Napori Evropske unije da izgradi stabilnu energetsku budućnost zavise od strateških odluka u narednim godinama. Ulaganja u energetiku, nove tehnologije i istraživanje ključna su za smanjenje ranjivosti. Dok Kina nastavlja da oblikuje tržište retkih ruda i reaguje na Trampove tarife sopstvenim merama, Evropa ima priliku da razmotri partnerstvo koje balansira samostalnost i saradnju
Trampov tarifni “Dan oslobođenja” doneo je Evropskoj uniji namet od 20 odsto na carinjenje robe koja se izvozi u SAD. Ovo je dodatno zaoštrilo njihove već zategnute međusobne odnose, nastale zbog neslaganja po pitanju budućnosti Ukrajine nakon dolaska Trampove administracije. Pored EU, na udaru se našla i Kina, koja se suočila sa tarifama od 54 odsto na izvoz robe u SAD. Globalni ekonomski potresi koji su usledili, prema pisanju svetskih medija, otvorili su prostor za bližu saradnju Evropske unije i Kine. Ursula fon der Lajen se sve češće otvoreno zalaže za ublažavanje regulativa koje je sama donosila u prethodnom mandatu – potez koji bi nesumnjivo pomogao evropskoj privredi, koja sve više zaostaje za svetskim tržištima.
Otvaranje prema Kini dolazi u trenutku kada ona dominira proizvodnjom ključnih tehnologija – prema podacima “Vašington Posta”, Kina obezbeđuje preko 70 odsto svetskih solarnih panela i skoro 50 odsto vetroturbina. Sa investicijama od 344 milijarde dolara u obnovljive izvore energije 2024, što čini 55 odsto globalnih ulaganja, Kina pokazuje snagu koja vrlo jasno ukazuje na to da bi saradnja, uprkos dosadašnjim tenzijama i novim američkim tarifama koje ciljaju kineske poluprovodnike, lekove i potencijalno kritične minerale, ipak bila opcija koja bi pomogla Evropi da uhvati korak sa ostatkom sveta.
Da bi ojačala svoju poziciju, EU je u maju 2024. donela Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA), postavivši ciljeve da do 2030. ostvari 10 odsto domaće ekstrakcije, 40 odsto prerade i 25 odsto reciklaže strateških materijala, uz ograničenje zavisnosti od jedne zemlje na 65 odsto. Ipak, situacija na terenu pokazala je da evropska rudarska infrastruktura još uvek nije spremna da preuzme ovakav tempo i obezbedi stabilne lance snabdevanja za sve zemlje članice, a najnovije tarife od 20 odsto na EU izvoz u SAD dodatno će otežati finansiranje ovih projekata.
Geopolitička stvarnost Starog kontinenta, dodatno komplikovana ratom u Ukrajini i sada globalnim trgovinskim ratom koji je pokrenuo Tramp, jasno je ukazala na ranjivost Evrope. I dok je Brisel svim snagama radio na regulativama koje su se u pojedinim trenucima okretale i protiv tehnoloških giganata kao što su Epl i Gugl, Kina se okrenula strateškom širenju svog uticaja i poslovanja u manje razvijenim i rastućim ekonomijama poput Zambije i Pakistana. Koristeći ekonomiju obima da smanji troškove prerade retkih zemnih ruda, došli su do toga da izvoze 47 odsto električnih vozila, baterija i solarnih proizvoda u zemlje Globalnog juga.
U isto vreme, evropski rudarski projekti, poput planiranog kopa u Norveškoj, zahtevaju ogromna ulaganja, za koja evropska privreda još nije spremna i zbog čega su suočeni sa sporim napretkom, a sadašnje tarife dodatno usporavaju pristup kapitalu. Saradnja sa Kinom mogla bi da ubrza evropski razvoj, ali bi istovremeno produbila rizik od zavisnosti, posebno jer Kina najavljuje odmazdu za Trampove tarife ciljanim ograničenjima na izvoz kritičnih sirovina. Ovakva situacija Evropu dovodi u poziciju u kojoj će morati da pronađe balans između ekoloških i ekonomskih prioriteta kako bi razvila konkurentne rudarske i energetske projekte.
Čini se da volja na kineskoj strani postoji. U prethodnom periodu Kina se posvetila širenju međunarodne saradnje u ključnim energetskim oblastima. Vicepremijer Ding Sjuesjang u Davosu je istakao partnerstvo sa EU u cirkularnoj ekonomiji kao model za održivi razvoj, usklađen sa ciljem smanjenja emisija za 90 odsto do 2040, piše CGTN. Napori Kine u ekološkoj obnovi rudarskih područja, zasnovani na revidiranom Zakonu o mineralnim resursima, imaju potencijal primene u celom svetu, što navodi na pitanje: da li bi EU mogla da preuzme neke od tih iskustava i prilagodi ih svojim potrebama sada kada je Trampove tarife primoravaju da traži alternativne partnere?
Kao deo kineske soft power doktrine, kompanije iz ove zemlje ulažu znatna sredstva u rad sa lokalnim zajednicama. U Zambiji grade škole i infrastrukturu, a u Boliviji pružaju obuke i doškolovavanje za rudare. Pa čak i u Srbiji, Ciđin majning, uprkos brojnim problemima sa lokalnom zajednicom, podržava poljoprivrednike u Boru otkupom proizvoda i ulaganjem u škole. Ovakav pristup, u kojem se rudarstvo povezuje sa društvenim razvojem, mogao bi da podstakne Evropu da kroz saradnju sa Kinom unapredi sopstvene rudarske projekte, istovremeno smanjujući otpor prema eksploataciji retkih zemnih ruda, dok se suočava sa ekonomskim pritiscima izazvanim Trampovim politikama.
Napori Evropske unije da izgradi stabilnu energetsku budućnost zavise od strateških odluka u narednim godinama. Ulaganja u energetiku, nove tehnologije i istraživanje ključna su za smanjenje ranjivosti. Dok Kina nastavlja da oblikuje tržište retkih ruda i reaguje na Trampove tarife sopstvenim merama, Evropa ima priliku da razmotri partnerstvo koje balansira samostalnost i saradnju. Ključno pitanje ostaje: kako bi zajednički rad Kine i EU mogao da doprinese globalnoj energetskoj budućnosti, uz poštovanje obostranih interesa?
BUDUĆNOST SARADNJE SRBIJE I SAD
Od 4. aprila 2025, SAD su uvele carine na uvoz robe iz 180 zemalja, uključujući Srbiju, koja je pogođena stopom od 37 odsto, najvišom u regionu. Susedne zemlje suočile su se sa nižim stopama carine: Bosna i Hercegovina 35 odsto, Severna Makedonija 33 odsto, Hrvatska 20 odsto, dok Crna Gora i Albanija imaju stopu od 10 odsto. Više stope od Srbije dobili su samo Laos sa 48 odsto, Madagaskar sa 47 odsto i Vijetnam sa 46 odsto.
Srbija je 2024. izvezla u SAD robu vrednu 620 miliona evra, a stručnjaci upozoravaju da će carine značajno povećati cene ovih proizvoda na američkom tržištu, što će smanjiti prodaju i ugroziti poslovanje srpskih firmi koje zavise od izvoza u SAD. Ipak, efekti neće biti trenutni, jer će američkim kompanijama biti potrebno vreme da povećaju sopstvenu proizvodnju i zamene uvoz iz Srbije i drugih zemalja.
Trampova administracija tvrdi da će carine zaštititi američke radnike i vratiti proizvodnju u SAD, a sam Tramp je ovu politiku nazvao “Danom oslobođenja” za Ameriku, ističući njenu važnost za ekonomsku nezavisnost. Suprotno obećanjima, od kada je preuzeo drugi mandat, glavni američki berzanski indeksi beleže znatan pad – S&P 500 je pao za 16,1 odsto, Dow Jones Industrial Average za 13,0 odsto, a Nasdaq Composite za 21,1 odsto.
Pored toga, EU i Kina su najavile uzvratne mere, upozoravajući na mogući trgovinski rat, koji bi mogao dodatno zakomplikovati međunarodnu trgovinu. Za Srbiju ovo znači ozbiljne izazove u izvoznim sektorima i primorava firme da traže nova tržišta, poput Turske ili Indije, kako bi nadoknadile gubitke.
Ultradesničarski kandit Đorđe Simion i gradonačelnik Bukurešta Nikušor Dan boriće se 18. maja u drugom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji. Simion se protivi slanju vojne pomoći susednoj Ukrajini, kritičan je prema rukovodstvu EU i podržava predsednika SAD Donalda Trampa, tok Dan podržava Ukrajinu
Živo je u Vatikanu gde se raspravlja, nagovara, navija za ovog ili onog kardinala
Jordanske vlasti su zbog bujične poplave evakuisale gotovo 1.800 turista sa drevnog lokaliteta Petra, koji je u proširenju uskog kanjona na jugu te zemlje, preneli su jordanski mediji
Izražavaju se desnoekstremistički ili su skloni teorijama zavere: skoro 200 nemačkih policajaca zvanično je pod sumnjom za ekstremizam – a broj bi mogao biti i veći
Jedno od vozila koje je pokojni poglavar katoličke crkve papa Franja koristio tokom razgovora sa vernicima pretvoreno je u zdravstvenu stanicu, čiji je cilj da pomogne palestinskoj deci u Pojasu Gaze, saopštio je Vatikan
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Sa inkluzivnošću stvorenoj na plenumima, studenti bi trebalo da nastave i prilikom izbornog angažmana. Svaki glas je važan, svaki postotak dragocen. I niko tu nije suvišan, uključujući u nekom koraku i opoziciju – kakva god bila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
