Iranski mesec Dej po hrišćanskom kalendaru pada između 22. decembra tekuće i 20. januara naredne godine. Ovog puta su ga građani Irana dočekali u najvećoj ekonomskoj krizi od uspostavljanja Islamske republike (1979). Inflacija je u decembru iznosila 42,2 odstvo, a hrana je bila 72 odsto skuplja u odnosu na 2024. Na dan prvih izveštaja o štrajku prodavaca na teheranskom Velikom bazaru i u tržnim centrima, 28. decembra iranska valuta pala je na najniži nivo svih vremena – američki dolar vredeo je skoro 1,5 miliona rijala. U znak protesta zbog ekonomske nestabilnosti, prodavci su zatvorili radnje, a nezadovoljstvo se brzo proširilo među radnicima. Prve reakcije vlasti imale su umirujući ton, predsednik Pezeškijan je izrazio razumevanje i demonstrante nazivao “mojom decom”, a smenjen je guverner centralne banke. Tokom 29. i 31. decembra nemiri su najpre zabeleženi u univerzitetskim kampusima, da bi Hjuman rajts voč objavio da su građani na ulicama u 27 od 31 provincije. Njihovi zahtevi – poštovanje ljudskih prava, rešenja za ekonomske probleme – brzo su zamenjeni pozivima na rušenje Islamske republike, povratak monarhije, te smrt vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija.
Prvih dana 2026. počele su da stižu vesti o žrtvama, čiji je broj rastao. Ova dešavanja su privukla pažnju američkog predsednika Trampa, koji se tih dana više bavio hapšenjem Madura. Pošto je prepoznao potencijal za promenu režima, on je 2. januara preko društvenih mreža poslao poruku i građanima i vlastima Irana. Koristeći izraz kojim je već ranije pretio Severnoj Koreji, da je “oružje napunjeno i spremno za paljbu” (“locked and loaded”) i da su SAD spremne da priteknu u pomoć́ ukoliko Iran nastavi da ubija mirne demonstrante.
Odgovor je došao dan kasnije. U svom obraćanju narodu, ajatolah Ali Hamnei demonstrante je nazvao “stranim agentima koji rade za SAD i Izrael”, a najavljeno je da pravosuđe prema njima neće imati milosti. Ove poruke sa vrha kao da su bile zeleno svetlo oružanim snagama da primene smrtonosnu silu. Protesti su se širili, a broj žrtava povećavao da bi u narednim danima prestolonaslednik Reza Pahlavi iz izgnanstva u SAD pozvao Irance na “konačnu bitku”, što je, kako neki smatraju, dodatno podstaklo mase da zauzmu centre gradova.
Nove vojne tehnologije omogućavaju policiji da prati i identifikuje učesnike protesta, primećeni su dronovi kako vire u stanove ne bi li operateri identifikovali ko peva slogane protiv ajatolaha. Učesnici protesta lomili su CCTV kamere po ulicama…
UKIDANJE INTERNETA
NetBloks, organizacija koja se bavi monitoringom upravljanja internetom širom sveta, objavila je 8. januara da je u Iranu registrovala isključenje interneta. Ubrzo je postalo jasno da je na snazi skoro potpuna blokada interneta i mobilne telefonije. Režim je preuzeo kontrolu nad razmenom informacija unutar zemlje i sa inostranstvom, ostavljajući upotrebu interneta tek onoliko koliko joj treba da preuzme kontrolu nad narativom, plasira lažne sadržaje i obeshrabruje otpor. Za to je koristio državne medije i platforme poput Telegrama, kako bi slao poruke neprijateljima u inostranstvu.
Drugi cilj gašenje interneta bio je onemogućavanje organizacije i koordinacije protesta, te slanja informacija u svet. Vesti iz Irana stizale su preko satelitskih “Starlink” terminala, kojima pristup ima oko 50.000 ljudi – mahom aktivista – ali i novinara “Al Džazire”, BBC, “Rojtersa”, CNN. BBC piše da je korišćenje “Starlinka” kažnjivo sa do dve godine zatvora i da policija pretražuje zgrade ne bi li našla terminale i uništila ih. Ipak, svet je počeo da saznaje informacije o sve većem broju građana na ulicama, porastu broju mrtvih, haosu u bolnicama…
Tramp je 10. januara objavio da je plan Pentagona spreman i uključuje bombardovanje vojnih i civilnih objekata, ali i nuklearnih postrojenja. U narednim danima je predsednik Irana Pezeškijan preko državne televizije optužio “teroriste sa podrškom iz inostranstva” za paljenje bazara, džamija i kulturnih dobara, kao i za ubistva građana. Uskoro je vlast organizovala skupove podrške Islamskoj Republici širom zemlje.
No, bilo je sve više vesti u kojim se pominju pogubljenja. Tramp je 13. januara poslao poruku demonstrantima da “nastave sa protestima, preuzmu svoje institucije, da je pomoć́ na putu”, a zapretio je i “veoma snažnom akcijom” u slučaju pogubljenja uhapšenih. Istog dana predsednik parlamenta Irana, Mohamed Bager Kalibaf, poručio mu je: “Dođite i gorite u vatri iranske nacije tako žestoko da će to postati trajna lekcija u istoriji za sve represivne vladare SAD. Dođite i saznajte šta će se desiti sa vama i sa regionom.”
Sutradan, SAD je naložio evakuaciju dela osoblja vazdušne baze Al Udeid u Kataru, a arapski i turski zvaničnici intenzivirali diplomatske napore radi smanjenja tenzija. Kako je izvestio CNN, izvori iz ovih zemlja upozorili si da bi “bilo kakva vojna eskalacija imala posledice po bezbednost i ekonomiju šireg regiona, te da bi napad sada mogao imati suprotan efekat i ujediniti Irance sa obe strane iza režima.”
“SADA JE MIRNO”
U izjavi za “Foks njuz”, iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao je 14. januara da “vešanje ne dolazi u obzir” i dodao: “Sada je mirno. Sve imamo pod kontrolom i nadajmo se da će mudrost prevladati i da nećemo završiti u situaciji visoke napetosti, koja bi bila katastrofalna za sve”.
“Njujork tajms” je izvestio da je od 13. januara “Starlink” dostupan besplatno onima koji imaju uređaj, mada je signal često ometan, a NetBloks 19. januara objavio da je blokada interneta ušla u jedanaesti dan, ali da je pristup omogućen pojedinim onlajn uslugama, poput Gugla. Dostupne informacije su cenzurisane.
Mreža aktivista za ljudska prava (HRANA) saopštila je da ima nedvosmislene podatke da je do tada ubijeno 3776 građana, dok se 8949 slučajeva još istražuje. Potvrđeno je hapšenje najmanje 24.348 osoba. Pozivajući se na neimenovanog iranskog zvaničnika, “Rojters” je javio da je najmanje 5000 ljudi ubijeno, uključujući oko 500 pripadnika bezbednosnih snaga. Najviše mrtvih je, navodno, na severozapadu, u kurdskim delovima Irana.
Ajatolah Hamnei je potvrdio da su ubijene na hiljade ljudi, ali da su za njihovu smrt krivi teroristi SAD i Izraela. Istom prilikom je nazvao Trampa “kriminalcem” i najavio radnu grupu za efikasno kažnjavanje demonstranata: “Božjom milošću, iranska nacija mora da slomi kičmu pobunjenicima, baš kao što je slomila kičmu pobuni”.
Nekoliko dana kasnije policija je pozivala učesnike protesta koji “nisu neprijateljski vojnici, već obmanjena omladina” da se sami prijave u roku od tri dana kako bi bili blaže kažnjeni.
DANI TESKOBE I ČEKANJA
Evropljani, napeti i pod stalnim stresom zbog Trampove namere da preuzme Grenland, rata u Ukrajini i sudbine NATO, kao i mnogih drugih problema, osudili su nasilje u Iranu, zatražili prestanak nasilja i poštovanje ljudskih prava uključujući i pristup internetu, te oslobađanje uhapšenih. Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost predložila je novi paket sankcija usmerenih na oko 20 pojedinaca i 10 entiteta umešanih u represiju. Taj potez je u skladu sa novim sankcijama SAD, koje su, između ostalog, usmerene ka Aliju Larijaniju, savetniku vrhovnog vođe i šefu Vrhovnog nacionalnog bezbednosnog saveta Irana. Koliko su ove sankcije svrsishodne nije poznato, ali činjenica je da je već 230 Iranaca i 40 kompanija pod istim EU sankcijama.
S druge strane, Rusija i Kina su osudile “spoljašnje pokušaje mešanja u unutrašnje poslove Irana” i optužile Vašington da iskorišćava unutrašnje iranske nemire kako bi opravdao potencijalne vojne napade i promenu režima. Turska je ukazala da su protesti organizovani iz inostranstva, pre svega optužujući Izrael. Kada su u pitanju zemlje Persijskog zaliva, posebno Saudijska Arabija, Oman i Katar, one traže smanjenje tenzija i, kako izveštava “Volstrit džornal”, upozoravaju SAD da bi napad na Iran doveo u pitanje tržište nafte i štetio svima “pa i američkoj ekonomiji.”
Imajući u vidu neuspehe u Iraku i Avganistanu, Tramp je više puta kritikovao politiku “promene režima i obnova zemalja” kojoj su se mnogi Iranci nadali. Njihovo razočaranje je još veće s obzirom na to da ih je predsednik SAD hrabrio da preuzmu vlast, obećavajući vojnu “lock and loaded” podršku, a onda se povukao.
Iranski vrh je više puta slao poruke da ne želi rat, ali je spreman za sve opcije. Na tu spremnost utiče i poruka svetu koju je Tramp poslao hapšenjem Madura, pa je 18. januara predsednik Pezeškijan objavio na Iksu da bi napad na Ajatolaha Hamneija predstavljao objavu “rata svih razmera sa iranskim narodom”.
Dok građani Irana prebrojavaju žive i sahranjuje mrtve, odsečeni od ostatka sveta, teško je predvideti šta će im sledećih nekoliko dana, nedelja i meseci doneti. Informacije koje stižu iz Irana ukazuju na to da su ulice prazne, internet sporadično radi, kao i mobilna telefonija. Iranci širom sveta su organizovali proteste tražeći da se nešto učini kako bi ponovo čuli svoje prijatelje i članove porodica i saznali da li su živi i na sigurnom. Većina još čeka poziv iz otadžbine.
Svedočenja
BBC Persija objavljuje informaciju o velikom broju ubijenih izbliza (novinar koristi reč “pogubljenje”) ili sledja, što je u skladu sa svedočenjima da je pucano u demonstrante u begu. Izveštaji ukazuju na veliki broj ranjenih. Svedoci govore o tome da nisu smeli da zovu hitnu pomoć zbog toga što svi koje ova služba odveze bivaju uhapšeni. Iako Iran to negira, humanitarne organizacije, kao i mediji poput “BBC Njuz”, “BBC Persija” i “Asošijeted pres” objavili su svedočenja da vojska od porodica ubijenih traži novac za iskorišćene metke, kao i za preuzimanje tela. Navodno, lekari zovu porodice da preuzmu tela pre nego što vojska dođe u mrtvačnice.
