Suvlasništvo nad stenom

Tek što je nekako rešen (ako je rešen) problem sa Marokom oko stene Perehil, španska diplomatija suočila se s novim/starim problemom oko jedne znatno veće i mnogo poznatije stene. Reč je, naravno, o Gibraltaru oko koga se zvanični Madrid i London spore već tri veka. U poslednje vreme, kao dobri saradnici u okviru Evropske unije i NATO-a, dve zemlje su prilično približile pozicije i u izgledu je dogovor o „podeljenom suverenitetu“ što će biti kompromis koji bi trebalo da zadovolji obe strane, ali i pre nego što je sporazum doveden do kraja probleme je izazvala treća strana – stanovnici Gibraltara. Naime, Peter Karuana, glavni ministar (funkcija koja zamenjuje premijera) ostrva, najavio je za kraj oktobra referendum na kome od stanovnika očekuje da kažu energično „ne“ sporazumu o „podeljenom suverenitetu“. Biće to referendum o samoopredeljenju, a odluka je, kako tvrdi Karuana, doneta „posle detaljnog i studioznog razmatranja situacije“. Prvi političar Gibraltara optužio je Džeka Stroua, ministra inostranih poslova Velike Britanije, za „besplatnu izdaju naših političkih prava i naših legitimnih aspiracija“.

ŽUSTRE REAKCIJE: I Madrid i London reagovali su žustro, tvrdeći, pre svega, da referendum nema nikakav pravni legalitet i da se njime ne postiže apsolutno ništa, ali Peter Karuana ima drugačiju teoriju: „Pravni aspekt zasad uopšte nije bitan, najvažnija je politička snaga, odnosno ono šta građani misle o podeli suvereniteta nad Gibraltarom od strane Londona i Madrida.“ U Madridu je nova ministarka inostranih poslova Ana Palasio izjavila da je referendum ilegalan i da neće imati nikakav pravni značaj ako ga ne prizna London, a iz Forin ofisa, kroz izjavu Pitera Hejna, britanskog ministra za Evropu, stigla je jasna poruka da neće biti priznat referendum u čijoj pripremi i neposrednoj organizaciji ne učestvuje London.

Džek Strou je sa svoje strane bio cinično praktičan, rekavši da je odluka o sazivanju referenduma „prilično skup način da nam se kaže ono što već znamo“. Strou je pri tom mislio na generalno poznat probritanski stav prvog ministra i većine stanovništva. „Dan posle referenduma stanovnici Gibraltara će ustati i sresti se s onom istom realnošću koju su imali i pre njega.“

Strou je ponovio raspoloženje Londona da se s Madridom pregovara na bazi „podeljenog suvereniteta“ bez obzira na to kako se bude završila priča o referendumu.

Tri vodeće političke partije Španije, vladajuća Narodna stranka, glavna opoziciona partija PSOE i Ujedinjena levica imaju sličan stav po pitanju Gibraltara i smatraju da je najava o održavanju referenduma pokušaj da se „minira sporazum“, ali je iz separatističke Katalonske revolucionarne levice (ERC) stigla ocena da je reč o „španskom neokolonijalizmu“. Portparol ERC-a Đoan Ridao čestitao je vladi Gibraltara na odluci o sazivanju referenduma uz komentar da je „kontradiktorno da vlade Španije i Velike Britanije na početku XXI veka odlučuju o sudbini jedne teritorije ne pitajući ništa one koji tamo žive“. ERC odavno zastupa iznetu tezu, ali je svima jasno da se ovde ne radi o podršci „pravednoj borbi gibraltarskog naroda“, već o ideji o nezavisnoj Kataloniji.

MOGUĆI NESPORAZUMI: Relativno visok stepen saglasnosti Londona i Madrida o budućem statusu Gibraltara ne isključuje i neke nesporazume, pre svega oko statusa britanske vojne baze na Steni. U britanskoj verziji, „podeljeni suverenitet“ ne uključuje i vojnu bazu. Piter Hejn, ministar za Evropu, očekuje da „Madrid pokaže razumevanje za status vojne baze koji se ne može menjati“. Po njemu, Španija će kao član NATO-a „imati pristup“ vojnoj bazi „isto kao i druge članice“ i to je novi kvalitet u odnosu na dosadašnji status, „ali puna kontrola baze ostaje u rukama Britanaca i tačka“ , bio je jasan Hejn u intervjuu „El Paisu“. Kao argument on navodi da su mnoge druge vojne baze NATO-a pod direktnom kontrolom vlada određene zemlje i da s te strane Gibraltar ne bi bio nikakav presedan.

Dve strane nisu sasvim saglasne ni s terminologijom budućeg sporazuma. Za London, reč je o „stalnom sporazumu“, dok Madrid više voli da se kaže „sporazum na neodređeno vreme“. U pomenutom intervjuu Piter Hejn tvrdi da termin „stalno“ ne znači i „večno“ jer u politici „ništa nije večno“ da bi potom filozofski objasnio da je jedan sporazum „na snazi dok ne bude zamenjen drugim“. On takođe tvrdi da je bolje „ne dogovoriti se ništa, nego postići loš dogovor“. Ocenjuje i da se dve zemlje nalaze pred „istorijskom šansom“ i da bi eventualni sporazum takođe dobio epitet „istorijski“, dok je Madrid znatno manje oduševljen celom idejom o „podeli suvereniteta nad ostrvom“ ali ne i nad vojnom bazom… Britanskom premijeru Toniju Bleru žuri se da pitanja Gibraltara reši pre ulaska u predizbornu kampanju ili pre referenduma o prihvatanju eura, dok Hose Maria Asnar ne mora nikud da žuri, jer kad neki spor traje tri veka može još koju godinu….