Ti slatki mehurići

Pred njujorškim Odborom za zdravstvo sledeće nedelje naći će se predlog gradonačelnika Majkla Blumberga da se u „Velikoj jabuci“ ograniči prodaja sokova i gaziranih pića u restoranima, bioskopima, stadionima i sportskim halama. Limit će, kako Blumberg predlaže, biti pola litre po čaši, što se u restoranima brze hrane (čitaj: u celoj Americi) smatra malom dozom, pošto srednja i velika čaša (koje se najčešće i naručuju) sadrže 0,7, odnosno ceo litar (najčešće koka-kole).

Ako je za utehu, gradonačelnik kome ovo nije prva „drakonska mera“ u misiji „za zdraviji Njujork“, nije stavio veto na konzumaciju gaziranih pića u neograničenim količinama baš u svakom smislu. Posetioci restorana će, naime, i dalje moći da naručuju sokove i gazirana pića do mile volje, samo što im ona neće biti poslužena u čašama većim od pola litra, a to znači i da će im računi, logično, biti veći. Osim toga, dobru staru bocu od dva do dva i po litra i dalje će moći da kupuju u supermarketima, a neće biti lišeni ni milkšejkova, dijetalnih napitaka (iako je njihova preterana konzumacija gotovo podjednako štetna kao i upotreba „regularnih“ proizvoda), ledenih čajeva bez šećera i svega ostalog što broji manje od 25 kalorija na 250 mililitara.

„TETKA BLUMBERG„: Blumberg je već postao osvedočeni borac za zdravlje Njujorčana. Proslavio se zabranom pušenja u restoranima i parkovima, zabranom korišćenja transmasti u hrani u restoranima i insistiranju na tome da svaki restoran ocenu gradske inspekcije drži istaknutu u izlogu. Osim toga, u Njujorku je od 2008. godine na snazi pravilo po kome su restorani dužni da u svojim menijima pored svakog jela i pića označe i broj kalorija koje ono sadrži.

Njegove mere ne pozdravljaju svi, a na napore da „uvede red“ u životne navike Njujorčana neki gledaju kao na gušenje ličnih sloboda i prava izbora na koje su Amerikanci tako ponosni, dok ga drugi jednostavno sa podsmehom zovu „Tetka Blumberg“:

Njegov poslednji potez mnogi ocenjuju kao najambiciozniji u borbi protiv epidemije gojaznosti u istoriji Amerike. I dok jedni smatraju da se efekti ove mere (ukoliko prođe Gradski odbor) biti vidljivi već u martu sledeće godine, drugi prognoziraju godine čekanja na rezultate koji bi mogli da dokažu da će limitirana prodaja gaziranih pića zaista smanjiti gojaznost u Americi.

U ovom trenutku, u Americi čak 90 miliona ljudi pati od prekomerne gojaznosti. Statistika pokazuje da se radi o 35 odsto odraslih i 17 odsto pripadnika mlađe populacije.

Brojevi nam, dalje, govore i da su Amerikanci istinski ljubitelji gaziranih pića. Oko 27 odsto njih ih svakodnevno konzumira. Pre petnaest godina potrošili su 54 milijarde dolara da bi kupili 52 milijarde litara gaziranih napitaka, a danas troše u proseku 207 litara godišnje. Svaki muškarac, žena i dete u Americi.

Konkretno, u Njujorku više od pola odraslog stanovništva pati od prekomerne telesne težine. Dr Tomas Farli, inače član njujorške zdravstvene komisije, za udvostručavanje broja prekomerno gojaznih u poslednjih trideset godina krivi upravo slatka i gazirana pića, ističući da je taj postotak veći u krajevima gde je prodaja gaziranih pića masovnija pojava.

Sa njim se, očigledno, slaže i Blumberg. „Gojaznost je veliki problem u Americi, ali naši medicinski stručnjaci samo nemoćno krše ruke i kažu ‘oh, to je strašno’. E, pa Njujork neće više nemoćno kršiti ruke, mi ćemo preduzeti nešto da se problem reši. Mislim da građani od gradonačelnika to i očekuju“, izjavio je Blumberg na konferenciji za novinare upriličenoj dan nakon što je Gradskom odboru za zdravstvo podneo zahtev za limitiranu prodaju gaziranih pića.

„GRAĐANI BIRAJU„: Očekivano, istoga dana reagovala je i „druga strana“. Portparolka kompanije Koka-Kola Kirsten Vit Veb poručila je da su Njujorčani „pametniji od svog sekretarijata za zdravstvo“ i da sami mogu da odluče o piću koje kupuju. „Nadamo se da će se građani Njujorka glasno suprotstaviti ovoj proizvoljnoj odluci“, dodala je Vebova, a sličnog stava je i portparolka Mekdonaldsa Heter Oldani, koja kaže da zdravstveni problemi sa kojima se suočavaju Amerikanci ne mogu da se reše jednostranim merama: „To je ozbiljno i kompleksno pitanje i zahteva saradnju i sveobuhvatan pristup“, navela je Oldani.

Stav predstavnica baš ove dve kompanije nimalo ne iznenađuje, posebno ako se uzme u obzir da Koka kola dominira u prodaji svog proizvoda „na slavinu“, a da je Mekdonalds restoran brze hrane koji godišnje „obrne“ najveći broj kartonskih čaša sa gaziranim pićima.

Konkretno, Koka-kola prodajom „na točenje“ zauzima čak 70 odsto tržišta. Za njom su Pepsi sa 19 odsto udela i dr Peper Snepel sa jedanaest procenata. „Fontana biznis“ godišnje proda oko 9,3 milijardi čaša gaziranih pića i zauzima 24 odsto tržišta koje na tim pićima zaradi oko 76 milijardi dolara.

Nije teško zaključiti da se upravo prodaja pića na točenje najviše isplati. To ne zahteva posebnu ambalažu, poput limenke i boce, etiketiranje i niz radnji koje takav proizvod treba da prođe da bi došao do konzumenta. Dovoljna je slavina, atraktivna kartonska čaša i profit je zagarantovan.

Američki ekonomski analitičar Džek Ruso kaže da će ova gradonačelnikova odluka najviše pogoditi upravo lanac restorana brze hrane Mekdonalds, koji sa čak pet odsto učestvuje u ukupnoj prodaji bezalkoholnih pića u celim Sjedinjenim Američkim Državama. „Ovo je svakako veliki izazov za njihov biznis plan zasnovan na zaradi od prodaje bezalkoholnih pića na točenje u velikim dozama“, smatra Ruso, a mnogi od njih, prema rečima Toma Pirka iz Bevmark Konsaltinga, neće žaliti ni para ni vremena da se protiv te odluke bore.

Kritikama na račun gradonačelnika pridružio se i predstavnik za odnose sa javnošću Njujorške asocijacije za piće (New Your City Beverage Assotiation), produžene ruke industrije gaziranih pića.

Pošto je konstatovao da su gazirana pića nepravedno izdvojena iz drugih faktora koji ugrožavaju zdravlje ljudi, Stefan Fridman se osvrnuo na činjenicu da gradonačelnik Blumberg nije bio gadljiv na uzimanje para za reklamiranje tih proizvoda po njujorškom metrou. „Gradski odbor za zdravstvo ima tu opsesiju da napada gazirana pića i da ih stavlja na vrh lestvice najgorih stvari po ljudsko zdravlje“, rekao je Fridman. „Krajnje je vreme da se okupe ozbiljni zdravstveni stručnjaci i da se zaista pozabave problemom gojaznosti u Americi. Ovakva kvazirešenja samo nas udaljavaju od stvarnog problema i skreću pažnju javnosti sa teškog posla koji rešavanje tog problema zahteva“, zaključio je Fridman.

I dok se situacija polako zahuktava, oni vispreniji su već dali predloge šta bi nadobudni gradonačelnik sledeće trebalo da zabrani. Na listi su se našli: bingo, solarijum, kuckanje poruka dok se prelazi ulica, hot-dogovi veličine cipele broja 46, dezodorans Drakar noar, konzumiranje alkohola i droga na ljubavnim sastancima…