Polovinom juna zemlja od četiri miliona stanovnika odlučivaće o budućnosti 500 miliona državljana Evropske unije
Specijalno za „Vreme“ iz Dablina
Grickaće se nokti u Briselu do 12. juna kada će se održati referendum u Irskoj za prihvatanje Lisabonskog sporazuma. Ako Irska kaže „ne“ to znači da pada u vodu još jedan pokušaj reorganizacije proširene Evropske unije. Poznato je kako se završio slučaj „evropskog ustava“. Francuska i Holandija su rekle ne. Onda je potpisan Lisabonski sporazum koji je u 90 odsto članova identičan ustavu, ali pod drugim imenom. Potpisali su ga šefovi vlada svih 27 članica EU u decembru prošle godine u Lisabonu. Sve zemlje osim Irske ratifikovaće sporazum u nacionalnim parlamentima, a jedino Irska, po svom ustavu iz 1937, mora da organizuje referendum. Veliki teret na irskim plećima odslikava se i u uzavreloj atmosferi uoči referenduma. Istraživanja pokazuju da vodi kampanja za glas „da“, ali sa veoma malom prednošću i još uvek velikim brojem od oko 40 odsto neopredeljenih.
USTAV NA MALA VRATA: Šta je u stvari Lisabonski sporazum? Specijalno za „Vreme“, Meri O’Rurk, bivša potpredsednica vladajuće stranke i član irskog parlamenta, odgovara: „Sporazum znači da EU nastavlja svoj posao na pojednostavljen, demokratskiji i efikasniji način, pomaže u ujednačavanju plata i prvi put pruža mogućnost građanske inicijative.“ Gradonačelnik grada u centralnoj Irskoj i član Šin Fejna, jedine parlamentarne stranke koja oponira sporazumu, ima drugačije mišljenje. „Ovo je loš sporazum za Irsku, za javni servis, radnike i farmere. Zajednička spoljna politika ruši našu tradicionalnu neutralnost i gura nas u NATO. I naš bivši premijer Berti Ahern, čija stranka promoviše sporazum, rekao je da se tekst ne razlikuje mnogo od teksta evropskog ustava.“
Realno, ovaj sporazum donosi novine u poslovanje i funkcionisanje EU. Uvodi se nov sistem glasanja, funkcija predsednika i ministra inostranih poslova koji bi trebalo da predstavlja Evropu na međunarodnom planu. Omogućava se formiranje evropske vojske i zajedničke politike na granicama EU i prema imigrantima. Prvi put se pominje i mogućnost izlaska iz EU! Evropska komisija, telo gde se donose zakoni, više neće jednoglasno odlučivati, već po principu kvalifikovane većine, a članice neće imati svake godine predstavnike u tom telu. Irska, recimo, od 15 godina, pet godina neće imati „ministra“ i to je ono na šta se pozivaju protivnici sporazuma. Pravo veta ostaje samo u nekoliko slučajeva, na primer u slučaju poreske politike.
Tako je za jedne Lisabonski sporazum Evropa XXI veka, dok je za druge gubitak suverenosti i neutralnosti. Pitanje irske neutralnosti je već tema za drugu priču. U Drugom svetskom ratu kada se dobro znalo ko su negativci, Irci su bili neutralni, uz poneki skandal pomaganja fašistima, a onda su u američkoj invaziji na Avganistan i Irak svojim aerodromima opsluživali američke avione za dotok goriva…
Kada je reč o ovom sporazumu, u Irskoj su se stari protivnici složili, a tradicionalni prijatelji razdvojili. Dve najveće opozicione partije podržavaju vladajuću partiju u kampanji za prihvatanje, dok koalicioni partner u vladi, Zelena stranka, ostaje po strani jer nije imala dovoljnu većinu na internom glasanju povodom zauzimanja javnog stava. Levičarske stranke su većinom protiv, ali glavna, Laburistička stranka podržava sporazum. Podeljeni su i veliki sindikati u zemlji, tako da zvaničnog stava još nema. Predsednik Udruženja farmera javno promoviše glas „ne“, ali ostavlja ostalim farmerima da glasaju po savesti. Kampanje se zahuktavaju, neke su čak i oštro kritikovane. Jedna desničarska organizacija je lepila plakate sa irskim herojima i natpisom „Oni su dali živote za tvoju slobodu, nemoj je odbacivati“. Jedna od najglasnijih nevladinih organizacija, Libertas, koju vodi irski multimilioner, u svojoj „ne“ kampanji lepi postere sa vilom – misli se na onu za seno, ispod koje se obraćaju evropskom ministru za poljoprivredu i upućuju gde može da zabode istu.
NEMA PLANA B: Tako se vodi borba za neopredeljene glasače od kojih pola ni ne planira da izađe na referendum. Ishod je potpuno neizvestan, a prethodna istraživanje ne moraju ništa da znače. Kada se održavao referendum za Sporazum iz Nice, 2001, statistika je pokazivala da će Irci glasati „za“; međutim, na veliko iznenađenje, Nica nije prošla u Irskoj. Ali, pošto za neposlušne postoji i popravni, Irci su se predomislili, pa su rekli „da“, na ponovljenom referendumu 2002. I time je otvoren put za prvo veliko proširenje EU.
Možda će i sada imati pravo na preispitivanje svoje odluke, iako je predsednik Evropske komisije Hose Manuel Baroso izjavio da nema plana B. U slučaju da irska kaže „ne“, EU će funkcionisati po dosadašnjim ustaljenim pravilima.
Nama ova priča pokazuje i drugu stranu EU i stav nekih članica prema prebacivanju sve većih nadležnosti na EU, kao i da oštra kampanja za i protiv sporazuma može da se dogodi i negde drugde osim u – Srbiji.
Nakon što je Evropska unija uvođenjem carina na američki burbon odgovorila na carine koje je Evropi nedavno uveo Donald Tramp, američki predsednik sada preti novim taksama – i to od 200 odsto, na vino i šampanjac
Prema zvaničnim podacima u Švedskoj je 120 dece mlađe od 15 godina u 2024. optuženo za ubistvo ili učešće u ubistvu, što je četiri puta više nego pre dve godine
Stranka Demokratit, koja se zalaže za postepenu nezavisnost Grenlanda, odnela je pobedu na izborima, pobedivši levičarske partije koje su činile prethodnu vladu. Novi lider Jens-Frederik Nilsen jasno je poručio da Grenland pripada Grenlanđanima, a ne stranim silama
Hogevejk u Holandiji je pionirski poduhvat. To je čitav kvart za ljude sa demencijom (na slici) – onde žive normalno, koliko se može – ali su okruženi medicinskim osobljem. Neki kažu da je to model budućnosti, drugi da je Trumanov šou
Životni put je 27. februara 2025. završio deseti svetski šampion, velemajstor sovjetskog amalgama “šaha za mase” i duge tradicije. Taj šahovski Oblomov, pametan, plemenit, talentovan i lenj, izgubio je hladnoratovski meč stoleća 1972. u Rejkjaviku od američkog vunderkinda Bobija Fišera, “najboljeg predstavniku sovjetske škole šaha” i mnoge razočarao, ali je i stekao poštovanje zbog sportskog ponašanja i dostojanstva u porazu
Prisluškivana diskusija novosadskog odbora PSG-a na nivou je lupetanja u kafanskim razgovorima kakvi se vode širom Srbije. Njegovo objavljivanje pokazuje svu bedu teško uzdrmane vlasti, ali i lutanja delova opozicionih partija
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je studente i građane izazvao da mu 15. marta u Beogradu izađu na crtu - ako smeju. Odluka na Andrićevom vencu je pala: nema više foliranja da je režimska vrhuška tolerantna, počinje tvrda igra represije
Studenti „koji žele da uče“ zahtevom za smenom ministarke Slavice Đukić Dejanović zapravo ispunjavaju Vučićevu želu da malo kinji socijaliste. A Vlada je ionako cela pala
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
