ŠPANIJA: Tradicionalno tolerantni
Uprkos strašnom atentatu u Madridu koji je u martu prošle godine odneo živote 191 osobe i teže i lakše povredio oko hiljadu ljudi, u Španiji se ne oseća promena odnosa prema muslimanima. Neposredno posle atentata bilo je nekoliko ozbiljnijih incidenata, ali generalno gledano Španci su prilično tolerantni prema strancima drugih vera. Uz Južnoamerikance, najbrojni stranci u Španiji su Arapi, uglavnom iz Maroka. Mnogi od njih stižu u Španiju ilegalnim putem, uglavnom u čamcima kojima se prelazi Gibraltarski tesnac što je veoma opasno i često dovodi do tragičnih posledica.
Jedan incident zabeležen je u zatvoru pored Madrida gde je neposredno posle atentata u Londonu fizički napadnut Imad Edin Barakat Jarkas, alias Abu Dahdah, jedan od idejnih tvoraca atentata u Madridu. Sa vidnim povredama po celom telu, koje su mu naneli drugi zatvorenici, Abu Dahdah je prebačen u zatvorsku bolnicu, a kada se oporavi biće premešten u drugi zatvor.
V. S.
HOLANDIJA: U ime islama
Ubica holandskog reditelja Tea van Goga, velikog kritičara islama, osuđen je na maksimalnu kaznu: doživotna robija, bez mogućnosti žalbe. Mohamed Boujeri (27), koji je priznao da je 2. novembra 2004. godine ubio holandskog reditelja, izhjavio je pred sudom 12. jula ove godine: „Trebalo bi odseći glavu svakom ko vređa Alaha i njegove proroke.“ Boujerija su silom doveli u sudnicu (odbio je da ide) da bi čuo kada mu je sudija Udo Vilijem Bentink izrekao presudu. Teo van Gog, potomak brata čuvenog slikara iz XIX veka Vinsenta van Goga, ubijen je jer je snimao provokativne filmove u kojima je kritikovao islam, a naročito je razbesneo mnoge muslimane kada je optužio islam da podržava, tj. ne osuđuje, nasilje nad ženama. U svom poslednjem filmu, koji ga je odveo u smrt, Potčinjenost, Teo van Gog je snimio muslimanku pod velom na čijem je telu ispisan tekst iz Kurana u kojem se govori o „neposlušnim ženama“. Muhamed Boujeri, holandski Marokanav rođen u Amsterdamu, napao je Van Goga u blizini amsterdamskog parka, dok je ovaj išao biciklom na posao. Prerezao mu je grkljan i nožem ispisao poruku po mrtvom telu, kako reče Boujeri, motivisan „religioznim uverenjima“. Sudija Bentink je proglasio Boujerija krivim za smrt reditelja i desetorice policajaca koje je ovaj ubio prilikom hapšenja. Za vreme izdržavanja pritvora i tokom suđenja, Muhamed se nije odvajao od Kurana i neprestano je izgovarao molitve. Posle ubistva Van Goga, stepen etničke i verske netolerancije je znatno porastao u Holandiji u kojoj živi oko 900.000 muslimana (ukupna populacija je 16 miliona stanovnika) – najmanje deset džamija i škola islama je razvaljeno i uništeno u znak protesta ili odmazde.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
