Udar birača na liberalni establišment

Rezultati prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj pokazali su da birači velikom većinom odbacuju vladajući liberalni poredak. Vodeći kandidati radikalno desnog i levog krila političke scene osvojili su preko 50 odsto glasova: Le Pen 23,1 odsto, Melanšon 22 odsto i Zemur 7,1 odsto. Tome treba dodati glasove i drugih antisistemskih kandidata kao što su komunista Lasal (3,1 odsto), “provincijalac” Rusel (3 odsto) i “tvrdi desničar” Dipon-Enjan (2,1 odsto), kao i dva kandidata komunističko-trockističke orijentacije sa ukupno 1,4 odsto glasova. Snage “liberalne demokratije” nisu “skrpile” ni 40 odsto glasova: Makron 27,8 odsto, Pekres 4,8 odsto, Žado 4,6 odsto i Idalgo 1,7 odsto glasova.

Neočekivan debakl je doživela kandidatkinja republikanaca Pekres, koja nije dobila ni 5 odsto glasova, koliko je neophodno da bi država pokrila troškove predizborne kampanje, a socijalistička kandidatkinja Idalgo je dobila samo 1,7 odsto glasova. To dobro ilustruje dubinu razaranja političkog sistema: do pre samo pet godina u Petoj republici dominirale su dve velike stranke, republikanci (degolisti) i socijalisti, a danas njihovi kandidati ne mogu da dobiju ni po 5 odsto glasova.

BITKA ZA BIRAČE U DRUGOM KRUGU

Izborni rezultati pokazuju sve veći otklon Francuza od postojećeg establišmenta. Na prethodnim izborima 2017. godine “sistemski” kandidati dobili su preko 50 odsto glasova u prvom krugu, a sada ne mogu da skupe ni 40 odsto. Posebno je napredovala radikalna desnica, koja je u zbiru dobila preko 30 odsto glasova u prvom krugu. Napredak je ostvario i kandidat radikalno leve orijentacije Melanšon, koji je zamalo uspeo da uđe u drugi krug.

foto: ap photo

U drugom krugu izbora Makron može da privuče najveći broj birača sistemskih kandidata, ali to nije dovoljno za pobedu. Da bi pobedio, on mora da privuče i dobar deo Melanšonovih glasova, kao i ostalih levičara – komunista i trockista.

Da bi nekako prišao tom delu biračkog tela, Makron je već u ponedeljak, neposredno posle prvog kruga, počeo da “popušta” oko penzione reforme. Iako je bilo predviđeno da se starosna granica podigne sa 62 na 65 godina, Makron je počeo da pominje da će ići samo na 64 godine. Nivo panike pokazuje i pisanje uglednog portala “Politiko”, čiji je novinar u ponedeljak obavešten sa visokog mesta da nema “popuštanja” oko penzione reforme, da bi samo par sati kasnije dobio informaciju da će reforme ipak biti ublažene.

Za razliku od prvog kruga, kada se ponašao “predsednički” i skoro uopšte se nije bavio kampanjom već pre svega ukrajinskom krizom, Makron je krenuo u ofanzivu. Posebnu pažnju posvetio je sredinama koje nisu većinski glasale za njega u prvom krugu, nego za Le Penovu ili Melanšona. To mu, zbog preterane samouverenosti i arogancije, nije išlo baš glatko, pa je zabeležen čitav niz neprijatnih gafova. U razgovoru sa zdravstvenim radnicima, koji su se žalili na enormno opterećenje za vreme kovida i na neadekvatne zarade, pomenuo je da su dobili povećanje plata od 10 odsto, ali mu je odmah odgovoreno da oni to nisu osetili, pošto je sve poskupelo. U Alzasu je jednom starijem biraču, koji ga je kritikovao kao najgoreg predsednika do sada i pominjao afere njegovih najbližih saradnika, kazao da ima konfuziju u glavi. Pored toga, teško se izblamirao kada je upitao jednu sagovornicu, inače običnog zubarskog tehničara, da li živi u realnom svetu, na šta ga je ona zgranuto pogledala i zapitala: “Da li ja živim u realnosti? Vaše pitanje će biti na svim medijima.” Tako je i bilo: Markonovi gafovi su punili francuske medije.

Veliko je pitanje koliko će Makron uspeti da privuče Melanšonovih pristalica. Istraživanja pokazuju da će veći deo Melanšonovih birača ostati kod kuće u drugom krugu, a da će od onih koji izađu nešto malo više glasati za Makrona nego za Le Penovu; neka istraživanja pokazuju i potpuno podeljene birače.

U pokušaju da nekako privuče levo orjentisane birače Makron je povukao i “ekološku kartu”, pa je obećao razne “zelene” programe, koje je u sadašnjem mandatu jednostavno ignorisao. Ali, možda je najgrotesknije bilo objavljivanje njegove fotografije kako sedi sa do pola raskopčanom košuljom, valjda misleći da će tako delovati “normalnije” biračima (inače, do sada se Makron uvek pojavljivao maksimalno doteran i utegnut u prvoklasna odela).

Koliko su birači levice frustrirani Makronom, pokazuje i odgovor gradonačelnika grada Trap (jednog od daljih predgrađa Pariza) na pitanje novinara britanskog “Obzervera” šta može Makron da uradi kako bi privukao birače levice. Gradonačelnik (koji je inače bio aktivista u Melanšonovoj kampanji) je odgovorio da bi za Makrona bilo najbolje da ućuti, pošto svakim svojim nastupom toliko iritira birače da će ostati kod kuće, ili glasati belim listićem.

Sâm Melanšon je odbio da podrži Makrona, ali je pozvao birače da nikako ne glasaju za Mari le Pen (to, naravno, podrazumeva da mogu i da ostanu kod kuće).

LE PENOVA IZBEGAVA NEZGODNE TEME

Mari le Pen se usredsredila na socijalna pitanja, gde obećava značajnu podršku ugroženim slojevima stanovništva, i po tome teško može da se zaključi da je u pitanju kandidat krajnje desnice. Uspela je da izbegne neugodne teme i da se vrlo malo bavi osetljivim pitanjima spoljne politike; neutralisala je napade da je “Putinov čovek” rečima da osuđuje napad na Ukrajinu, a u uslovima pada standarda i inflacije stiče se utisak da birače za to i nije briga. Pored toga, odustala je od radikalnih poteza koje je najavljivala u prethodnoj kampanji kao što je napuštanje Evropske unije ili evra, a od spoljnopolitičkih poteza namerava da napusti vojno krilo NATO-a, kao što je pre više od pola veka uradio i general De Gol.

Od predsedničkih kandidata nju su podržali Zemur i Dipon-Enjan, a istraživanja pokazuju da će dobiti i deo glasova drugih kandidata (Melanšona i Pekresove).

U kampanji protiv Le Penove establišment koristi i “prljave udarce”, u subotu je na poznatom francuskom istraživačkom portalu “Mediapart” objavljena informacija da se protiv Le Penove i nekoliko njenih kolega vodi istraga zbog zloupotrebe oko 600.000 evra sredstava koja su dobili kao poslanici od Evroparlamenta za političke aktivnosti, a koja nisu namenski iskorišćena. Francusko tužilaštvo je početkom marta dobilo od strane antikorupcijskog tela EU (OLAF) podatke o navodnom nenamenskom trošenju sredstava u periodu od pre više od pet godina, a ta informacija je očigledno “namenski” puštena neposredno pred drugi krug.

ISTRAŽIVANJA DAJU PREDNOST MAKRONU, ALI…

Po istraživanjima javnog mnjenja, u drugom krugu Makron ima prednost od 54:46 u odnosu na Le Penovu (u trenutku pisanja ovog teksta); posle prvog kruga njegov rejting je neznatno skočio na račun suparnice. Ipak, njih treba uzeti sa velikom dozom rezerve, jer se nisu preterano proslavila za prvi krug izbora. Niko nije pogodio da će Melanšon osvojiti čak 22 odsto glasova, već su mu davali najviše 18 odsto (nedelju dana pre izbora bio je na 15 odsto), a ozbiljno su podbacili i kod Valeri Pekres koja je dobila samo 4,8 odsto, iako su joj davali 8–10 odsto.

U finišu izborne kampanje više agencija je radilo istraživanja dan za danom kako bi mogli da se prate trendovi, ali su u pitanju relativno mali uzorci od hiljadu do dve hiljade ispitanika. Uzorke iste veličine koriste i naše agencije za istraživanje javnog mnjenja, ali treba imati u vidu da je u pitanju ogromna zemlja sa 10 puta više stanovnika od Srbije; tu se lako mogu naći određeni džepovi koje istraživači teško mogu da obuhvate tako malim uzorcima. Ne treba potceniti ni efekat “prikrivanja” glasa za Le Penovu, ne žele svi da priznaju anketarima da će glasati za radikalnu desnicu.

Na konačan ishod glasanja značajan uticaj može imati i jedina TV debata dva kandidata koja će se održati 20. aprila, u trenutku kad ovaj tekst već bude bio u štampi. Na prethodnim predsedničkim izborima, Le Penova je loše prošla u debati. Za eventualnu pobedu na izborima, neophodno joj je da ovog puta ima mnogo ubedljiviji nastup.

Pre pet godina, protiv Le Penove se formirao “republikanski front” u kojem su se okupile maltene sve političke snage kako bi sprečile njenu pobedu, pa je Makron uspeo da pobedi sa 64 odsto glasova. Ovoga puta je izvesno da takve pobede neće biti, jer je Makron uspeo da svojom vladavinom kao “predsednik bogatih” frustrira ogroman broj birača. Iako u ovom trenutku Makron po istraživanjima ima prednost, klatno se može lako okrenuti protiv njega i s najbeznačajnijim povodom.