Ugovor vredan 23 milijarde stavlja luke Panamskog kanala pod američku kontrolu

Kompanija CK Hutchison Holding iz Hongkonga pristala je da proda veći deo svog udela u dve ključne luke na Panamskom kanalu grupi koju predvodi američka investiciona kompanija BlackRock.

Prodaja dolazi nakon višenedeljnih žalbi predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da je kanal pod kineskom kontrolom i da bi SAD trebalo da preuzmu kontrolu nad tim čuvenim brodskim putem.

Preko podružnice, CK Hutchison Holding upravlja lukama na ulazima u Atlantski okean i Tihi okean u kanal.

U utorak je saopšteno da će CK Hutchison Holding prodati svoj udeo kao deo posla vrednog 22,8 milijardi dolara, piše BBC.

CK Hutchison, koji je osnovao hongkonški milijarder Li Ka-šing, nije u vlasništvu kineske vlade, ali to što je stacioniran u Hongkongu znači da posluje po kineskim finansijskim zakonima, a lukama upravlja od 1997. godine.

Potrebna saglasnost Paname

Ugovor će konzorcijumu BlackRock dati kontrolu nad 43 luke u 23 zemlje, među kojima su luke Balboa i Kristobal, koje se nalaze na oba kraja Panamskog kanala. Ostale luke su u Meksiku, Holandiji, Egiptu, Australiji, Pakistanu i drugde, piše AP.

Transakcija, koju mora da odobri vlada Paname, ne uključuje nikakav interes u grupi koja upravlja lukama u Hongkongu, Šenženu i Južnoj Kini, ili bilo kojim drugim lukama u Kini.

Tramp je pozdravio ovaj potez.

„Moja administracija će povratiti Panamski kanal, a mi smo to već počeli da radimo. Baš danas je velika američka kompanija objavila da kupuje obe luke oko Panamskog kanala i mnoge druge stvari koje se odnose na Panamski kanal i nekoliko drugih kanala“, rekao je Tramp američkom Kongresu.

Oko 70 odsto pomorskog saobraćaja koji prelazi Panamski kanal napušta ili ide u američke luke. Sjedinjene Države su izgradile kanal početkom 1900-ih dok su tražile načine da olakšaju tranzit komercijalnih i vojnih plovila između svojih obala.

Vašington se odrekao kontrole nad plovnim putem do Paname 31. decembra 1999. godine prema sporazumu koji je 1977. potpisao predsednik Džimi Karter. Tramp je tvrdio da je Karter „budalasto“ poklonio kanal.

Svake godine kroz njega putuje do 14.000 brodova, uključujući kontejnerske brodove koji prevoze automobile, prirodni gas i drugu robu, kao i vojna plovila.

Panama kaže da će kanal ostati njen

Tramp je izneo nekoliko argumenata za ponovno preuzimanje kontrole nad kanalom i okolinom. On je tvrdio da kineski uticaj predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost, da američka investicija u početnu izgradnju kanala opravdava vraćanje kontrole i da se američkim brodovima previše naplaćuje korišćenje plovnog puta.

Tokom posete Panami u februaru, američki državni sekretar Marko Rubio zahtevao je da ta zemlja izvrši „odmah izmene” onoga što on naziva „uticajem i kontrolom” Kine nad kanalom.

Panama je odbacila tvrdnje američke vlade, a predsednik Hoze Raul Mulino rekao je da kanal „jeste i ostaće“ u rukama te centralnoameričke zemlje.