Takozvana „Zajednica odgovornosti“ trebalo bi da obezbedi novi pravni mehanizam putem kojeg će grupe od dve do šest osoba moći da preuzmu pravnu odgovornost jedna za drugu
Način na koji ljudi žive, vole, bivaju roditelji i stare u Nemačkoj se menja. Pritom u društvu u kojem svaka četvrta osoba kaže da je usamljena ostaje važno to kako brinuti jedni o drugima, bilo da je reč o brizi o deci ili o starijima, piše Dojče Vele.
„Verojatno najveća reformi porodičnog zakona u poslednjih nekoliko decenija“ – tako ministar pravosuđa Marko Bušman opisuje kamen-temeljac jednog potencijalno radikalnog predloga koji je usaglasila nemačka vladajuća koalicija koju čine Bušmanovi Liberali (FDP), Socijaldemokrate (SPD) i Zeleni.
Takozvana „Zajednica odgovornosti“ (Verantwortungsgemeinschaft) trebalo bi da obezbedi novi pravni mehanizam putem kojeg će grupe od dve do šest osoba moći da preuzmu pravnu odgovornost jedna za drugu, na primer u slučaju hitne medicinske pomoći.
„Zajednica odgovornosti ima i dodatnu simboličku vrednost“, kaže Bušman. „Svako ko uđe u nju, stvara društvenu vezu, strukturu, nešto pozitivno.“
„Slobodan prostor za eksperimentisanje“
„Istina je da u modernim romantičnim vezama nema sigurnosti, a ljudi to često uče na teži način“, kaže Andrea Neverla, sociološkinja koja je sprovela istraživanje o intimnosti i obrascima u odnosima.
U društvu koje stari, kaže ona, treba potpuno preispitati pitanje na koji način želimo da živimo zajedno i tipove mreža podrške na koje se ljudi oslanjaju. To uključuje decentralizaciju dominantnog modela odnosa romantične ljubavi između dvoje ljudi.
„Kada stvarno želimo da učinimo nešto kao grupa, kao kolektiv – ne znam ni za jedan već postojeći koncept u modernom društvu u može dobrovoljno i zakonski da se uđe. Potrebni su nam podsticaji za ljude da se udruže (izvan romantične norme)“, kaže Neverla za Dojče vele.
Ukazujući na primer „odabranih porodica“ koje su stvorile kvir-osobe nakon što su ih njihove biološke porodice odbacile, Neverla ocenjuje da da bi naš svakodnevni život možda bio bolje strukturiran oko prijateljstava, nego oko jednog romantičnog partnera.
„Moramo biti kreativni, a potrebni su nam i podsticaji od države kako bi nam omogućili da isprobamo te različite oblike“, kaže ona.
„’Zajednica odgovornosti’ zapravo bi mogla da bude prostor slobodan za eksperimentisanje, jer bi bilo moguće da grupe ljudi eksperimentišu s novim oblicima zajednice na način koji je priznat od strane države i zakonski zaštićen (kao što brak jeste).“
„Ponuda koju niko ne traži“
Vlada kaže da će „zajednica odgovornosti“ pomoći da život starijih osoba i samohranih roditelja bude lakši. Međutim, grupe koje to zagovaraju skeptične su oko toga koliko će to stvarno promeniti živote ljudi.
„Mislim da to neće mnogo toga da promeni za starije osobe“, kaže za Dojče vele Regina Gerner, predsednica Nacionalnog udruženja organizacija starijih građana (BAGSO). „Već postoje instrumenti, kao što je zdravstveni opunomoćenik, što je takođe manje birokratski nego ako morate da koristite notara.“
Postoji više nego dvostruka verovatnoća u odnosu na prosečnu populaciju da će starije osobe da žive same. Oko 32 odsto ljudi u dobi od 65 i više godina u EU živelo je 2022. godine samo. U Nemačkoj je ta brojka čak 34 procenta, pokazuju podaci Udruženja privatnih zdravstvenih osiguravajućih kuća. Predviđa se da će do 2030. godine za čak 5,75 miliona ljudi u Nemačkoj biti potrebna nega.
Gerner kaže da bi umesto ovoga što se predlaže bolje bilo reformisati Zakon o odsustvu za potrebe nege (Pflegezeitgesetz) koji trenutno omogućava samo članovima uže porodice da uzmu plaćeno odsustvo sa posla radi nege bolesnog rođaka.
Hajdi Tijeman, osnivačica „Tagesheld:innen“, udruženja koje se zalaže za prava samohranih roditelja, slično razmišlja. „Samohranim roditeljima potrebne su veoma različite stvari kako bi mogli da poboljšaju svoju situaciju. Ono o čemu mi govorimo ovde je ponuda koju u stvari niko i ne traži“, kaže Tijeman za DV.
Danas se oko 33 odsto dece u Nemačkoj rađa kod nevenčanih roditelja, pokazuju podaci Instituta nemačke privrede. Prema istom izvoru, stopa razvoda je 2021. godine iznosila 39,9 odsto.
Tijeman je zabrinuta da bi ljudi koji su u romantičnim vezama, ali ne žele da budu legalno venčani, mogli da koriste novi pravni mehanizam kao alternativu braku, ali uz mnogo manje pravne zaštite.
„Majke, koje još uvek snose većinu brige, tada će biti u mnogo goroj situaciji nego ako bi bile u braku“, kaže ona. „Vlada je rekla da neće biti poreskih olakšica povezanih s reformom, ali nije isključila poreske nedostatke“, kaže ona.
Zajednica odgovornosti, ne „lajt-brak“
Kritike reforme stigle su i od opozicionih Demohrišćana (CDU/CSU) i krajnje desne populističke Alternative za Nemačku (AfD). Portparol CDU za pravna pitanja Ginter Krings sugerisao je da bi novi pravni mehanizam „mogao da otvori zadnja vrata poligamiji“, koja je trenutno priznata u Nemačkoj samo za poligamne brakove koji su zakonski sklopljeni u inostranstvu.
„Niko neće moći da kontroliše prirodu veza među ljudima u takvoj ’zajednici odgovornosti’“, rekao je Krings.
Brak i porodica uživaju zaštićeni status prema nemačkom ustavu. Aktuelna vlada je naglasila da je nova reforma usmerena na osobe u neromantičnim vezama, pre svega na starije osobe, i kaže da to nije nikakav „lajt-brak“, odnosno da tu neće biti poreskih olakšica, niti će biti ikakvih posledica za Zakon o nasleđivanju ili obaveze oko izdržavanja.
Samo pusti san?
Neverla kaže da bi želela da vidi nove progresivne i eksperimentalne oblike komunalizacije i zajedništva koje podržava država, ali je zabrinuta da trenutna politička klima u Evropi ide u suprotnom smeru.
„Znam da desničarski populisti ne žele te nove životne koncepte. To otežava onima koji žele da žive u različitosti, ne samo u romantičnim vezama, već u svim drugim oblicima različitosti“, kaže ona.
„Ideja male porodice veoma je korisna i za državu i za kapitalizam, jer se tamo odvija većina onog neplaćenog rada kada je reč o nezi, uglavnom od strane žena, a koji je zaista temelj funkcionalnog društva i (tržišne ekonomije).“
Originalni dokument koji govori o zajednici odgovornosti, stranka FDP je još 2020. godine uključila u predloge za nove načine rešavanja finansijskih pitanja kao što je nasledstvo. Neverla kaže da su sadašnji predlozi mnogo manje ambiciozni.
Stvarno se pitam zašto postoji toliki strah od novih oblika zajedništva, kaže. „I stvarno se nadam da će ljudi shvatiti da im se ništa ne oduzima, već im se u stvari poklanja.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!