Tramp protiv siromašnih: Udar na male ekonomije

Multilateralne institucije poput Svetske trgovinske organizacije (STO) nisu od posebnog interesa za Donalda Trampa. Prema njegovom mišljenju, one se protive interesima SAD.

„On dugotrajnu potragu za kompromisima u međunarodnim organizacijama smatra čistim gubljenjem vremena“, kaže za DW bivši nemački ambasador u Pekingu Mihael Šefer.

Dva potpuno različita pogleda na svet toliko se razlikuju da bi se prvi mandat Donalda Trampa, gledajući iz današnje perspektive, njegovim trgovinskim partnerima mogao činiti sasvim bezazlenim.

Potpuno različit pogled na svet

„Mislim da imamo potpuno različitu filozofiju o tome kako funkcioniše međunarodna zajednica. Evropa je najbolji primer grupe vrlo heterogenih država koje su tokom mnogih vekova bile upletene u sukobe i ratove“, objašnjava Šefer.

Evropska zajednica osnovana je kako bi se taj začarani krug ratova i sukoba prekinuo.

„Stvoren je sistem pravila s međusobnim obavezama i pravima, koji nije smernica samo Evropljanima, nego i svim ostalim organizacijama“, dodaje nemački diplomata.

To važi za ponašanje država u spoljnopolitičkom, bezbednosnom i privrednom smislu. Ali kod Trampa stvari funkcionišu sasvim drugačije.

„Njegova politika America First znači da se, što je više moguće, sklapaju sporazumi sa trgovinskim partnerima putem direktnih pregovora, pri čemu on ima prednost zahvaljujući snazi SAD“, kaže bivši nemački ambasador u Kini.

Sumorne perspektive za manje zemlje

Preti li time kraj međunarodnog poretka kakvog poznajemo? To bi imalo posebno dramatične posledice za manje zemlje globalnog juga, ocenjuje Heribert Diter, stručnjak za trgovinu iz Fondacije za nauku i politiku.

Za tog ekonomistu, koji trenutno predaje u indijskom Bangaloru, budućnost multilateralnog svetskog poretka visi o koncu.

„Nakon raspada Sovjetskog Saveza verovali smo da je moguće nadnacionalno rešavanje problema. Ali to više nije moguće u eri geopolitičkog blokovskog formiranja“, kaže Diter za DW.

„STO je u zaista teškom razdoblju, ona je senka same sebe. Iako još uvek postoji, više nema funkcionalan mehanizam za rešavanje sporova. Zato su perspektive za multilateralni trgovinski poredak zaista sumorne i mračne“, zaključuje stručnjak.

Ekonomistkinja Peni Goldberg sa Univerziteta Jejl slaže se s njim: „Multilateralizam se povlači, a Svetska trgovinska organizacija nalazi se u krizi.“

Scenario užasa: Slom STO

Za trgovinske stručnjake slom Svetske trgovinske organizacije imao bi vidne posledice i za velike aktere.

Na primer, privreda Evropske unije bi raspadom STO bila pogođena četiri puta jače nego američkim carinama. To je rezultat zajedničke studije Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila i Austrijskog instituta za ekonomska istraživanja.

„Posledica bi bio pad stvarnog BDP-a Evropske unije za oko 0,5 odsto. Nemačka bi bila pogođena više, SAD nešto manje. Međutim, najveće gubitke bi imala Kina“, stoji u analizi objavljenoj neposredno pre američkih izbora.

„Ako bi se svet raspao na geopolitičke blokove pod vođstvom SAD ili Kine, gubici za EU bili bi znatno veći, a za Kinu još veći. U ekstremnom slučaju bi kineski BDP mogao kratkoročno da padne za oko 6 odsto, nemački za 3,2 odsto, dok bi SAD bio manje pogođen (-2,2 odsto)“, pišu naučnici.

EU je sa više od 45 sporazuma najpovezanije privredno područje na svetu.

„Za manje zemlje to bi bilo dramatično“

Ali koliko bi to bilo loše za zemlje koje su slabo povezane u trgovinskom smislu i imaju relativno mali BDP? Odgovor je jasan: Jako loše!

„STO je najvažnija za male, manje moćne zemlje koje su se oslanjale na mehanizam rešavanja sporova Svetske trgovinske organizacije. To je godinama jako dobro funkcionisalo, ali sada SAD dovode sve u pitanje. Od 2018. godine Vašington odbija da odobri imenovanje novih sudija“, kaže Diter.

Moćni akteri poput SAD, Kine ili Evropske unije mogli bi svoje interese da sprovode i bez STO.

„Ali nastradale bi manje zemlje i morale bi da se povinuju često spornim zahtevima velikih država. To je dramatično“, upozorava ekonomski stručnjak Diter.

Bivša glavna ekonomistkinja Svetske banke Penelopi Goldberg takođe vidi manje zemlje kao žrtve mogućeg raspada STO: „Međunarodna integracija posebno je važna za male ekonomije. Manje zemlje nemaju velika domaća tržišta.“

„Bez trgovine nema smanjenja siromaštva“

Goldberg je još pre nekoliko meseci u članku za berlinski list Tagesšpigel naglasila koliko je međunarodni trgovinski sistem, utemeljen na pravilima, važan za globalni jug.

„Zapravo, novija istraživanja pokazuju da se smanjenje siromaštva u poslednje tri decenije dogodilo uglavnom u zemljama u razvoju koje su se dobro integrisale u međunarodni trgovinski sistem. Multilateralni trgovinski sistem doneo je zaista koristi zemljama u razvoju“, pisala je ona.

Takođe ističe da su velike ekonomije globalnog juga sve više slede sopstvene interese. „Zato ne iznenađuje to što otpor prema trgovinskim sporazumima često dolazi iz većih zemalja u razvoju poput Indije, Indonezije i Brazila.“

Zaostatak u Africi i Latinskoj Americi

Mnoge afričke zemlje sklopile su manje od pet trgovinskih sporazuma, što je za njih loše. Posebno siromašnim i sukobima pogođenim zemljama poput Južnog Sudana ili Burundija preti nazadovanje.

U Latinskoj Americi su slabo povezane zemlje poput Venecuele, Ekvadora i Bolivije. U Aziji su to mnoge zemlje Bliskog istoka, delovi srednje Azije i Avganistan. Isto važi i za Mongoliju bogatu sirovinama.

Za trgovinskog stručnjaka Heriberta Ditera mnogo toga upućuje na kraj trgovinskog poretka utemeljenog na pravilima pod okriljem STO.

On kaže da je osnivanje ove organizacije 1995. godine ojačalo veru u pravedniju trgovinu, ali da je to, gledajući unazad, očigledno bio kratkotrajan izuzetak.

„Već krajem devedesetih SAD su ponovo počele da slede sopstvene interese, posebno kroz Međunarodni monetarni fond“, napominje Diter.

„Za manje zemlje globalnog juga dolaze teška vremena. Kao i svi trgovinski partneri SAD, moraće da se pripreme na sve moguće scenarije“, zaključuje bivši diplomata Mihael Šefer.