Cene divljaju, ekonomija u recesiji, ratovi svuda okolo – ali pred izbore u Nemačkoj priča se samo o migrantima. Favorit za kancelara Fridrih Merc utrkuje se sa radikalno desnom Alternativom za Nemačku
Za “Vreme” iz Bona
Bivaju čuda u politici, ali retko tolika kakvo je potrebno da spreči konzervativnog Fridriha Merca da na prevremenim izborima 23. februara dograbi pol-poziciju za formiranje Vlade i useli se u Kancleramt. U tom slučaju će ostati večita dilema da li je Merc kancelar postao zahvaljujući svojoj politici ili uprkos njoj. Desetak dana pre nego što Nemci nagrnu na birališta deluje da je Merc svojim demohrišćanima doneo nepotrebne glavobolje.
I prošlog vikenda su na ulice nemačkih gradova izašle stotine hiljada ljudi – najviše u Minhenu, gde se okupilo 250000 demonstranata – da se usprotive skretanju udesno i saradnji demohrišćana i Alternative za Nemačku (AfD).
Merc je nedavno rešio da u Bundestagu iznese svoj plan za suzbijanje migracija, nakon što je u Nemačkoj postalo en vogue da se o toj temi razgovara svedeno i na nivou parola. Čak 68 odsto građana smatra da bi trebalo smanjiti broj došljaka.
U skladu sa tim, Merc je tukao iz krupnog kalibra, predlažući parlamentu zatvaranje granica, odbijanje svakog ko nema papire pa makar tražio i azil, deportacioni pritvor za sve koji moraju da napuste Nemačku i zabranu doseljavanja porodica za dobar deo izbeglica.
POKERAŠ IDE ALL IN
Ti predlozi nikuda nisu mogli da vode – jer su ili neobavezujući pa ih odlazeća Vlada socijaldemokrate Olafa Šolca ne bi poslušala, ili traže saglasnost Bundesrata, veća nemačkih pokrajina u kojem demohrišćani nikako ne mogu do većine. No, Merc je predloge ipak izneo, znajući da mogu proći samo uz glasove desničarske AfD, partije čiji su ogranci svrstani u ekstremističke te su pod prismotrom Službe za zaštitu ustavnog poretka. Verovatni budući kancelar pokeraškim slengom rekao je da ide “all in” – na sve ili ništa.
U prevodu, vlast ne radi dovoljno da zauzda nekontrolisano doseljavanje, saradnja sa AfD mu nije namera, ali ako glasaju za njegov predlog – on tu ne može ništa. Najkasnije tada je tema migracija pojela sve druge teme u predizbornoj kampanji, što je gotovo čudo. Jer nemačka privreda je u dugoj recesiji, realne zarade i penzije opadaju od pandemije, inflacija proždire kupovnu moć, u svetu su ratovi, a vratio se i Donald Tramp, koji Nemcima opet najavljuje carinski boj…
Pa ipak, samo se o migraciji priča. To sve pod utiskom nekoliko stravičnih zločina koje su počinili migranti, a poslednji u januaru, kada je Avganistanac nožem napao grupu vrtićke dece u Ašafenburgu, ubivši dečaka i jednog muškarca. Pre toga je, u decembru, Saudijac – inače teoretičar zavere, islamofob i pristalica desnice – automobilom uleteo na Božićni vašar u Magdeburgu i pobio šestoro ljudi. Slučajeve povezuje to što su obojica – kao i neki prethodni počinioci – “poznati policiji”, fizički upadljivi i što je trebalo da budu deportovani iz Nemačke, ali nisu (vidi okvir).
NISKI UDARCI
U toj nabrijanoj situaciji Merc, konzervativac starog kova, posednik malog aviona kojim sam pilotira i donedavno uposlenik investicionog fonda Blekrok, uputio je neke udarce ispod pojasa, čak i uvrede, ali ih je dosta i primio. U parlamentu je upitao koliko još dece mora da pogine da bi vlasti nešto preduzele.
“Zeleni i socijaldemokrate nisu spremni da u migrantskoj politici idu putem koji ljudi žele. Ko želi promenu ove politike, mora da glasa za CDU i CSU”, rekao je u jednom intervjuu.
U oštrom tonu je govorio i kancelar Olaf Šolc, koji, uprkos rekordno niskoj popularnosti za kancelara, trči još jednu trku. Prema Šolcu, Merc je otkazao konsenzus koji u Nemačkoj važi od poraza nacista – da demokratske partije ne sarađuju sa “nedemokratskim”. Kancelar se poslednjih dana predstavlja kao jedina brana “crno-plavoj” vladi, što se odnosi na partijske boje demohrišćana i AfD.
Prvi televizijski duel ove dvojice, održan u nedelju (9. februar), zahtevao je čudan ugao kamere jer je Merc skoro dvometraš, a Šolc tridesetak santimetara niži. Ton je bio uljudan, premda se nastavila ista zamorna igra. Merc se zaklinjao da nikad, baš nikad ne bi u koaliciju sa AfD, a Šolc je govorio da mu ne veruje i upozoravao građanstvo. Kao da se sve svelo na pitanje da li se Mercu može verovati. U novijoj istoriji Nemačka nije videla tako monotematsku kampanju sa tako banalnim centralnim pitanjem.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da ni građani baš ne veruju Mercu, mada to nije ni okrznulo procente koji se predviđaju demohrišćanima. Inače, dalji tok duela doneo je uobičajene razlike između partija umerene levice i partija umerene desnice. Šolc je za minimalnu satnicu od 15 evra bruto, Merc je protiv toga da država nameće minimalac. Šolc hoće državno zaduživanje za investicije i veće poreze za bogate, Merc neće ni jedno ni drugo.
I Šolc i Merc podržavaju Ukrajinu, ali ovaj prvi kaže da su bitnije penzije u Nemačkoj, dok bi ovaj drugi Ukrajini poslao čak i krstareće rakete Taurus. Kod Donalda Trampa se većma slažu, tu je napadnuta Nemačka kao izvozna nacija. Ako Tramp krene kaznenim carinama na EU, Berlin je spreman da uvede protivmere za sat vremena, rekao je Šolc.
KO TU TRLJA RUKE
Kad se radi o glavnoj temi doseljavanja, Merc je požnjeo kritike iz redova dve crkve – Katoličke i Evangelističke – što je šamar za jednog demohrišćanskog lidera. Kritikovala ga je i bivša kancelarka Angela Merkel, koja je svojevremeno u borbi za partijski vrh praktično najurila Merca iz partije. Od povratka u politiku Merc nastupa kao anti-Merkel, tvrdeći da je legendarna kancelarka odvukla partiju i celu Nemačku previše ulevo, dopuštajući tako da se AfD razmaše.
U toj stranci mora da zadovoljno trljaju ruke. Jer dobili su još jednu kampanju na jedinoj temi kojom se bave – “zlim” migrantima i navodnom preplavljivanju Nemačke strancima. Takođe, imaju blagonaklon odnos prema Rusiji, a i podršku novog establišmenta u Vašingtonu, pogotovo milijardera Ilona Maska.
Kancelarska kandidatkinja AfD Alis Vajdel na predizbornoj je turneji sa istim porukama: “Svakog ilegalca koji hoće ovamo proteraćemo konsekventno i celom svetu obznaniti: nemačke granice su zatvorene.”
Vajdel inače živi u pozi špage – politički se protivi migraciji i zagovara tradicionalnu porodicu. Privatno, u dugogodišnjoj je vezi sa Švajcarkinjom poreklom iz Šri Lanke i živi između Švajcarske i Nemačke.
SVE JAČI I JAČI
Dilema kako se odnositi prema AfD stara je koliko i ta partija. Nastala kao liberalno-konzervativna stranka protivnika evra 2014. godine, AfD je imala nekoliko desnih skretanja, dovodeći na čelo sve radikalnije desničare.
Ekstremi vladaju posebno na istoku, u bivšem DDR, gde je AfD odavno najjača stranka. Tu je klasični fašista Bjern Heke, šef tirinškog ogranka partije, koji u nastupima i pamfletima koje piše rabi vokabular Hitlerovih nacista. Sve to je bilo previše čak i francuskoj desničarki Marin Lepen, pa je AfD najurila iz zajedničke poslaničke grupe u Evropskom parlamentu.
Ali daleko od toga da u Nemačkoj ima toliko rasista koji biraju AfD jer mrze sve što nije nemačko. Ta partija je i dalje izraz “protesta protiv establišmenta” koji okuplja nezadovoljne radnike, iako u njihovom partijskom programu nema baš ničega za malog čoveka. Protiv su jačeg oporezivanja bogatih i socijalnih davanja.
Kako kaže poznati filozof Rihard David Preht, AfD peca u sve većem basenu ljudi koji ne mogu da se snađu u vreme opšte individualizacije, navale “identiteta” kao vrhovnog kriterijuma i sveta koji kao da se sve brže okreće.
U tom stanju, kaže Preht, desničari nude jednostavne ali paradoksalne odgovore, što se čini da malo ko primećuje. S jedne strane, neće da im država bude tutor koji im “uzima slobodu” – recimo, tokom pandemije ili da im propisuje tzv. rodno osetljivi jezik. S druge pak, itekako hoće da ta država propiše konzervativne i patrijarhalne vrednosti te da bude čvrste ruke i zavede red.
Etablirane nemačke stranke nisu našle odgovor. One oko AfD grade sanitarni kordon, opisujući tu stranku kao nedemokratsku ili neonacističku. Sve druge partije odbijaju saradnju sa AfD, pogotovo ulazak u koaliciju na saveznom ili pokrajinskom nivou. Ali kao da tolika fiksacija na njih ovim desničarima daje auru zabranjenog voća i jedinih koji “smeju da kažu” istinu i da se usprotive “elitama iz Berlina”. Tako je AfD bivala sve jača, a tako će biti i posle ovih izbora.
ANATOMIJA BUNDESTAGA
Sve sveže ankete vide demohrišćane kao ubedljivo prve sa 30 odsto glasova, dok AfD prosečno dobija 21 odsto. Posrnule vladajuće stranke, socijaldemokrate i zeleni, mogu da računaju sa 16, odnosno 14 odsto.
Oko cenzusa plešu još tri partije. Najviše izgleda da se nađe u Bundestagu ima Levica, nešto manje Savez Sare Vagenkneht, odbegle levičarke koja se oprobava u konzervativnom socijalizmu. Najmanje šanse ima treća stranka koja je donedavno bila u vlasti, liberali.
Upravo će te male partije krojiti anatomiju Bundestaga i odrediti manevarski prostor Fridriha Merca kad bude dobio mandat za sastavljanje vlade. Ukoliko se ne dogodi čudo, Mercu će biti dovoljno da kao mlađe partnere pridobije socijaldemokrate ili zelene, pošto kategorički tvrdi da vlast sa AfD ne dolazi u obzir.
Merc je manevrima poslednjih dana em otežao te buduće razgovore sa umereno levim strankama, em sebi na pleća navalio dodatni teret – on tvrdi da je maher, čovek koji će odmah delati, suzbiti migraciju, ojačati ekonomiju i vojsku. Ali o svemu ga tek čekaju teški pregovori. Pa teške četiri godine na vlasti u svetu koji sve manje pogoduje nemačkoj izvoznoj ekonomiji i sa desničarima koji mu dahću za vratom.
Jens Špan, jedan od vodećih demohrišćanskih političara i ranije ministar zdravlja pod Merkelovom, u jednoj tok-šou emisiji rekao je da često više razmišlja o izborima 2029. godine nego o ovima koji neposredno predstoje.
“Ako iduća vlada, ko god da je vodi i daje kancelara, kod tema iregularnih migracija i privrednog rasta ne donese pomak koji ljudi osećaju (…) nego samo lenje kompromise tek da bi se nešto napisalo u koalicionom ugovoru – onda ćemo ovde imati austrijsko i francusko stanje”, rekao je Špan.
Stanje, naime, u kojem se više ne može vladati bez radikalne desnice. A Nemačka je to već jednom imala.
U Nemačkoj zvanično ima oko 3,5 miliona izbeglica, što je rekord još od pedesetih godina, kada su u posleratnu Zapadnu Nemačku proterivani Nemci iz drugih zemalja, koji su vođeni kao izbeglice. U sadašnji broj računa se i oko 1,2 miliona Ukrajinaca koji, prema ad hok pravilu Evropske unije, ne moraju prolaziti proces azila, već automatski dobijaju privremenu zaštitu dok traje ruska agresija. Godišnji broj zahteva za azil opadao je sa rekordnih 745000 (2016. godine) do 122000 (2020. godina, tokom pandemije), ali se potom povećao. U poslednje dve godine azil je tražilo 350000 pa 250000 ljudi. Odlazeća Vlada Olafa Šolca takođe je vukla poteze da ograniči migraciju, uključujući (besmislene) štih-kontrole na granicama, i nešto je povećala broj deportacija. No, i dalje preko 220000 došljaka boravi u Nemačkoj iako im je odbijen zahtev za azil i trebalo bi da odu.
Statistika kaže da i dalje najviše potražilaca azila (ovde ne računajući one iz Ukrajine) dolazi iz Sirije, Avganistana i Turske. Oko trećine čine deca do 15 godina starosti. Preko 40 odsto čine mladi do 34 godine, i u toj grupi je oko pet puta više muškaraca nego žena. Manje od polovine izbeglica u Nemačkoj radi, ali šansa da su zaposleni raste sa dužinom boravka. Recimo, među muškarcima koji su došli u velikom talasu 2015. i 2016. godine zaposleno je 86 odsto, što je više od nemačkog proseka. Savezna država i pokrajine godišnje izdvajaju oko 35 milijardi evra na zbrinjavanje izbeglica, socijalnu pomoć, smeštaj, kurseve integracije i jezika.
Nakon što je Evropska unija uvođenjem carina na američki burbon odgovorila na carine koje je Evropi nedavno uveo Donald Tramp, američki predsednik sada preti novim taksama – i to od 200 odsto, na vino i šampanjac
Prema zvaničnim podacima u Švedskoj je 120 dece mlađe od 15 godina u 2024. optuženo za ubistvo ili učešće u ubistvu, što je četiri puta više nego pre dve godine
Stranka Demokratit, koja se zalaže za postepenu nezavisnost Grenlanda, odnela je pobedu na izborima, pobedivši levičarske partije koje su činile prethodnu vladu. Novi lider Jens-Frederik Nilsen jasno je poručio da Grenland pripada Grenlanđanima, a ne stranim silama
Hogevejk u Holandiji je pionirski poduhvat. To je čitav kvart za ljude sa demencijom (na slici) – onde žive normalno, koliko se može – ali su okruženi medicinskim osobljem. Neki kažu da je to model budućnosti, drugi da je Trumanov šou
Životni put je 27. februara 2025. završio deseti svetski šampion, velemajstor sovjetskog amalgama “šaha za mase” i duge tradicije. Taj šahovski Oblomov, pametan, plemenit, talentovan i lenj, izgubio je hladnoratovski meč stoleća 1972. u Rejkjaviku od američkog vunderkinda Bobija Fišera, “najboljeg predstavniku sovjetske škole šaha” i mnoge razočarao, ali je i stekao poštovanje zbog sportskog ponašanja i dostojanstva u porazu
Prisluškivana diskusija novosadskog odbora PSG-a na nivou je lupetanja u kafanskim razgovorima kakvi se vode širom Srbije. Njegovo objavljivanje pokazuje svu bedu teško uzdrmane vlasti, ali i lutanja delova opozicionih partija
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je studente i građane izazvao da mu 15. marta u Beogradu izađu na crtu - ako smeju. Odluka na Andrićevom vencu je pala: nema više foliranja da je režimska vrhuška tolerantna, počinje tvrda igra represije
Studenti „koji žele da uče“ zahtevom za smenom ministarke Slavice Đukić Dejanović zapravo ispunjavaju Vučićevu želu da malo kinji socijaliste. A Vlada je ionako cela pala
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
