Izbori na kojima je ubedljivo pobedila stranka argentinskog predesnika Havijera Mileija bili su prvi test njegove popularnosti otkako je stupio na dužnost 2023. godine, obećavajući da će smanjiti državnu potrošnju „motornom testerom“
Argentinski predsednik Havijer Mileij i njegova stranka ostvarili su ubedljivu pobedu na nedeljnim izborima, nakon što je on definisao prve dve godine svog predsedništva radikalnim smanjenjem potrošnje i reformama slobodnog tržišta.
Njegova stranka, La Libertad Avanza, osvojila je skoro 41 odsto glasova, odnosno 13 od 24 mesta u Senatu i 64 od 127 mesta u Donjem domu.
Pobeda će mu mnogo olakšati da nastavi sa svojim programom smanjenja državne potrošnje i deregulacije ekonomije.
Pre glasanja, Mileijev saveznik, predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp je jasno stavio do znanja da će nedavno najavljenih 40 milijardi dolara koje su SAD dodelile Argentini zavisiti od toga kako će Mileije stranka proći na izborima.
Mileijeve pristalice su to pozdravile, iako su kritičari optužili Trampa za strano mešanje u argentinske izbore.
Mileij je čak u obraćanju svojim pristalicama nedvosmislenim omažom referisao na Trampa:
„Moramo konsolidovati put reformi kojim smo krenuli da bismo jednom za svagda preokrenuli istoriju Argentine… da bismo Argentinu ponovo učinili velikom.“
Pre ovih izbora, njegova stranka je imala samo sedam mesta u Senatu i 37 mesta u Donjem domu.
To je značilo da se njegov program smanjenja potrošnje i reformi suočio sa raznim političkim preprekama.
Njegove moratorijume na zakone o povećanju finansiranja državnih univerziteta, osoba sa invaliditetom i zdravstvene zaštite dece poništili su opozicioni poslanici.
Ovi izbori bili su prvi nacionalni test popularnosti predsednika Mileija otkako je stupio na dužnost 2023. godine, obećavajući da će smanjiti državnu potrošnju metaforičkim „motornom testerom“. On je mahao pravom tokom svojih predizbornih skupova.
Od tada je smanjio budžete za obrazovanje, penzije, zdravstvo, infrastrukturu i subvencije, i otpustio desetine hiljada radnika u javnom sektoru.
Njegove pristalice, uključujući Trampa, hvale ga jer je ukrotio inflaciju koja je godišnje dostizala trocifrene iznose, jer je smanjio deficit i vratio poverenje investitora.
Njegovi kritičari, međutim, tvrde da je cena gubitak radnih mesta, pad proizvodnje, urušavanje javnih usluga, pad kupovne moći ljudi i neizbežna recesija.
Mileij je i obuzdao inflaciju podupirući argentinski pezos, ali ga je tako načinio precenjenim i iscrpeo rezerve uoči otplate duga od 20 milijardi dolara sledeće godine.
Ovo je podiglo uzbunu da bi Argentina mogla da se suoči sa ekonomskom krizom.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Iako Bugarska formalno nije nacionalizovala Lukoil, uspostavila je državnu kontrolu nad operacijama kroz specijalnog administratora. Parlament je ovakvu odluku izglasao nakon burnih rasprava i ona ne može da se ospori na sudu
Predsednica Evropske komisije Ursule fon der Lajen pokrenula je inicijativu za formiranje centralne obaveštajne službe unutar EK. Ideja je da se objedinjavanjem obaveštajnih podataka nacionalnih službi ojačaju bezbednosna pozicija EU i njena strateška autonomija
Četiri evropske Antifa grupe proglašene su u Sjedinjenim Državama globalnim teroristima, a uskoro će biti klasifikovane kao strane terorističke organizacije
Nakon što je Donald Tramp optužio BBC da ga je obmanjujućom montažom predstavio kao podstrekača nasilja pre napada na Kapitol, britanski javni servis povukao je sporni program i uputio zvanično izvinjenje. BBC, međutim, odbija tvrdnje o kleveti i odbacuje zahtev za odštetu
Nakon više od šest nedelja zastoja i političkih prepucavanja, predsednik SAD Donald Tramp potpisao je zakon kojim se obnavlja rad američke vlade. Demokratska i republikanska strana i dalje se međusobno optužuju za posledice koje je blokada izazvala
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
