Da li zbog toga što je štednja ponovo u modi, da li zbog straha od terorizma, ali ovog leta 78 odsto Italijana odmaralo se u svojoj zemlji. Dok su horde stranih turista opsedale Veneciju i Rim, domoroci su utočište našli u mondenskim letovalištima poput Kaprija, Vijaređa i naročito na Sardiniji. Na luksuznom severu ovog ostrva ponovio se „efekat Versaj“: dobar deo establišmenta poželeo je da i odmor provede blizu novog italijanskog monarha Silvija Berluskonija (Prvog). Premijer nije ni stigao da obiđe svih svojih devet kuća na ostrvu gde su organizovane žurke za familije Putin, Bler i Asnar, ali je zato intenzivno komponovao pesme s napolitanskim uličnim muzikantima koje je takođe ugostio.
Inače, hit sezone na italijanskim plažama bile su tzv. MMS poruke, koje za razliku od SMS sadrže i fotografiju, a šalju se mobilnim telefonima nove generacije (telefon služi kao fotoaparat). Platinaste strankinje su i ovog leta bile oduševljene lažima latinskih mangupa i ponovo su se vratile u modu žurke na temu imperijalnog Rima.
PRIČA PRVA – RIM: Ipak, da bi zaustavila najezdu „legionara“, „centuriona“ i „gladijatora“ tj. onih koji se maskirani u Stare Rimljane nabacuju turistima radi slikanja, gradska uprava u Rimu je odlučila da zavede red. Trenutno u senci Koloseuma i drugih spomenika ima stotinak ovih statista, a prema planu gradonačelnika moraće da ozvaniče svoju profesiju legitimacijama, fiksnim tarifama i biće podeljeni na zone (za svaki spomenik po nekoliko). Osim što će turistima za svaki fleš morati da izdaju priznanicu, „gladijatorima“ je propisano kakav kostim treba da nose: sve osim mačeva mora da bude originalno. A mač (tzv. gladio) biće lažan kao i osmesi na fotografijama.
I kao što je ispred Koloseuma država postrojila „gladijatore“ tako je kod Fontane di Trevi najzad zaustavljen D’Artanjan. Reč je o besposličaru koji već punih 20 godina živi tako što svake noći, pred zoru, „počisti“ novčiće iz rimske Fontane di Trevi i pokupi u proseku pet stotina eura. Dnevno! Novac je naravno onaj koji su prethodnog dana, prema običajima, bacili turisti u čuvenu fontanu poželevši da se ponovo vrate u večni grad. Pošto je Kasacioni sud svojevremeno presudio da novčići iz fontane ne pripadaju nikome, D’Artanjan (alias Roberto Karćeleta) godinama ih je neometano „grebao“ sa dna, šest puta nedeljno. Sedmog dana se odmarao i novac prepuštao humanitarnim organizacijama koje inače, prema prećutnom dogovoru sa gradskom upravom, na to polažu pravo. Procenjuje se da je do nedavne odluke da se spreči na svaki mogući način D’Artanjan tako godišnje zarađivao oko 200.000 eura. I to samo zato što nije stizao da za 15 minuta, koliko mu traje radno vreme, „počisti“ celu fontanu! Ali, otkud ovom majstoru preživljavanja musketarsko ime D’Artanjan? Priča se da je u odbrani svog biznisa koristio žilet kojim se sekao po rukama prljajući često i vodu fontane. Pošto se D’Artanjan toliko obezobrazio da je počeo da pozira fotografima stranih novina, iz gradske uprave su garantovali da je njegova karijera na izmaku.
PRIČA DRUGA – TRST: Popularni Trst je decenijama italijanski grad gde se najkvalitetnije živi. U ovim anketama uzeti su u obzir standard stanovništva, zagađenost vazduha, nivo ekonomije i kulture itd… No, u trgovački najzanimljivijem delu Trsta, u centralnim ulicama blizu železničke stanice i Ponterosa, na pročeljima zgrada iznad natpisa prodavnica počeli su da niču crveni lampioni! Lampioni otkrivaju da su vlasnici tih (stotinak) prodavnica Kinezi. Marljivi i preduzimljivi kineski trgovci, koji ne poštuju podnevnu pauzu, nude robu po bagatelnim cenama i često žive u tim istim prodavnicama, preuzeli su šoping-turiste iz Hrvatske, Mađarske, Češke itd. i tako istisnuli Tršćane. Očigledno su raspad Jugoslavije i uopšte krizu šoping-turizma tršćanski trgovci dočekali nespremni, pa su rešenje našli u prodaji svojih lokala Kinezima. Ako se uzme u obzir da kosooki otkupljuju magacinske i proizvodne kapacitete na periferiji Trsta, razumljiv je strah starosedelaca koji ih smatraju dugoročnom pretnjom njihovoj trgovini i insistiraju da se prodavnice s crvenim lampionima prostorno ograniče unutar kineske četvrti.
PRIČA TREĆA – VENECIJA: U opštoj histeriji Italijana da pravno zaštite svoje originalne proizvode (parmezan, pica…) a na inicijativu gradonačelnika Venecije Paola Koste, najlepša laguna na svetu staviće copyright na svoje ime ne bi li tako napunila gradsku kasu i malo se doterala.
Zato je nedavno raspisan međunarodni konkurs za logo Venecije (i to verovatno neće biti ni tradicionalna gondola niti zvonik Svetog Marka), a to je prvi korak da se uvede red tj. porez na proizvode (na primer, suvenire i džidža-bidže) i usluge koje eksploatišu imidž grada.
Osim loga na konkursu koji je otvoren do kraja godine, od kandidata se traži da definišu i marketinški plan za njegovu afirmaciju i komercijalizaciju. Praktično, čim bude usvojen, logo će biti ustupljen kroz licencu onima koji će ga koristiti na proizvodima, kulturnim manifestacijama, uslugama, a sve to po ugledu na Njujork koji je 1977. godine, registrujući jabuku za svoj simbol, obezbedio godišnji prihod od nekoliko miliona dolara. S obzirom na to da u Veneciji godišnje boravi preko 15 miliona turista (neka svaki deseti kupi po jedan suvenir, malo li je?) i da trenutno postoji više od 2000 kompanija koje koriste ime Venecija (samo u Americi ih je 150), očekuju se veliki prihodi. Uvedena je i visoka gradska taksa na svako snimanje reklame u Veneciji, a razmišlja se i o naplaćivanju ulaznice svakom pojedinačnom turisti. Gradonačelnik planira da se od prikupljenog novca finansira restauracija zgrada, muzeja i uopšte održavanje ovog jedinstvenog grada kome je potreban ogroman novac da bi uopšte opstao.
Inače, u Veneciji je u toku Bijenale arhitekture, verovatno „događaj godine“, gde se rukom može dohvatiti budućnost svetskih gradova (zato je izložbi njen direktor Dejan Suđić dao ime Next). SR Jugoslavija učestvuje nakon desetogodišnje pauze s postavkom pod imenom „Destrukcija i konstrukcija 1991–2002.“, gde su predstavljeni najbolji projekti nastali u periodu poslednjih balkanskih ratova, ali i nekoliko budućih arhitektonskih poduhvata.
