Sukobi radnika i policije, desetine mrtvih, vanredno stanje u gradu Žanaozen blizu Kaspijskog mora. Evropska unija je veoma zabrinuta zbog situacije u Kazahstanu. "Ljubav" prema predsedniku Nazarbajevu zvanom "tata", totalitarni sistem, "grad jabuka", nepregledno prostranstvo, evroazijska unija i mladi srpski astronomi
Za „Vreme“ iz Alma Ate
Zbog brzine priprema za put nije bilo vremena da se razmišlja o tome gde zapravo idemo. Poznate su nam bile samo osnovne informacije o tome da je Republika Kazahstan evroazijska zemlja, velika kao četvrtina Evrope, nekadašnja članica Sovjetskog Saveza… U svetu je poznatija po filmu Borat, koji je stvorio više predrasuda nego što je promovisao pravu sliku Kazahstana.
Iz Srbije je na put dugačak oko 5000 km krenula reprezentacija mladih astronoma na 16. međunarodnu astronomsku olimpijadu. Pet takmičara (Dušan Šobot, Ivan Tanasijević, Aleksandar Miladinović, Luka Bojović i Vladimir Sladojević) i vođe tima – Ivan Milić i Nikola Božić.
Već nakon sletanja na aerodrom u Alma Atu, stiče se utisak da će čitav boravak biti dobro organizovan. Sačekuje nas Akbota Abilaitegi, koja nas ljubazno upoznaje sa detaljima našeg boravka. I svi su nasmejani i raspoloženi da izađu u susret i da pomognu gostima. Ali to i pored najbolje namere ponekad ide teško, jer retko ko govori engleski jezik. Pored kazačkog i ruski ima status zvaničnog jezika.
„Ruski govore i razumeju svi, a kazački samo deo populacije. Zbog toga je čest slučaj da natpise imamo dvojezično ili samo na ruskom jeziku. Pismo kazačkog jezika je latinica sa nekim specifičnim slovima, jedinstvenim za ovaj jezik“, objašnjava nam Akbota, inače studentkinja ekonomije, koja je angažovana, jer dobro govori engleski.
GRAD JABUKA: Put ka krajnjem odredištu vodi kroz novi deo grada. Visoki soliteri, staklo, metal, moderne zgrade… Urbani prizor pomalo iznenađuje, moderna arhitektura pre svega u poslovnom delu Alma Ate, ili kako ga danas zovu Almati (Almaty na engleskom). Ovde su smeštene velike kazahstanske, ruske i azijske kompanije. Vrlo malo naziva je poznato posetiocima iz Evrope. Čak su i banke potpuno nepoznate. Jedino što je univerzalno i ovde jesu proizvodi tehnoloških kompanija. Alma Ata je najveći grad i privredni centar Kazahstana. Do 1997. godine bio je glavni grad, kada je to postao Astana.
„Glavni grad promenjen je iz nekoliko razloga. Jedan je racionalan – Astana se nalazi u centru naše velike države, dok je Almati na krajnjem istoku. Drugi je politički, jer je Almati bio glavni grad tokom sovjetske ere. Ipak Almati ostaje najveći grad sa oko 1,5 miliona stanovnika, a samim tim i sa najjačim uticajem“, objašnjava Mahambet Sagdijev, jedan od mladih ljudi u organizaciji Olimpijade.
Akbota Abilaitegi nam zatim ponosno priča o svom gradu i kaže da je Alma Ata grad jabuka. „Nastao je na području bogatom jabukama i drugim voćem, i otuda naziv koji u prevodu znači ‘bogat jabukama’. Postoji nekoliko spomenika jabuci u samom gradu.“
Alma Ata je i grad fontana, na koje svuda nailazimo – na raskrsnici, u parku, ispred važnih zgrada. Dok se veći deo države nalazi u suvom i ne mnogo zelenom okruženju, Alma Ata se nalazi na visoravni iznad koje počinju da se razvijaju masivi Himalaja i obiluje vodom.
Primetan je jak uticaj socrealističke arhitekture iz doba Sovjetskog Saveza. Međutim, ovde zgrade ipak nisu samo funkcionalno građene, već često postoji i dobar dizajnerski pečat. Veliki je broj spomenika uglednim Kazahstancima, ali poseban utisak ostavljaju oni vezani za vreme II svetskog rata i antifašističke borbe. Kazahstan i ovaj grad su imali velike žrtve u odbrani Sovjetskog Saveza, a naročito Moskve.
Grad kao i čitava država su veoma bezbedni. Na ulici vas neće čudno gledati iako se turisti prepoznaju na prvi pogled. Naprotiv, svi su veoma predusretljivi. Mogu se videti dobri automobili, uglavnom japanski. Ljudi su obučeni kao u bilo kojoj evropskoj zemlji. Najrasprostranjenija brza hrana je doner kebab. Veoma je ukusan, pogotovo kada se spremi na lokalni način sa domaćim začinima.
PONOSNI NA SAMOSTALNOST: Šesnaesta po redu astronomska olimpijada bila je održana u Nacionalnom naučnoobrazovnom centru „Bobek“. Izgled i opremljenost ove institucije pokazuje da Kazahstan shvata značaj ulaganja u mlade i njihovo obrazovanje. U pitanju je institucija koja u svom okrilju ima i školu u koju dolaze deca iz drugih škola iz čitave zemlje na dodatne programe vezane za nauku. U centru mogu da se smeste i studenti i postdiplomci koji su došli u Alma Atu da bi se bavili naukom.
Tokom ceremonije otvaranja Olimpijade, na kojoj su govorili akademici, kosmonauti, direktori astrofizičkih instituta, često se čulo ponosno pominjanje obeležavanja dvadeset godina nezavisnosti ove države od SSSR, zbog čega je Kazahstan konkurisao za organizaciju ove olimpijade baš 2011. godine. Međutim, ujedno sa ponosnim isticanjem nezavisnosti, govorilo se i o velikom prijateljstvu sa Rusijom i njegovom značaju za Kazahstan.
„Veoma je značajno što smo pre 20. godina postali samostalna država. To nam je važno u kontekstu naših naroda i naše istorije. Sa druge strane, veoma smo kulturno, istorijski i privredno povezani sa Rusijom, i to što nismo više u istoj državi ne znači da naše veze nisu ostale jake“, objašnjavaju Mahambet i Akbota. Mi smo, naravno, odmah pomislili na vezu između država proisteklih iz Jugoslavije.
KAZAHSTANSKI TATA: U razgovoru sa našim domaćinima upada u oči iskazivanje ljubavi prema predsedniku države Nursultanu Nazarbajevu. Nazarbajev je na vlasti već dvadeset godina, otkad je Kazahstan dobio nezavisnost. U gradu se nalazi veliki Park prvog predsednika Kazahstana, za koji bi, zbog prostranstva koje pokriva, velelepnog ulaza i uređenosti, neupućeni turista mogao da pomisli da je mesto njegovog poslednjeg počinka.
„Park prvog predsednika Kazahstana je finansirao i otvorio sam predsednik, čovek koji već dvadeset godina vodi ovu državu. U žargonu ga zovemo ‘Tata’ što dosta toga objašnjava. Uspeo je da uspostavi nezavisnu državu i da sredi ekonomsku situaciju koja je bila katastrofalna početkom devedesetih. Sada je naša država normalno razvijena i stabilna“, kaže Mahambet Sagdijev, koji je završio engleski jezik, a imao je i prilike da mnogo putuje. Od starog sovjetskog duha ostalo je osećanje za hijerarhiju. Podrazumeva se da svi poštuju odluke „sa vrha“ bez pogovora i diskusije.
Kazahstan je, inače, demokratska država sa predsedničkim sistemom. Ovo znači da se na izborima biraju poslanici i predsednik. Njegova ovlašćenja su mnogo značajnija od premijerovih.
Sagdijev kaže da prosečna plata u Kazahstanu nije prevelika, ali da je dovoljna da se, uz malo napora, normalno živi. „Obrazovani i vredni ljudi mogu da prihoduju dovoljno da mogu da priušte sebi knjige, izlaske, pozorište i balet, putovanja… Noćni život nije preterano intenzivan, u skladu sa tradicionalnim vrednostima, ali je kulturna ponuda dovoljno interesantna i mladima“, objašnjava Sagdijev. On bi voleo da putuje u Evropu, jer je to ideal svim mladim ljudima u Kazahstanu.
ODAKLE POLEĆU RUSKE RAKETE: Bajkonur je sigurno najpoznatija lokacija u ovoj državi. U pitanju je kosmički centar za lansiranje ruskih raketa u svemir. Sa Bajkonura su poleteli i Sputnjik, kao prvi veštački satelit, i Vastok sa Jurijem Gagarinom. Upravo ove godine Kazahstan i ceo svet obeležavaju 50 godina od prvog leta čoveka u kosmos. I nakon raspadanja stare države, u Kazahstanu je, zbog geografske lokacije pogodne za lansiranje, ostao ovaj najveći centar za svemirske misije.
Kosmodrom Bajkonur poznat i pod imenom Tjuratam, nalazi se u stepama Kazahstana, oko 200 km istočno od Aralskog mora, na nadmorskoj visini od 90 metara. Ime Bajkonur potiče od šireg istoimenog područja. Područje je iznajmljeno Rusiji do 2050. godine i nalazi se pod upravom Ruske kosmičke agencije. Bajkonur je izgrađen 1955. godine.
Od prvih letova su se nizala lansiranja i do sad ih je bilo više od 2500. Poslednjih godina neka su počela da donose i lep prihod, jer se odatle u orbitu oko planete šalju i sateliti drugih zemalja, razumljivo, pod komercijalnim uslovima. Ovaj kosmički centar je trenutno jedina veza astronauta i kosmonauta na Međunarodnoj svemirskoj stanici u orbiti sa Zemljom, otkad je šatl program obustavljen.
Krajem avgusta 2011. godine je došlo do eksplozije ruskog teretnog broda samo pet minuta nakon lansiranja, koji se rasuo po šumama Sibira na komadiće i nije dospeo do orbite. Teretnjak je nosio tri tone hrane i goriva na Međunarodnu stanicu. Ovo je inače retka incidentna situacija u istoriji ruskog svemirskog programa.
U razgovoru sa oficirima kazahstanske vojske koji su kao predstavnici kosmičkog centra u Bajkonuru došli da pozdrave mlade astronome iz celog sveta, saznali smo da se ceo događaj dobro istražuje, kako bi se pronašli uzroci eksplozije. Ovo je posebno važno, jer je ovo trenutno jedini način komuniciranja sa astronautima na Međunarodnoj stanici, podvlače oni.
Vanredno stanje
Predsedničkim dekretom u gradu Žanaozen blizu Kaspijskog mora uvedeno je vanredno stanje. Zabranjuju se štrajkovi i protesti, ograničava sloboda kretanja po gradu i pristup u pravcu ka gradu i van njega, a vanredno stanje će trajati do 5. januara sledeće godine, javljaju zapadne agencije. Kazahstanske vlasti tvrde da je u sukobima između radnika na naftnim poljima i policije poginulo jedanaest, a povređeno skoro 90 ljudi. Organizacije za ljudska prava govore o 70 poginulih i preko 500 povređenih.
„Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton izrazila je zabrinutost zbog jučerašnjih događaja u gradu Žanaozen i nada se da će kazahstanske vlasti smesta pokrenuti istragu o tim događajima i da će, putem dijaloga, biti pronađeno mirno rešenje za probleme radnika u štrajku“.
Sukobi izbili na dan proslave 20. godišnjice nezavisnosti Kazahstana 16. decembra u Žanaozenu između policije i radnika koji protestuju tražeći veće plate spadaju u najžešće nemire koji su se dogodili u naftom bogatoj bivšoj sovjetskoj republici, otkad je postala nezavisna 1991. godine. Demonstracije je započelo više stotina radnika jednog naftnog postrojenja koje kontroliše državna kompanija KazMunajGas, tražeći, već šest meseci, veće plate i bolje uslove rada. Oko 1000 radnika letos je otpušteno zbog štrajka, ali su demonstracije nastavljene.
U ponedeljak je i u gradu Aktau demonstriralo hiljade ljudi i tražilo da vlasti povuku trupe iz Žanaozena. U obraćanju naciji prošlog vikenda predsednik Nazarbajev je situaciju predstavio tako kao da radnički protesti nemaju nikakve veze sa nasiljem do koga je došlo. On je obećao da će vinovnici biti pronađeni i kažnjeni, a da će vlada pregovarati sa radnicima.
Sve kritike na račun njegovog autoritativnog režima Nazarbajev je odbacivao s obrazloženjem da ima veliku podršku u narodu, za razliku od ostalih centralnoazijskih država proisteklih iz Sovjetskog Saveza, da u Kazahstanu nema niti etničke, niti verske netrpeljivosti.
Tu argumentaciju je prihvatao i Zapad, te je Kazahstan prošle godine bio prva bivša sovjetska republika i kao prva azijska država predsedavao Organizacijom za bezbednost i saradnju u Evropi. Nade da će se popraviti stanje ljudskih prava i slobode govora nisu se ispunile. Organizacije za zaštitu ljudskih prava pre po tim pitanjima konstatuju negativan trend.
Najnoviji nemiri ugrožavaju ulogu Kazahstana kao regionalnog faktora stabilnosti. U poslednje vreme množe se incidenti, ponekad sa terorističkom, ponekad sa posve nejasnom pozadinom. Početkom decembra snage bezbednosti ubile su prilikom jedne akcije više islamista. Nepregledno nenastanjeno prostranstvo Kazahstana pogodno je za skrivanje kako ekstremističkih islamskih grupa iz Avganistana tako i iz susednog Turkmenistana, Uzbekistana i Tadžikistana. Vlast i proteste radnika pokušava da prikaže u svetlu nekakvih ekstremista.
A. I.
Ko je Borat?
Glavni junak filma Borat je kazahstanski TV voditelj. Njega vlada ove zemloje šalje u Ameriku da napravi reportažu iz koje bi Kazahstanci mogli da nauče stvari korisne za prosperitet svoje države. On je veoma politički nekorektan i često seksualno provokativan prema sagovornicima. Snimajući reakcije sagovornika, u ovom kvazidokumentarcu, autori pokušavaju da pokažu istovetnost tzv. trećeg sveta i modernog zapada. Film je duhovit, ali je na ružan način iskorišćena pogrešna slika o Kazahstanu koju film kreira kroz glavni lik, kako bi se pokazale mane zapadnog sveta. Nažalost, ova slika je u eri pop kulture olako prihvaćena kao slika pravog Kazahstana.
Evroazijska unija
Ruski predsednik Dmitri Medvedev, predsednici Belorusije i Kazahstana Aleksandar Lukašenko i Nursultan Nazarbajev 19. decembra osnovali su Evroazijsku komisiju, koja treba da sprovede ranije dogovorenu „Deklaraciju o evroazijskoj ekonomskoj integraciji“. U tom dokumentu se govori o prelasku na narednu etapu procesa integracije, jedinstvenog ekonomskog prostora zasnovanog na pravilima i principima Svetske trgovinske organizacije, koja će u svakom trenutku biti otvorena i za druge države. Premijer Vladimir Putin je prvi put govorio o stvaranju „Evroazijske unije“ sa bivšim sovjetskim republikama u oktobru, u članku objavljenom u listu „Izvestija“, ubrzo nakon što je najavio svoju kandidaturu za predsedničke izbore 2012. godine. Tri bivše sovjetske republike već su formirale Carinsku uniju, ali osnivanje Evroazijske unije, koja bi imala sopstveno rukovodstvo za kontrolu jedinstvenog ekonomskog prostora, predstavljalo bi prvu integraciju takve vrste u regionu od pada SSSR pre dvadeset godina. Jedinstveni ekonomski prostor trebalo bi da bude uveden 1. januara 2012. godine.
Multinacionalna država
Kazahstan je nacionalno mešovita država – 63 odsto su Kazaci, 24 odsto Rusi, dok su ostali Uzbeci, Ukrajinci, Ujguri, Tatari, Nemci… Kazake ćete prepoznati po kosim očima, jer su mongolskog porekla, a Ruse po plavim očima i kosi. Ljudi na ulici su veoma lepi.
Država promoviše slobodu veroispovesti. Oko 70 odsto stanovništva ispoveda islam, dok je velika većina ostalih pravoslavne hrišćanske veroispovesti. Međutim, šetajući gradom ne može da se zaključi koja je religija dominantna. U gradu se mogu videti kako džamije tako i ruske pravoslavne crkve. Raznovrsnost naroda i religija ogleda se i u narodnim igrama koje su predstavili na otvaranju i zatvaranju Olimpijade. Bogatstvo nošnji, različitost muzike i igara…
Kazahstan se nalazi u Centralnoj Aziji. Kažu da su evroazijska zemlja, jer se najzapadniji deo nalazi iza linije Urala. Iako je po površini veoma velika, ima svega oko 17 miliona stanovnika. Društveni bruto proizvod iznosi oko 11.000 dolara.
Tri bronze za srpske astronome
Reprezentacija Srbije na međunarodnim astronomskim olimpijadama učestvuje od 2002. godine. Takmičenje se sastoji iz tri segmenta. Teorijski deo podrazumeva rešavanje teorijskih zadataka iz astronomije, slično takmičenjima iz matematike i fizike u našoj zemlji. Drugi deo, posmatrački, podrazumeva proveru poznavanja rada sa teleskopom i snalaženje na noćnom nebu. Učesnici u pola sata treba da reše sve tražene probleme. Poslednji deo podrazumeva rešavanje praktičnih problema, koji uključuju obradu rezultata merenja i snimaka dobijenih sa ozbiljnih astronomskih instrumenata. Naših pet takmičara je osvojilo tri bronzane medalje. Na Olimpijadi je ukupno dodeljeno 13 zlatnih medalja, 16 srebrnih i 30 bronzanih. Dodeljeno je i sedam specijalnih nagrada.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Rudarenje litijuma u Nemačkoj zavisi od mnogobrojnih odobrenja. Koliko je Saksonija daleko od prvog rudnika litijuma o kom su razgovarali Šolc i Vučić? Šta je potrebno za dobijanje dozvole za rad? I koliko će to uticati na životnu sredinu? Dojče vele donosi odgovore
Asadov pad loše je uticao na saveznike Sirije, kao što su Iran i Hezbolah. Dok pobunjenici slave, sirisjkim izbeglicama Evropa zatvara vrata uz lažno obećanje da su bezbedni
Dok dezavuiše najbliže saradnike i pokušava da uplaši narod kukanjem na „hibridni rat“ i zazivanjem tajnih službi, u obraćanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića sve više se oseća smrad sumpora iz Šešeljevih dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
