsanosti.“
Predviđa se da će ove godine u oko četvrtini svih zemalja u razvoju godišnja inflacija premašiti 10 odsto.
Uz povišenu inflaciju i visoke kamatne stope, u izveštaju se navodi da se Evropa suočava s „izazovnim ekonomskih izgledima“.
Predviđa se da će se BDP u Evropskoj uniji povećati sa 0,5 odsto u 2023. na 1,2 odsto u 2024.
I Kina usporava
Za Kinu, UN navodi da je oporavak od karantina zbog pandemije bio sporiji nego što se očekivalo.
Kina je u drugoj polovini 2023. napravila zaokret sa stopom rasta od 5,3 odsto, ali, navodi se da će kombinacija slabog sektora nekretnina i slabe inostrane potražnje za njenim proizvodima umereno smanjiti rast na 4,7 posto u 2024.
UN predviđa da će ekonomski rast u Africi ostati slab.
„Klimatska kriza koja se i dalje razvija i ekstremni vremenski događaji potkopaće poljoprivrednu proizvodnju i turizam, dok će geopolitička nestabilnost nastaviti negativno da utiče na nekoliko regiona naročito Sahel i Severnu Afriku“, navodi se u izvještaju UN-a.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
