Srpska truba u Albaniji

Folk muzika iz Srbije u kafićima na albanskom primorju nije ništa neuobičajeno. U dobrom raspoloženju, Albance sa Kosova, pošto znaju srpski, neretko „kuća časti“ još kojim pivom.

Srpsko-jugoslovenske pesme u Albaniji postale su popularne još u godina komunizma. Nekada je ova zemlja imala samo nekoliko sati TV programa, a na televiziji se uglavnom pojavljivao dugogodišniji diktator Enver Hodža. On je Albaniju izolovao od sveta. Sve što je dolazilo sa Zapada bilo je zabranjeno: filmovi, muzika, knjige… Inače, sam Hodža je napisao svoju biografiju u osamdeset knjiga, tako da je smatrao da ljudi imaju šta da čitaju. Istakao se i gradnjom na stotine hiljada bunkera po celoj zemlji…

foto: reuters

Ipak, uprkos svim svojim naporima, Enver Hodža nije uspeo da hermetički zatvori Albaniju. Više niko ne zna ko je i kada smislio da od limenki piva napravi neku vrstu antene preko koje su se, uz dodatne kablove, mogle pratiti strane radio i televizijske stanice. Činjenica da se za „krivično delo“ izricalo i po deset godina zatvora, nije mnogo pomogla režimu Envera Hodže: jedan stanovnik Tirane je slomio nogu pokušavajući da na krovu postavi antenu da bi na jednoj od jugoslovenskih televizija gledao Lepu Brenu.

Najslušanija muzička emisija u to vreme u Albaniji bila je „Pozdrav“ (moguće da je emitovana iz Podgorice). A kako svetski sport uopšte nije beležen u albanskim medijima, posebno se slušao Radio Jugoslavija i, uopšte, razni sportski prenosi na srpskom, na jugu i na italijanskom. Čak i danas mnogi znaju da kažu „gde si druže“, a neretko u komunikaciji koriste izraze kao što su „jedanaesterac“, „prečka“, „stativa“, „korner“, „žuti karton“ itd.

Najpoznatija pevačica posle Lepe Brene bila je Zorica Brunclik. Slede Ana Bekuta, Lepa Lukić itd., a kasnije i Ceca, Dragana Mirković i druge. Po uzoru na jugoslovenske pevače u Albaniji – Miroslav Ilić je bio najpoznatiji – postojao je i način šišanja koji se zvao jugoslovenski: duga kosa napred i pozadi, a kratka sa strane.

Gledajući televiziju i slušajući radio, jedan deo ljudi je naučio srpski i italijanski jezik.

Karaoke klubovi danas su jako moderni u Albaniji. Centar Tirane, a naročito deo koji je poznat kao „blok“, pun je kafića, diskoteka i lepih restorana. Tu su nekada imali vilu Enver Hodža i neki od državnih službenika.

U karaoke klubu „Flarens“ pevaju se i srpske pesme. Na vrhu top-liste je već mnogo decenija pesma Lepe Brene „Čik

pogodi“ – u Albaniji skoro nema svadbe da se ne peva ta pesma.

U karaoke klubu „Paradise“ u Skadru takođe imaju iste pesme. U kombiju koji putuje na relaciji Skadar–Tirana jedan od vozača sluša „Južni vetar“.

Iako su kraj devedesetih godina obeležili sukobi na Kosovu, Albanci iz Albanije su nastavili da slušaju, traže i kupuju srpsku muziku. Kao posledica toga i drugih veza, mnogi od njih uprkos lepoti albanske obale idu u Crnu Goru makar na kraći odmor nekoliko puta godišnje.

Na albanskim radio-stanicama poslednjih godina naročito je bio popularan Željko Joksimović posle učešća na Evroviziji sa njegovom pesmom „Lane moje“. Dosta pevača koji pevaju na svadbama među ostalim pesmama izvode i srpske. Mlađi pevači uglavnom ne znaju srpski i ne razumeju tekst, ali umeju da otpevaju pesme.

Zbog velikog interesovanja u Albaniji, a takođe i na Kosovu, jako je poznat reditelj koji se potpisuje kao Aleksandar iz Makedonije. A u Albaniji je neko vreme, kako se misli, živeo i reditelj spota pesme „200 na sat“ Ivana Gavrilovića koji je radio nekoliko pesama albanskim folk-pevačima.

Jedan od najvećih koncerata u poslednjih nekoliko godina bio je koncert Gorana Bregovića sa njegovim Orkestrom za svadbe i sahrane. Bregovićev koncert održan je 1. i 2. aprila 2006. u Palati Kongresa u Tirani. U toku ta dva dana sala je „gorela“ od vike i pevanja: sve karte po ceni od oko 30 evra bile su rasprodate.

Bregović je tada šetao Tiranom i sve novine su pisale o njegovom dolasku. Ludilo je trajalo nekoliko dana, a gradonačelnik Tirane Edi Rama primio je Orkestar za svadbe i sahrane u svom kabinetu. Bregoviću je tada dodeljen ključ grada za doprinos razvoju kulture Balkana i time je postao počasni građanin Tirane. Od srpskih medija skoro niko nije pisao o tome, a dobijanje te nagrade je naljutio kosovske Albance koji su ga povezali sa vremenom Slobodana Miloševića.

Albanci često pitaju gde je Lepa Brena i šta radi, i onda vole da ispričaju svoju verziju srpske muzike i slušanja televizije. Mnogo njih su tada videli Jugoslaviju kao zemlju slobode – ona je kulturološki za njih bila Zapad. Sada Albanija ima dobre televizije i digitalne mreže, ali sa Srbijom gotovo da nema kontakta sem ambasada i biznismena. Međutim, u Albaniji se još uvek slušaju srpske pesme, a na svadbama se čuje srpska truba.