Za „Vreme“ iz Rima
Parlament u Rimu je 14. decembra diskutovao i glasao o dvema različitim rezolucijama o nepoverenju. Jednu je predstavljala glavna opoziciona partija, Demokratska partija (PD); drugu tri male opozicione partije, uključujući Budućnost i sloboda za Italiju (FLI), političku grupu koju je pre nešto više od mesec dana osnovao Đanfranko Fini, predsednik Donjeg doma u Parlamentu i bivši koosnivač Berluskonijevog PDL-a. U Senatu glasanje je bilo brzo: Berluskoni je dobio „komotnu“ većinu od 162 glasa „da“ i 135 „ne“, uz 11 uzdržanih. Glavna bitka vodila se u Donjem domu (Camera dei Deputati), gde su, nekoliko dana pre glasanja, Berluskonijevi protivnici trebalo da imaju 317 glasova, samo jedan više od apsolutne većine od 316 (ukupno je 630 članova).
Stvari su počele da se menjaju dva dana pre dugo očekivanog glasanja, kada je nekoliko poslanika iz Finijeve partije počelo da izražava „zabrinutost“ zbog mogućeg uticaja političke krize na italijansku ekonomiju. Bio je to jasan signal da se nešto događa „iza zatvorenih vrata“. Četrnaestog decembra, dok je više od stotinu hiljada studenata protestovalo na ulicama Rima zbog vladine reforme univerzitetskog i školskog sistema, u Donjem domu je počelo glasanje. Do ranog popodneva glasanje je bilo završeno i rezultat je još jednom bio na Berluskonijevoj strani: 314 „da“ protiv 311 „ne“. Naime, šest poslanika iz opozicionih partija prešlo je na Berluskonijevu „stranu“, a troje od njih, koji su nekada pripadali partijama koje su najsnažniji protivnici Berluskonijeve stranke, sačuvali su vladu.
Oko pet po podne istog dana, Berluskoni se susreo sa italijanskim predsednikom Đorđom Napolitanom. Prema italijanskom ustavu, kada vlada izgubi većinu u Parlamentu, predsednik ima ovlašćenje da traži da li u Parlamentu može da se nađe (drugačija) većina za formiranje nove vlade. Ako to nije moguće, onda može da raspusti parlament i raspiše nove izbore. Berluskoni je otišao na sastanak da saopšti da je njegov plan za budućnost da ojača tanku većinu od samo tri glasa i tako vodio zemlju do kraja svog mandata koji ističe 2013. godine.
PRELETAČI: U italijanskoj i stranoj štampi rastu spekulacije o motivima koje su nagnale šest „preletača“ na tako dramatičan korak. Glasine u Parlamentu ponavljaju priče o dobro plaćenim „konsalting ugovorima“ kakve su dobili neki od njih i o drugim političkim uslugama koje je Berluskoni spreman da pruži. Berluskoni i svi uključeni snažno negiraju ove optužbe, ali činjenica da su promenili stranu samo nekoliko sati pre glasanja podstiče najgore sumnje.
I dok se odvijala drama u Parlamentu, ulice Rima su bile pozornica najtežih sukoba između policije i mladih demonstranata još od demonstracija protiv G8 jula 2001. u Đenovi. Na kraju jednog od najdužih političkih dana u novijoj istoriji Italije, centar Rima je izgledao kao predgrađe Pariza posle nereda: više od 50 osoba je bilo povređeno; 26 demonstranata je uhapšeno (svi, osim dvojice, su pušteni dan kasnije, a u toku je krivično gonjenje za vandalizam i napad); policijski automobili i džipovi su zapaljeni. Gradonačelnik Rima Đani Alemano, iz Berluskonijeve stranke PDL, tvrdi da je grad pretrpeo štetu od oko 15 do 20 miliona evra.
Nakon glasanja i tuča počele su političke spekulacije o tome šta je sledeći potez Berluskonijeve vlade. On je javno apelovao na UDK, Hrišćansko-demokratsku partiju, koja je do sada dosledno bila protiv vlade, da mu se pridruži. Lider UDK Pjerferdinando Kazini je odgovorio Berluskoniju „ne, hvala“ i pridružio se redovima Finijeve partije i jedne male grupe ne bi li formirali „treću silu“ koja bi mogla biti alternativa i Berluskoniju i koaliciji levog centra koju predvodi PD.
Berluskoni i njegovi ministri tvrde da „treća sila“ nema budućnost i da je sve više članova Parlamenta koji pripadaju Finijevoj partiji spremno da se vrati u Berluskonijeve redove odakle su proterani u jesen. Osnovanost ove tvrdnje biće dokazana u nedeljama koje dolaze, pre kraja godine, iako je Kazini poslao „pozitivan signal“ nakon glasanja.
IZBORI U VAZDUHU: Dvadesetdrugog decembra predstoji glasanje u Parlamentu o reformi univerziteta koja je izazvala proteste širom zemlje, i žestoke demonstracije bi ponovo mogle biti održane u Rimu. Politički analitičari se slažu u jednom: tri glasa nisu prava većina i vlada ima samo dva izbora: ili će Berluskoni zaista „ubediti“ još članova Parlamenta da promene stranu ili treba da budu raspisani novi izbori do proleća sledeće godine.
Berluskonijev glavni saveznik, Liga za sever, poziva na izbore još od kada je počela sadašnja kriza. Oni se slažu da ostanu samo zato što im je Berluskoni obećao do kraja godine Predlog zakona o federalnoj reformi zemlje, najvažnije pitanje za Ligu za sever. Pošto bi ovo obećanje bilo održano, Liga za sever bi mogla da podigne glas i da sve snažnije traži izbore. U međuvremenu, PD pokušava da odloži izbore, tvrdeći da je važeći izborni zakon loš i da bi rezultati novog glasanja odveli parlament u ćorsokak. Ta tvrdnja je osnovana, ali nema vremena da se menja izborni zakon. Zaista, izgleda da je to Berluskonijeva srednjoročna strategija: ići na nove izbore sa istim zakonom koji mu je 2008. dao snažnu većinu u Parlamentu sa malom prednošću kada se pogledaju realne brojke.
TUŽAN BOŽIĆ: Za italijanske građane ovo će biti najtužniji Božić u skorijoj istoriji. Ekonomski pokazatelji još prikazuju sivu sliku, uz prognozu da će BDP 2011. doživeti rast od samo jednog procenta. Krupni biznismeni, organizacije i sindikati takođe upiru prstom u vladu i njene ekonomske odluke, i iz dana u dan se čuju alarmantne izjave o mogućoj društvenoj krizi koja bi mogla da se produbi sledeće godine. Potrošači su, čak i za vreme božićne kupovine, oprezni i uzdržani: troši se manje novca za poklone nego prošle godine. Nezaposlenost raste, posebno među mladim ljudima: u nekim regionima u južnom delu zemlje dostigla je i ponegde premašila 45 odsto, i to prema zvaničnim podacima. Sve to predstavlja rezervoar ljutnje, nezaposlena omladina kuca na vrata političke palate koja izgleda sve udaljenija od svakodnevice običnih građana i nesposobna da pruži odgovore na rastući strah za budućnost.
Sukob između policije i studenata u Rimu mogao bi da označi samo vrh ledenog brega. Nekoliko vodećih novina izvestilo je da je dok je Rim goreo, u drugim italijanskim gradovima došlo do zastoja. U Palermu na Siciliji studenti su „zauzeli“ aerodrom, železničku stanicu i glavne gradske ulice.
Parlament će biti zatvoren od 22. decembra do početka januara. Berluskoni još jednom treba da pokaže svoju sposobnost da preživi svaku političku oluju, kako one na nacionalnom tako i na međunarodnom planu (Vikiliks). Iako je njegov kredibilitet kao premijera na najnižem nivou do sada, on i dalje tvrdi da će njegova vlada posle Božića biti u stanju da progura kontroverzne zakonske akte kao što je reforma pravosuđa i poreskog sistema.
Ironično, 2011. će biti godina kada Italija slavi 150 godina ujedinjenja. Opšti utisak je da postoji malo razloga za slavlje. Čak ni Berluskonijev osmeh ne izgleda dovoljno ohrabrujuće da bi zajedno s novogodišnjim vatrometom odagnao loše raspoloženje.
