Tromesečno primirije koje je Osama bin Laden ponudio Starom kontinentu u zamenu za povlačenje iz Iraka i Avganistana energično su odbacili evropski lideri; novi španski premijer Hose Luis Sapatero najavio je momentalno povlačenje španskih vojnika iz Iraka, kao deo ispunjenja predizbornih obećanja
Američki eksperti procenili su da je video-traka na kojoj je Osama bin Laden, vođa Al Kaide, krajem prošle nedelje poslao „mirovnu ponudu“ evropskim liderima „najverovatnije autentična“. Tehnička analiza pokazala je „visok stepen verovatnoće autentičnosti“, a detalji koji idu u prilog tom stavu su aktuelnost poruke, jer njen sadržaj uključuje i ubistvo lidera Hamasa Jasina koje se desilo 22. marta. Prethodna video-traka, koju je 4. januara 2004. emitovala katarska tv stanica Al Džazira, takođe je ocenjena kao autentična.
U sedam minuta može mnogo toga da se kaže i Bin Laden nije gubio vreme. Veoma koncizno ponudio je „susedima sa severa Mediterana tromesečno primirje“, kao znak dobre volje posle „izvesnih pozitivnih znakova koji su otuda stigli“ povodom iračke krize i zbivanja na Bliskom istoku. Ponuda sadrži i „klauzulu o automatskom produžetku na isti period“ koja stupa na snagu onog časa „kada se evropski vojnici povuku iz Iraka i Avganistana“. U nastavku, Bin Laden pita: „Na osnovu kog proviđenja su vaše žrtve nevine a naše prah, i na osnovu koje doktrine je vaša krv–krv, a naša voda?“ Vođa Al Kaide poručio je da su atentati u Njujorku i Madridu bili „odgovor na zapadnu politiku u Iraku, Avganistanu i Palestini“, a žrtve poredi sa onima u navedenim zemljama. U tih sedam minuta stigao je da pomene i „mafiju iz Bele kuće“, da najavi dalju borbu protiv najvećih medijskih kuća a UN naziva „cionističkim lobijem“. Izraelu je posvetio posebnu pažnju izjavom da će ubistvo „Ahmeda Jasina biti osvećeno“.
BRZI ODGOVOR: Na reakcije iz Evrope nije trebalo čekati. U pojedinačnim izjavama premijeri, šefovi država ili nadležni ministri jednoglasno su veoma energično osudili ponudu Bin Ladena, a suština se svodi na to da sa „teroristima nema pregovora“. Među prvima se oglasio francuski predsednik Žak Širak, koji je poručio iz Alžira da „nema mogućeg dogovora sa teroristima, jer je terorizam varvarski čin koji ubija nedužne ljude“. Predsednik Evropske komisije Romano Prodi ocenio je da se radi o „nemogućoj hipotezi“, jer za dijalog sa teroristima „nema nikakvog prostora“. Italijanski premijer Silvio Berluskoni sazvao je krizni kabinet, a posle sastanka kome su prisustvovali ministri vojske i inostranih poslova i potpredsednik vlade Đanfranko Fini ponovljen je stav da pred ucenama terorista ne sme biti popuštanja.
Britanski ministar inostranih poslova Džek Stro nazvao je Al Kaidu „organizacijom ubica“ i dodao da bi svaki razgovor sa njom „bio teška greška“. On je ocenio da se radi o „pokušaju podele međunarodne zajednice“. Portparol nemačke vlade takođe je odbacio bilo kakvu mogućnost dijaloga sa „teroristima i kriminalcima kakav je Bin Laden“.
Što se tiče Španije, poslednje žrtve Al Kaide, ponuda je stigla u času pravnog vakuuma, jer je premijer Hose Luis Sapatero baš tih dana u Parlamentu obrazlagao svoj program i dobio dovoljnu podršku za izbor posle čega je, u nedelju 18. aprila, pred kraljem Huanom Karlosom položio zakletvu, zajedno sa 16 svojih ministara od kojih su, u skladu s predizbornim obećanjem, polovina žene. Ministarstvo inostranih poslova povereno je 52-godišnjem diplomati od karijere Migelu Anhelu Moratinosu, koji je punih sedam godina bio specijalni izaslanik EU-a na Bliskom istoku. Smatra se da i dalje ima odlične veze i u Izraelu i među Palestincima. Već sam podatak da je na čelu ovog izuzetno važnog ministarstva jedan profesionalac, prvi od vremena Fernanda Morana u prvoj vladi Felipea Gonzalesa 1982, ohrabrujući je znak. Pre nego što je zvanično postao šef španske diplomatije, Moratinos je povodom ponude Bin Ladena samo rekao: „Mi koji tražimo mir i slobodu, niti treba da je slušamo niti da joj pridajemo značaj.“ Španija, bez obzira na to koja je vlada na vlasti, ima isti stav i kada je reč o internom terorizmu ETA: nema pregovora, jedini uslov je apsolutna predaja terorista i obustava svih terorističkih aktivnosti.
USLOVNO JEDINSTVO: Evropa je, dakle, jedinstvena u stavu da sa teroristima nema pregovora, ali nije oko toga kako se izvući iz Iraka. Novi španski premijer Hose Luis Sapatero u subotu je, u prvom javnom aktu u svojstvu premijera, odao počast 191 žrtvi terorističkog akta Al Kaide 11. marta u Madridu. U nedelju je, samo nekoliko časova posle polaganja zakletve, iznenadio i sopstvene simpatizere izjavom da će španski vojnici otići iz Iraka i pre 30. juna. To nije nikakav ustupak zahtevu Bin Ladena već ispunjenje još jednog od izbornih obećanja uz prve žestoke kritike iz redova opozicije, pa i nekih evropskih saveznika. Čak je i Havijer Solana, sa kojim se Sapatero sastao dan pre polaganja zakletve, tražio od svog partijskog druga – naravno u funkciji „ministra“ spoljnih poslova Evropske unije – da preispita svoju odluku, ali pred činjenicom da će Ujedinjene nacije teško dobiti relevantnu ulogu u Iraku, što je bio uslov za ostanak španskih vojnika, Sapatero je odlučio da ubrza njihov povratak. Tako će oko 1400 španskih vojnika uskoro kući. Nažalost, njih jedanaestoro se nikada neće vratiti. Sapatero je o svojoj odluci odmah obavestio Vašington, a ministar inostranih poslova Moratinos izrazio je uverenje da ova odluka „ne bi trebalo da utiče na odnose Vašingtona i Madrida“.
Španska policija tražila je poslednjih nedelja Sanela Sjekiricu, rođenog pre 23 godine u Mostaru, pod sumnjom da je bio u vezi s Marokancem Fuadom el Morabitom koji se nalazi među uhapšenima povodom atentata u Madridu 11. marta. Sjekirica je u Španiju stigao 1993. kao izbeglica i živeo je s majkom u Ovijedu. Dok ga je policija tražila, ona je tvrdila da se njen sin nalazi „na odmoru u Andaluziji“, ali je zapravo bio u Švedskoj odakle se javio nekim sarajevskim listovima i španskoj policiji tvrdeći da je nevin.
Prošlog petka sleteo je na madridski aerodrom Barahas gde je odmah uhapšen.
Poslednjih dana, povodom atentata u Madridu i moguće veze Sanela Sjekirice s pripadnicima Al Kaide, u španskoj štampi objavljena su mnoga svedočenja iz kojih se vidi da su neki od uhapšenih terorista bili u Bosni i prošli obuku u specijalnim logorima za mudžahedine. Do pre nekoliko godina takva vrsta informacije bila je prava retkost u španskoj štampi, jer se nije uklapala u šablonsku podelu na „dobre“ i „loše“ u bosanskom ratnom loncu. Međutim, poslednja vest kaže da je Sjekirica oslobođen svih optužbi i pušten na slobodu
Manje od mesec dana posle ubistva vrhovnog vođe Hamasa šeika Ahmeda Jasina ubijen je i njegov naslednik Abled Aziz al Rantizi. Rantizi je ubijen u helikopterskom napadu 17. aprila. Zajedno s njim poginula su i dvojica njegovih telohranitelja.
Ne odstupajući od taktike ciljnih ubistava, Izrael je nastavio sa likvidacijama vođa palestinskih ekstremističkih organizacija. Dobivši podršku i od SAD i od svoje partije Likud za plan o dezangažovanju, izraelski premijer Arijel Šaron smatra da ima odrešene ruke da ga sprovede kako želi. Atentat je usledio nekoliko sati posle palestinskog samoubilačkog napada. Najavljujući još posle ubistva Ahmeda Jasina da Izrael neće čekati palestinski odgovor, već će udariti prvi, naredio je likvidaciju novog Hamasovog lidera.
Ubistvo Rantizija ima za cilj obezglavljivanje Hamasa, jer se smatra da Rantizija nema ko da nasledi. Iako ni Rantizi nije bio adekvatna zamena za šeika Ahmeda Jasina, on je uživao veliku popularnost i bio je poznat po svojim radikalnim stavovima i beskompromisnoj borbi protiv Izraela. Sada, posle njegovog ubistva, nekoliko lidera Hamasa iz Gaze pretenduje na njegovo mesto, pre svih Ismail Hanija i Mahmud al Zahar. Ipak, nijedan od njih se po popularnosti ne može porediti s Rantizijem, a obojica važe kao mnogo umereniji i pragmatičniji lideri od njega. Hamas je odlučio da ne saopštava ime sadašnjeg vođe zbog pretnje od novog atentata, ali su izraelski izvori već objavili da je novi lider Hamasa u Gazi Mahmud al Zahar, što su Palestinci demantovali. Vrhovni vođa Hamasa ostaje Kaled Mašal, koji se nalazi u egzilu u Damasku, a Izrael je najavio i njegovo ubistvo kada se budu stekli uslovi za to.
Ubistvo Rantizija razbesnelo je Palestince koji su se u velikom broju okupili na njegovoj sahrani. Najavljena je stostruka osveta, ali izgleda da to Izrael ne brine mnogo. Palestinski političari su atentat objasnili kao posledicu američke podrške Šaronovom planu i svi predviđaju još veće zaoštravanje. Napad su osudile i EU i Rusija, nazvavši ga kontraproduktivnim i nezakonitim, dok su SAD samo izjavile da bi Izrael morao da razmisli o posledicama svojih postupaka.
Likvidacijom vođa Hamasa i liderâ ostalih palestinskih organizacija koje izvode terorističke napade, Izrael smatra da će ih naterati da prestanu sa organizovanjem samoubilačkih napada. Takođe, zbog unilateralnog povlačenja sa okupiranih teritorija, ne sme se ostaviti utisak da se izraelske trupe povlače zato što su na to naterane, već zato što Izrael sam tako želi. Jasno stavljajući do znanja da su svi lideri Hamasa mete, oni smatraju da će ubuduće biti teško naći ozbiljnog pretendenta na to mesto jer niko ne želi da bude glineni golub izraelskim helikopterima i avionima. Palestinske vlasti su najavile da će pokušati da uključe u vlast i vođe terorističkih organizacija, pa Izrael tu sigurno ne želi da vidi one najradikalnije.
Ipak, atentat na Rantizija sigurno neće dovesti do smirivanja situacije, naprotiv. Ostale organizacije koje imaju za cilj borbu protiv jevrejske države najavljuju da će se solidarisati sa Hamasom i da će sarađivati više nego do sada. Kako je izjavio palestinski ministar inostranih poslova Nabil Šaat, „sada je sve bliže od – novog primirja“.
M. S.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
