Kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. stanovnici Surata u Indiji nisu mogli ni zamisliti da će rat hiljadama kilometara daleko od njih dovesti do samoubistava u njihovoj zajednici.
Surat, grad u zapadnoj državi Gudžarat je središte industrije dijamanata u Indiji, koja zapošljava preko 600.000 ljudi. Prema statistikama industrije dijamanta u Suratu se seče i brusi 80 odsto tog dragog kamenja u svetu, piše DW.
Dijamantska industrija u ovom mestu se već se suočavala sa mnogim problemima: poplavama u Africi, padom potražnje sa Zapada, smanjenim izvozom u Kinu – a onda je u februaru 2022. počeo rat u Ukrajini.
Usledilo je više talasa zapadnih sankcija protiv Rusije, koje su uključivale i ruske dijamante. To je iznenada Surat gurnulo u tešku finansijsku krizu. EU i G7 su zabranile uvoz ruskih dijamanata preko trećih zemalja, ozbiljno ograničavajući pristup ključnoj sirovini dijamantske industrije u Indiji: Kada je zabrana stupila na snagu u martu 2022. Indija je ostala bez skoro trećine svog prihoda od dijamanata.
„Preko 30 odsto indijskih sirovina dolazi iz ruskog rudnika Alrosa“, rekao je Dineš Navadija, regionalni predsednik Saveta za promociju izvoza dragulja i nakita (GJEPC) koji je formiran u okviru Ministarstva trgovine i industrije. „Taj gubitak se još uvek oseća“, rekao je on za DW.
Jagdiš Kunt, predsednik udruženja trgovaca dijamantima u Suratou, ima sličnu sumornu perspektivu: „Od prvog bombardovanja u rusko-ukrajinskom ratu stvari su se za nas samo pogoršavale“.
Indijski trgovci imaju previše dijamanata
Indijski izvoz sečenih i brušenih dijamanata opao je za 27,6 odsto u finansijskoj 2023-24. godini, uz značajne rezove tri najveća kupca – SAD, Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Kao rezultat toga, kompanije imaju zalihe koje su oko tri puta veće od onih koje obično imaju, rekao je Navadija.
„Kreditne linije su počele da presušuju i vlasnici preduzeća su često primorani da prodaju deo akcija za sitne pare, samo da bi ostali operativni“, rekao je on.
Radnici vape za pomoć
Najmanje 63 brusača dijamanata izvršila su samoubistvo u Suratu u poslednjih 16 meseci. Prema izveštajima lokalnih medija, nekoliko je ostavilo samoubilačke poruke u kojima navode da su ih na to naterali finansijski problemi. Hiljade drugih ljudi su izgubili posao ili se suočavaju sa katastrofalnim smanjenjem plata.
Rameđ Zilaria, šef sindikata radnika dijamanata Gudžarata, provodi značajan deo svog vremena odgovarajući na pozive na telefonsku liniju za pomoć onima koji razmišljaju o samoubistvu.
„Primili smo preko 1.600 poziva za pomoć otkako smo pokrenuli taj broj“, a to je bilo pre samo nešto više od mesec dana – 15. jula.
Jedan takav poziv ga i dalje proganja.
„To je bio brusač koji više nije znao šta će“, rekao je Zilarija. Čovek je bio nezaposlen četiri meseca, nije mogao da plati stanarinu, pa čak ni školarinu za svoje dete. Dugovao je 500.000 rupija (5.392 evra) a oni koji su mu pozajmili novac, postali agresivni.
„Rekao je da je umoran i da želi da izvrši samoubistvo“, rekao je Zilarija „Plakao je u našoj kancelariji ceo dan. Na kraju smo pronašli kuću koju smo iznajmili za njegovu porodicu, platili depozit i prvi mesec kirije, školarinu za njegovu decu i našli posao za muža i ženu van industrije dijamanata“.
Međutim, ne može se svima pomoći finansijski, rekao je on. „Pokušavamo da nađemo posao za ostale, ali sve što oni znaju je brušenje dijamanata.“
Manoj, 45-godišnji brusač dijamanata iz Surata, posle tri decenije rada, u maju je takođe ostao bez posla. Jedini koji zarađuje u šestočlanoj porodici. Na kraju je našao posao dostavljanja paketa za kurirske kompanije. Plata je mala i poslodavac mu ne nadoknađuje troškove goriva.
Kasni dva meseca za kiriju, nije mogao da plati školarinu svog starijeg deteta i stavio je pod hipoteku mangalsutru svoje žene (venčani zlatni lančić koji hinduističke žene smatraju svetim), zlatne minđuše i prsten.
„Ne znam kako sastavljamo kraj s krajem“, rekao je on za DW.
Kompanije skraćuju radno vreme – smanjuju plate
Ni vlada ni sindikat radnika dijamanata nemaju potpune podatke o tome koliko je ljudi ostalo bez posla, pošto delovi industrije dijamanata, kao i mnogi druge u Indiji, rade neformalno.
„Pokušali smo da uradimo anketu tako što smo poslali Gugl formulare, ali većina njih ne zna kako da rukuje takvom tehnologijom“, rekao je Zilarija.
Šef sindikata je procenio da je najmanje 50.000 brusača izgubilo posao u poslednjih šest meseci – a stotine hiljada u poslednjih 18 meseci.
Oni koji su imali sreće pa i dalje imaju posao, suočavaju se sa ozbiljnim smanjenjem plata.
Mnoge kompanije prešle na četvorodnevnu radnu nedelju kako bi uštedele novac. Takođe su smanjili radno vreme po danu.
„Oni žele da osiguraju da što više ljudi ima posla, ali to je rezultiralo smanjenjem plata za 30-40 odsto. Neko ko je zarađivao 40.000 rupija sada zarađuje samo 23.000 mesečno“, rekao je Navadija.
Radnici žele oživljavanje starog Modijevog programa
Sindikat radnika dijamanata Gudžarata poslao je više pisama vladi države Gudžarat, tražeći paket ekonomske pomoći.
Zahtevali su oživljavanje programa obuke osmišljenog da unapredi veštine radnika u industriji dijamanata koji je Narendra Modi pokrenuo u Gudžaratu tokom ekonomske krize 2008-09. Modi, koji je sada indijski premijer, u to vreme je bio glavni ministar (premijer) te severne države.
Sindikat je takođe tražio finansijsku pomoć za porodice zanatlija koji su izvršili samoubistvo.
„Pišemo im od prošle godine, nisu ni odgovorili“, rekao je Zilarija.
Sankcije pogađaju ceo lanac snabdevanja
U aprilu, na jednoj manifestaciji u Suratu, indijski ministar spoljnih poslova Subramanjam Džaišankar izrazio zabrinutost zbog posledica zabrane ruskih dijamanata od strane G7.
„Njihova namera je da naškode Rusiji. Ali to ne funkcioniše tako. Proizvođač obično pronađe način da to reši. Takvi koraci imaju tendenciju da, više nego Rusiji, naškode onima koji su niže u lancu snabdevanja“, rekao je on, a preneli lokalni mediji.
U maju je novinska agencija Rojters izvestila da SAD preispituju najstrože elemente zabrane ruskih dijamanata nakon protivljenja draguljara iz Indije, Afrike, pa čak i Njujorka.
