Evropski parlament je izglasao pokretanje procedure za sankcionisanje Mađarske zbog kršenja evropskih vrednosti i vladavine prava. Budimpešta najavljuje tužbu Evropskom sudu pravde. To je samo uvod u buru pred "sudbonosne" evropske izbore u maju sledeće godine, koje bi mogle da dobiju desničarske partije. U centru svega stoje izbeglice
Premijeru Mađarske Viktoru Orbanu nije vredelo ni stotinu strana argumentacije kojom je u Evropskom parlamentu (EP) u Strazburu hteo da se suprotstavi optužbama evropskih poslanika da njegova vlada kontinuirano krši vladavinu prava i oglušava se o demokratske principe.
Orban je hteo da predupredi aktiviranje člana 7 Ugovora o EU, tzv. „nuklearne opcije“, protiv zvanične Budimpešte, kojom bi se pokrenuo čitav niz finansijskih i političkih kaznenih mera koje podrazumevaju i suspenziju određenih prava zemlje-članice i teoretski mogu da dovedu do uskraćivanja glasa u evropskim institucijama.
Poslanici Evropskog parlamenta, međutim, uprkos žestokoj debati na plenarnoj sednici održanoj 12. septembra, bili su neumoljivi: zbog kršenja prava EU u oblastima demokratije, građanskih prava i korupcije sa 448 glasova „za“, 197 „protiv“ i 48 uzdržanih, EP je izglasao pokretanje sankcija protiv Mađarske.
Ovo je drugi put da evropske institucije pokreću famozni član 7 tzv. Ustava unije, jer je prošlog decembra Evropska komisija, koja takođe ima pravo da pokreće „kaznene mere“ protiv država-članica EU, protiv zvanične Varšave pokrenula „nuklearnu opciju“ zbog spornih pravosudnih reformi (vidi „Vreme“ br. 1386).
OSVETA MIGRANTOLJUBACA: Brojne su sistemske primedbe bile iznete na račun konzervativne Orbanove vlade i njegove partije Fides u izveštaju koji je sačinila evropska poslanica Zelene stranke, Holanđanka Judita Sarhentini: od drakonske migracione politike, gušenja slobode medija, zatim udara na civilni i nevladin sektor, preko korupcije i urušavanja nezavisnih institucija i pravosuđa, ili pritiska na autonomiju univerziteta.
Iako je EP ovlastio holandsku poslanicu da ode u Mađarsku i sačini izveštaj o stanju demokratije u toj zemlji, tokom svoje trodnevne posete početkom ove godine ona nije našla za shodno da se obrati zvaničnim mađarskim institucijama, niti je prilikom prikupljanja dokumentacije uzela u obzir zvanične podatke, da, kako sama kaže, „ne bi izazvala porast napetosti između Brisela i Budimpešte“.
Ovo je izazvalo burnu reakciju mađarske vlade, koja je Sahertinijevu optužila da je imala unapred napisan izveštaj koji je sačinjen isključivo uz podršku mađarskih nevladinih organizacija koje kritikuju aktuelnu vlast u Budimpešti. Vladajuća stranka Fides optužila je holandsku poslanicu i da je deo mreže Džordža Sorosa, milijardera sa kojim je zvanična Budimpešta već duže vreme na „ratnoj nozi“.
Viktor Orban je izjavio da Mađarsku kažnjavaju isključivo zbog toga što ne podržava migrantsku politiku EU i što, kako je naveo, „konzervativnije shvata vrednosti hrišćanske Evrope“.
Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto bio je još oštriji rekavši da se tu radi o „bednoj osveti političara koji podržavaju migrante“. Sijarto je naveo i da se u izveštaju koji ima 69 zaključaka, njih 13 odnosi na pitanja koja su već rešena, da su povodom 19 zaključaka dijalog i procedure u toku, a da preostalih 37 sadrže „lažne, neosnovane i nepravedne optužbe koje vređaju Mađarsku i nemaju nikakve veze sa stvarnošću“.
Zvanična Budimpešta osporila je čak i validnost glasanja u EP, jer uzdržani poslanici nisu uračunati u procenu dvotrećinske većine, tako da odluka
EP, prema mađarskom tumačenju, i nije mogla biti doneta dvotrećinskom većinom.
ZA I PROTIV: Smatrajući da je reč o kršenju suvereniteta jedne članice EU u ovom sporu sa Unijom, na stranu Mađarske stale su vlade u Poljskoj, Češkoj i Bugarskoj, a podršku Budimpešti odmah su pružili i lideri evroskeptičnih stranaka u vladajućim koalicijama u Austriji i Italiji. Indikativno je da su mnogi evropski poslanici iz frakcije konzervativne Evropske narodne partije, kojoj pripada i Orbanova stranka Fides, glasali za pokretanje postupka protiv Mađarske.
Glasovi parlamentaraca u EP „podelili“ su vladu u Austriji, te su tako konzervativci iz Narodne partije austrijskog kancelara Sebastijana Kurca glasali za izveštaj Sarhentinijeve, dok su evropski poslanici njegovog desničarskog koalicionog partnera, Slobodarske partije Hansa Kristijana Štrahea, glasali protiv.
Predstavnici centralnih i istočnih zemalja iz Višegradske grupe (uz Mađarsku, to su još i Češka, Poljska i Slovačka) većinski su glasali protiv rezolucije, uz nekoliko uzdržanih glasova. Češki premijer Andrej Babiš pokretanje sankcija protiv Budimpešte nazvao je „atakom na celu Višegradsku grupu“ i to samo zato jer su njihove zemlje odbile izbegličke kvote.
fotografije: apFRONT PROTIV IZBEGLICA: Mađarska (V. Orban), Italija (M. Salvini),…
Primetno je bilo da su u Evropskom parlamentu za Orbana glasali radikalni desničari iz svih država Unije, dok su za pokretanje postupka protiv Mađarske bile gotovo sve druge političke frakcije u EP, bilo da su liberali, zeleni, socijaldemokrate ili pripadnici desnog centra. To otvara mogućnost i da se Orbanov Fides u doglednoj budućnosti suspenduje ili isključi iz poslaničkog kluba Evropske narodne partije, što bi za posledicu najverovatnije imalo stvaranje nove frakcije u EP, koja bi objedinila stranke ekstremne desnice u Evropi, sa mađarskim premijerom kao njenim formalnim ili neformalnim liderom.
PORAST POPULIZMA: Imajući u vidu složenu proceduru i sporost evropskih institucija, malo je verovatno da će zvanična Budimpešta izgubiti pravo glasa u EU, jer je za tako nešto neophodna jednoglasna podrška svih zemalja članica. A kao što je Mađarska obećala da će se usprotiviti sankcijama protiv Poljske, tako je i Varšava odmah najavila da neće dozvoliti bilo kakve kaznene akcije protiv mađarske vlade. Za svaki slučaj, Orban je rekao da očekuje „ozbiljnu pravnu raspravu“ o ovoj odluci Evropskog parlamenta, najavivši i tužbu svoje vlade Evropskom sudu pravde, a protiv institucija Unije, zbog „ignorisanja demokratskih standarda i kršenja procedura tokom usvajanja dokumenta u EP“.
…Austrija (H. K. Štrahe), Slovačka (P. Pelegrini), Poljska (M. Moravjecki), Francuska (M. Le Pen)
Žestoka debata u Strazburu najavljuje burnu kampanju za predstojeće evropske parlamentarne izbore u maju sledeće godine koje mnogi analitičari, zbog oštre polarizacije društva na Starom kontinentu, već vide kao prekretničke.
Mađarski premijer nije daleko od istine kada kaže da su aktuelnom sastavu EP „odbrojani dani“ i da će budući Evropski parlament izgledati kudikamo drugačije. Jer, činjenica je da se EU od izbora 2014. godine veoma promenila. U tom kontekstu postavlja se pitanje i legitimiteta aktuelnog sastava EP da nešto više od pola godine pre kraja mandata kažnjava jednu zemlju-članicu.
Imajući u vidu primere brojnih tektonskih promena koje su pogodile Evropu u prethodne četiri godine (od kojih su Bregzit, migrantska, ali i kriza zajedničke evropske politike najeklatantniji), ne treba da čudi što lideri iz evropskog populističkog miljea sumnjaju da odnos snaga u EP danas zaista pokazuje istinsku volju evropskih birača. Tome treba pridodati i činjenicu da tradicionalno veoma mali broj glasača EU izlazi na evropske parlamentarne izbore (na poslednjim izborima 42 odsto). Inicijalna kapisla koja je doprinela ideološkom rascepu i nerazumevanju po brojnim pitanjima između istočnih i zapadnih evropskih zemalja, ali i „detonaciji“ rasta populizma u Evropi u prethodnih nekoliko godina, bila je migrantska kriza za koju EU nije našla rešenje sa kojim bi se saglasile sve članice.
ISTORIJSKA BITKA: Zbog toga su danas broj, ali i popularnost evropskeptičnih, antisistemskih i populističkih partija koje se zalažu za jačanje prava nacionalnih država u odnosu na one koje i dalje forsiraju politiku jačanja institucija EU, u stalnom porastu. Poslednja istraživanja javnog mnjenja u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Švedskoj, Italiji, kao i u zemljama centralne Evrope, pokazuju kontinuiran porast podrške za stranke koje bi iz korena da menjaju politički sistem EU.
Danas neformalni lider tzv. „progresista“ – partija i frakcija u EP koje se zalažu za nastavak postojećeg, proevropskog i neoliberalnog poretka na Starom kontinentu – francuski predsednik Emanuel Makron bio je do pre nekoliko godina (u vreme kada su održani poslednji parlamentarni izbori u EU) beznačajna figura na političkoj sceni Francuske, a kamoli u Evropi. Danas Makron nastupa sa pozicije šefa druge najmoćnije evropske zemlje i njegov kurs prate i brojne frakcije u Evropskom parlamentu.
Sâm Makron predstojeće izbore za EP vidi kao „istorijsku bitku evropejaca i nacionalista“, a ovakav politički „rat svetova“ u Evropi priželjkuju i desničari u Evropi, ali i radikalni konzervativac iz SAD Stiv Benon, nekadašnji strateg američkog predsednika Donalda Trampa koji aktivno učestvuje u kampanji za evropske parlamentarne izbore.
Liderka krajnje desnice u Francuskoj Marin le Pen već je pozvala na ujedinjenje svih evropskih populističkih partija koje će se „žestoko boriti da odbrane naše nacije i našu civilizaciju“. Na sličan način i Stiv Benon hoće da napravi široki savez nacionalističkih partija u Evropi, kako bi na izborima za Evropski parlament osvojili dovoljno mesta da mogu da spreče i koriguju odluke proevropskih stranaka.
Nakon političkog poniženja Mađarske u Evropskom parlamentu dvojica trenutno najuticajnijih desničara u Evropi, ministar unutrašnjih poslova Italije Mateo Salvini i austrijski vicekancelar Hajnc Kristijan Štrahe, stali su uz mađarskog premijera najavljujući trijumf na narednim izborima za EP. „Uveren sam da ćemo za par meseci zajedno sa Orbanom vladati“, poručio je Salvini, dodajući kako će zajedničkim snagama „Evropu potpuno promeniti i socijaliste izbaciti iz evropske vlade“.
Sa druge strane „neoliberalne elite“ i vlade koje su u prethodne tri decenije vladale Starim kontinentom – a koje su očito izgubile poverenje najvećeg dela svojih građana, jer nisu dale efikasan odgovor na brojne strukturne krize i realne probleme i potrebe birača – upozoravaju na opasnost od „povampirenja fašizma“. U evropskim debatama o narastajućoj ekstremnoj desnici sve češće se čuju primedbe da smo očigledno zaboravili lekcije kojima nas je naučio 20. vek.
Fijasko na samitu EU
Iako je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker najavio da EU planira da do 2020. godine pojača snage za zaštitu spoljnih granica Unije za još 10.000 pripadnika Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu (Fronteks), kako bi se dodatno zaštitila od priliva ilegalnih migranata, na neformalnom samitu EU održanom u Salcburgu nije došlo do pomaka po ovom pitanju (Vidi naredni tekst „Što dalje od EU“). Nesložni evropski lideri EU nisu uspeli da se usaglase oko broja budućih graničara, niti da li je uopšte potrebno angažovati dodatne snage u tu svrhu. Imajući u vidu da je broj pristižućih migranata tokom ove godine značajno opao, pojedini evropski lideri postavili su pitanje koliko bi takvo raspoređivanje pripadnika Fronteksa imalo smisla, i da li bi ono potencijalno ugrozilo suverenitet država na čijoj bi teritorijama trebali da budu angažovani.
Većina medija se složila da je samit, čiji je domaćin bila Austrija, zemlja predsedavajuća EU, i u organizacionom i u političkom smislu doživeo debakl, jer evropski lideri nisu uspeli da se dogovore niti oko jednog važnog pitanja koje je bilo na dnevnom redu. Na mrtvoj tački ostali su pregovori Unije sa Velikom Britanijom oko Bregzita, a pomak nije napravljen ni oko migrantskog pitanja. Kancelar Austrije Sebastijan Kurc bezvoljno je ocenio perspektive zajedničkog stava Unije po tom pitanju: „Kako stvari sada stoje, veoma su male šanse da u sledećih nekoliko godina pronađemo zajedničko rešenje za migrantsku krizu.“ Načelan dogovor među liderima EU postignut je makar oko potrebe još većih ulaganja Unije u kritične zemlje Afrike i Bliskog istoka kako migranti više ne bi imali potrebu da dolaze u Evropu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ruski predsednik Vladimir Putin izvinio se nakon pada azerbejdžanskog aviona u kom je poginulo 38 ljudi, „zbog činjenice da se tragični incident dogodio u ruskom vazdušnom prostoru“. Putin nije rekao da li su ruske protivvazdušne snage pogodile avion, u šta postoji sumnja
Unutrašnje slabosti i spoljne pretnje oblikovaće evropsku politiku u 2025. godini. Brisel će morati da nađe odgovor na izazove poput Trampove administracije, finansiranja Ukrajine i jačanja sopstvene odbrane.
Kancelar Olaf Šolc svesno je zatražio glasanje o poverenju Bundestagu kako bi omogućio vanredne izbore. Uz podršku predsednika Štajnmajera, datum je predložen za februar 2025. Raspuštanje parlamenta dolazi u trenutku političke blokade i rastućih problema
Ovi praznični dani su drugačiji – ne smiruju se ni studenti, ne smiruju se ni građani. Grad u kojem se 1. novembra desila strašna tragedija još uvek je prepun adrenalina, i gneva, i nade. Kao da su praznici u drugom planu, a otpor je vidljiv na svakom koraku
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!