Jučerašnje suđenje bivšem predsedniku SAD Donaldu Trampu ostaće upamćeno kao istorijski momenat, jer je po prvi put neko ko je obavljao funkciju predsednika SAD osuđen za krivična dela. Porota Okružnog suda na Menhetnu proglasila je Trampa krivim za falsifikovanje poslovnih dokumenata.
Sudija Huan Merčan zakazao je ročište za izricanje kazne za 11. jul u 10 ujutro po istočnom vremenu, samo četiri dana pre Republikanske nacionalne konvencije.
Porota od 12 članova proglasila je Trampa krivim za sve 34 tačke optužnice za falsifikovanje dokumenata u vezi sa šemom prikrivanja tajnih isplata novca zvezdi filmova za odrasle Stormi Danijels, kako bi je sprečio da izađe u javnost sa navodima o aferi sa Trampom neposredno pre dana izbora 2016. godine.
Ove 34 tačke proizilaze iz 11 faktura, 12 vaučera i 11 čekova koji čine Trampovu mesečnu nadoknadu troškova bivšem advokatu Majklu Koenu. On je isplatio 130.000 dolara Danijelsovoj, prenosi CNN.
Tramp se izjasnio da nije kriv po optužbama u ovom slučaju i negirao je aferu sa porno glumicom.
Protiv bivšeg predsednika su podignute još tri optužnice, ali se ne očekuje da će ta suđenja biti održana pre izbora u novembru.
Tramp se i u tim slučajevima izjasnio da nije kriv.
Zemlja laži i Bajdenova sabotaža
„Cela naša zemlja je trenutno lažna. Ovo je uradila Bajdenova administracija da bi ranila ili povredila protivnika, političkog protivnika“, rekao je Tramp novinarima napuštajući sudnicu.
Poručio je da će nastaviti da se bori.
„Borićemo se do kraja i pobedićemo jer je naša zemlja otišla u pakao… Borićemo se za naš Ustav. Ovo još nije gotovo“, rekao je on ispred sudnice na Menhetnu.
Predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson ocenio je osuđujuću presudu bivšem predsedniku kao „sraman dan u američkoj istoriji“.
Džonson je opisao suđenje kao „čisto političku vežbu, a ne pravnu“.
„Predsednik Tramp će se s pravom žaliti na ovu apsurdnu presudu i pobediće“, poručio je Džonson.
Koje su moguće presude?
Za svaku od 34 krivične prijave predviđena je kazna od 5.000 dolara i četvorogodišnja zatvorska kazna. Međutim, da li će Tramp otići u zatvor je drugo pitanje, a odgovor ćemo saznati na izricanju presude 11. jula.
Minimalna kazna za falsifikovanje poslovne evidencije prvog stepena je nula, pa bi Tramp mogao da dobije uslovnu, kaznu bez zatvora ili do četiri godine za svaki prekršaj. Trampu bi verovatno bilo naređeno da istovremeno odsluži zatvorsku kaznu za svaku tačku optužnice, dakle do četiri godine zatvora ukupno.
„Sudija bi mogao da ga osudi na bilo šta između nule i maksimuma“, rekao je advokat Den Horvic za CBS.
„Ako ga osudi na period od nekoliko meseci zatvora, mogao bi da ga osudi na period od nekoliko nedelja zatvora, možda čak i da ga osudi na kaznu u kojoj se od njega traži, na primer, da svakog vikenda ide u zatvor na određeno vreme, a da potom ostatak kazne odsluži uslovno“.
Tramp bi takođe mogao da bude osuđen na kućni pritvor, gde bi nosio nanogicu i bio nadgledan umesto da ide u zatvor. Horvic je ukazao da bi kazna kućnog pritvora, koja predstavlja sredinu između Trampovog izvlačenja bez kazne i boravka u državnom zatvoru, mogla da bude najverovatniji ishod. To bi takođe zadovoljilo Trampovu neobičnu bezbednosnu i političku situaciju.
Kampanja uz nanogicu
Kazna kućnog pritvora takođe bi omogućila Trampu da nastavi kampanju, doduše virtuelno, sa mogućnošću da održi konferencije za novinare i ostane aktivan na društvenim medijima.
Tokom celog suđenja, sudija Huan Mečan naglasio je važnost da se Trampu dozvoli mogućnost da vodi kampanju i ostvari svoja prava iz Prvog amandmana dok je kandidat za još jedan mandat u Beloj kući. Ali to je samo deo jednačine koji sudija mora da izvaga u svojoj odluci.
U američkom Ustavu ne postoji ništa što bi Trampa moglo da spreči da se kandiduje na predstojećim izborima, uprkos svojoj trenutnoj situaciji.
U članu dva Ustava navedene su samo tri kvalifikacije za predsedničku kandidaturu. Prvi uslov je da kandidat mora da ima najmanje 35 godina, drugi je da mora biti rođen u Sjedinjenim Američkim Državama, a poslednji da je pre podnošenja kandidature kandidat živeo na tlu SAD barem 14 godina.
Ne pominju se krivične prijave ili građanska odgovornost bilo koje vrste kao diskvalifikacija nekoga da se kandiduje ili obavlja funkciju predsednika u Ustavu.
Doron M. Kalir, profesor prava na Pravnom fakultetu Klivlend-Maršal, potvrdio je da svako ko je optužen ili osuđen za krivično delo i dalje može da sedi u Ovalnoj sobi. Ustavni propust je isto što i zakonska dozvola, rekao je on. To znači da ako Ustav ne govori ništa o zločinu ili osudi kao delu podobnosti, to je dozvoljeno.
On je rekao da u vreme osnivanja Amerike, nacrti Ustava verovatno nisu smatrali optužnicu ili osuđujuću presudu kao faktor za podobnost.
„U skladu sa tim, prepustili su biračima da odluče da li takva osoba zaslužuje da ih vodi. Ta rešenost da se prepusti biračima ostala je netaknuta više od dva veka. Sumnjam da će to sada biti poremećeno“, rekao je Kalir za VERIFY.
Vrhovni sud je takođe potvrdio uslove ustavne podobnosti i sprečio države da isključe sve osuđene za bilo kakvu optužbu da se kandiduje za saveznu funkciju, uključujući i funkciju predsednika.
Jedini način da se promene uslovi bio bi izmena Ustava. Prema Nacionalnom arhivu, Kongres bi trebalo da usvoji amandman sa dve trećine glasova većine i u Predstavničkom domu i u Senatu. Ili bi ustavnu konvenciju trebalo da podrži dve trećine državnih parlamenta. Ipak, poslednji put ova konvencija je sazvana davne 1787. godine.
