Predlog Rusije da se u Savetu bezbednosti UN povodom 25. godišnjice raspravlja o NATO bombardovanju SRJ nije usvojen. Tri članice glasale su za, dvanaest je bilo uzdržano
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je, uz žestoko protivljenje Rusije, odbio raspravu o 25 godina od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, pošto za dnevni red nije glasao dovoljan broj ambasadora država članica, javlja RTS.
Za predlog rasprave, koju je predložila Rusija glasale su tri članice SB, dok je preostalih 12 bilo uzdržano.
Glasanju je prethodila duga rasprava između ambasadora Rusije i Francuske, Nebezje i Nikolasa de Rivijea koji su izneli oprečne stavove o potrebi da se o bombardovanju NATO 1999. godine raspravlja pred ovim telom.
„Rusija je ovo predložila bez konsultacija sa Srbijom koja je stavljena pred svršen čin. Rekao sam srpskim diplomatama da ovakva sednica neće biti održana… Pozivam predstavnika Ruske federacije da, recimo sutra, održi ovakvu raspravu u otvorenom formatu“, rekao je francuski ambasador.
„Istoriju treba da ostavimo istoričarima, a pravdu tribunalima… Treba pažljivo da raspolažemo sa vremenom ovog saveta“, rekao je francuski ambasador.
Predsedavajuća Saveta bezbednosti, japanska ambasadorka je takođe rekla da će o ruskom predlogu da brifing o ovom pitanju bude održan kasnije danas biti odlučeno naknadno.
Dačić razočaran
Šef srpske diplomatije u tehničkom mandatu Ivica Dačić rekao je da je Srbija razočarana zbog toga što je sprečeno da se u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija čuje istina o agresiji NATO-a na SR Jugoslaviju 1999. godine.
Zahvalio je Rusiji, Kini i Alžiru koji su podržali inicijativu da se u Savetu bezbednosti razgovara o bombardovanju SRJ, ali i zemljama koje nisu glasale za, rekavši da su mnoge bile uzdržane jer nisu želele da se razgovaraju o temi u kojoj „očigledno postoje dvostruki standardi“.
Dačić je, komentarišući to što je NATO bombardovanje izvedeno zbog navodnih humanitarnih razloga, upitao o kojim humanitarnim razlozima je reč, s obzirom na to da je izvršeno „gotovo potpuno etničko čišćenje Srba sa Kosova i Metohije“.
„Da li je sada potrebna humanitarna intervencija protiv Prištine kada se vrše zločini nad srpskim narodom, kada je 14 odsto Srba proterano u poslednjih nekoliko meseci, kad Priština ne želi da formira Zajednicu srpskih opština, ali zato se nagrađuje članstvom u raznim međunarodnim organizacijama“, rekao je šef srpske diplomatije.
Rusija je još početkom marta predložila održavanje sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećeno 25. godišnjici NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, a Japan je kao predsedavajući Saveta bezbednosti zakazao sednicu.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
