Predsednik SAD Donald Tramp šalje Nacionalnu gardu da "napravi red" u gradovima u kojima su na vlasti demokrate. Kritičari govore o "militarizaciji" Amerike, "unutrašnjem ratu", a guverneri i gradonačelnici podnose ustavne tužbe
Oko 300 pripadnika Nacionalne garde iz savezne države Ilinois trebalo bi da bude raspoređeno u Čikagu – to je odobrio američki predsednik Donald Tramp. Nekoliko stotina dodatno bi trebalo da bude poslato u taj grad iz Teksasa.
Džej Bi Pricker, guverner savezne države Ilinois, u Trampovim planovima vidi „neustavnu invaziju od strane savezne vlade“. Ilinois je sada podneo tužbu. Nekoliko sati ranije jedna sutkinja zaustavila je raspoređivanje Nacionalne garde u saveznoj državi Oregon. Takođe je zabranila da se umesto toga vojnici iz Kalifornije pošalju u Oregon. Tramp, kako kaže guverner Ilinoisa, zloupotrebljava vojnike kao političko oruđe za svoj nezakoniti plan militarizacije gradova, piše DW.
Američki predsednik već nedeljama preti da će poslati Nacionalnu gardu u Čikago, najveći grad u Ilinoisu. I nedeljama se guverner Pricker i gradonačelnik Čikaga Brendon Džonson tome opiru – kao i pre njih drugi gradovi i savezne države u kojima su demokratske vlasti.
Nacionalna garda jedne savezne američke države potčinjena je guverneru – ali u ratu ili u nacionalnim vanrednim situacijama predsednik može da preuzme kontrolu. A Tramp tvrdi da Čikago liči na ratnu zonu, da je tamo gore nego u gotovo bilo kom drugom gradu u svetu. Slično je Tramp govorio i o Los Anđelesu i Vašingtonu, gde je takođe poslao Nacionalnu gardu.
Zaista, u Čikagu se već nedeljama održavaju protesti protiv racija imigracione službe ICE. Njihov vrhunac bio je prošle nedelje, kada su teško naoružani pripadnici ICE tokom noći pretresli jedan stambeni kompleks.
Tom prilikom su se neki od njih, kao u filmovima, spuštali direktno iz helikoptera. Svedoci navode da su deca bila vezana plastičnim vezicama. Gradonačelnik Čikaga Brendon Džonson kaže: „U toj raciji nije bilo reči o bezbednosti, a sigurno ne o imigraciji – to je bila demonstracija autoritarizma, tiranije.“
Kritičari kažu da agenti ICE nastupaju sve agresivnije, kao da im je cilj da izazovu otpor. Trampova administracija, pak, prikazuje proteste protiv racija kao dokaz da je Nacionalna garda neophodna – kako bi se zaštitili zaposleni u imigracionoj službi.
Gradonačelnik Čikaga sada je uspostavio zone zabrane za delovanje ICE. Tu spadaju škole, javni parkovi i biblioteke. Tako bi se, kaže Džonson, trebalo obuzdati savezne vlasti koje su izmakle kontroli. Privatne ustanove takođe mogu da se obrate gradu kako bi se osiguralo da agenti ICE mogu ući na njihov posed samo s nalogom za pretres.
Američki mediji izveštavaju da su pripadnici Nacionalne garde iz Teksasa već na putu ka Čikagu, kako bi podržali gardiste iz Ilinoisa. Sutkinja koja odlučuje o tužbi Ilinoisa dala je Trampovoj administraciji rok do srede da odgovori na tužbu. Za četvrtak je sutkinja zakazala ročište.
Nacionalna garda se angažuje za pružanje pomoći u slučaju katastrofa – na primer, tokom razornih šumskih požara u Kaliforniji u januaru 2025. godine ili posle uragana Katrine 2005.
Takođe može biti poslata radi unutrašnje bezbednosti. Tokom napada na Kapitol 6. januara 2021. godine više od 25.000 pripadnika Nacionalne garde obezbeđivalo je inauguraciju predsednika Džoa Bajdena.
Nacionalna garda može takođe da podržava vojne misije u inostranstvu – što se dogodilo u Iraku i Avganistanu.
Tramp je već nagovestio da bi mogao da primeni i Zakon o pobuni (Insurrection Act), koji predsedniku dopušta upotrebu vojske unutar zemlje, na primer za gušenje pobune.
Na pitanje o tome, Tramp je u Ovalnom kabinetu izjavio da do sada nije bilo potrebno primeniti Zakon o pobuni, ali da će to učiniti ako bude potrebno. „Ako bi ljudi bili ubijani, a sudovi, guverneri ili gradonačelnici pokušali da nas zaustave, ja bih to učinio, naravno“, rekao je Tramp. Zatim je dodao: „Moramo učiniti naše gradove bezbednijima.“
Njegovi protivnici tvrde, međutim, da američki predsednik svojim merama postiže upravo suprotno.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Predsednik Francuske Emanuel Makron je kritikovao američkog kolegu Donalda Trampa zbog njegovog „Odbora za mir“, pa mu je ovaj zapretio „carinom od 200 odsto“ na francuska vina i šampanjce. Šta je opšta ta organizacija?
Otvoreno more nema pravnu zaštitu. Barem je nije imalo do sada. Sporazum o biodiverzitetu van nacionalne jurisdikcije je zato istorisjki iskorak. Među 145 zemalja potpisnica je i Srbija. Šta to znači?
Predsednik Bugarske Rumen Radev podnosi ostavku nedugo nakon što je to učinila Vlada te zemlje. Više puta je nagovestio da bi mogao da učestvuje na vanrednim parlamentarnim izborima ne bi li zemlju izvukao iz haosa
Osnivač slavne modne kuće Valentino preminuo je u 93. godini života
Uzrok nesreće još nije poznat, i zaista je čudno da se iskliznuće iz šina dogodilo na pravoj deonici pruge koji je obnovljen u maju, rekao je španski ministar saobraćaja
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
